Početkom septembra 17 međunarodnih energetskih kompanija razgovaraće sa bugarskim zvaničnicima u crnomorskoj luci Varna o balkanskom gasnom čvorištu koje promoviše bugarska vlada i podržava Evropska komisija, najavila je vlada u Sofiji. Bugarska je nakon odustajanja Rusije od Južnog toka predložila izgradnju čvorišta za gas na crnomorskoj obali do koga bi stizao taj energent iz raznih izvora. Izgradnja tog centra, koji bi mogao da distribuiše i tečni prirodni gas, koštala bi više od dve milijarde evra. Bugarski premijer rekao je tokom nedavane posete Varni da traže investitore za buduće balkansko čvorište za gas.

Okrugli sto strana zainteresovanih za centar za distribuciju gasa, koji će biti održan 5-6. septembra u Varni, organizuju bugarske vlasti i Evropska komisija, objavio je 26. avgusta specijalizovani sajt NaturalGasWorld.com koji objavljuje vesti, analize i mišljenja o sektoru prirodnog gasa (www.naturalgasworld).

Na skupu će biti evropski energetski džinovi, uključujući britanski BP, austrijski OMV, ruski Gasprom, grčki Depa, azerbejdžanski SOCAR i nemački RWE, kao i američki Čenier enerdži (Cheniere Energy).

Bugarski dnevnik Standart (standartnews.com) piše 25. avgusta da će direktor Bulgartransgasa Georgi Gegov 5. septembra u Varni predstaviti zvaničnicima i potencijalnim kupcima gasa biznis model projekta distributivnog centra za gas "Balkan".

Rezultati rada okruglog stola u Varni, prema pisanju bugarskog dnevnika, biće zvanično objavljeni na sastanku radne grupe na visokom nivou za povezivanje sektora gasa u centralnoj i istočnoj Evropi u Budimpešti 8-9. septembra.

Izgradnju čvorišta za gas u blizini grada Varne na crnomorskoj obali bugarski premijer Bojko Borisov predložio je nakon što je Rusija odustala od Gaspromovog projekta gasovoda Južni tok zbog protivljenja Evropske komisije. Južnim tokom trebalo je da ide 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje iz Rusije do Bugarske i dalje do Evrope - kroz Srbiju, Mađarsku i Sloveniju, međutim, pokazalo se da je Bugarska prekršila pravila EU o javnim nabavkama.

Novim ambicioznim projektom predviđeno je da u čvorište stiže gas iz Rusije, Azerbejdžana i Turkmenije, kao i Bugarske i Rumunije, rekao je zimus na sastanku visokih funkcionera iz sektora energetike u Sofiji Borisov. Prema njegovim rečima, vlada i Evropska komisija zajedno će razvijati projekat i obezbediti sredstva za njegovo finansiranje.

Borisov je kazao da će Bugarskoj biti potrebne 2,2 milijarde evra da izgradi čvorište koje će moći da, pored gasa iz cevovoda, distribuiše i tečni prirodni gas (LNG) iz terminala u Grčkoj.

Za vreme posete Varni ranije ovog meseca Borisov je rekao novinarima da se "prave koraci da se nađu investitori za balkansko čvorište za gas, budući distributivni centar na bugarskoj crnomorskoj obali za snabdevanje Evrope gasom iz različitih izvora".

Natojeći da podrži tu ideju i da diverzifikuje svoje snabdevanje gasom, Sofija ulaže napore i da izgradi gasne veze sa susednim Grčkom, Rumunijom, Srbijom i Turskom, kažu u bugarskoj vladi.

U sklopu tih napora Borisov vidi i mogućnost "kraće verzije Južnog toka" ali ne daje više detalja. To se verovatno odnosi na planiranu podmorsku liniju od Rusije do Bugarske.

Bugarska vlada je ranije ovog meseca saopštila da su Borisov i ruski predsednik Vladimir Putin telefonom razgovarali o osnivanju radne grupe za razmatranje zajedničkih energetskih projekata.

"Radna grupa bi razmatrala mogućnosti za rešavanje problema oko tih projekata, gledano s ozbirom na regulativu Evropske unije", navedeno je u saopštenju gde se dodaje i da je Južni tok među tim projektima.

"Pošto je imala određene gubitke', Rusiji su potrebne 'garancije čvrste kao stena' da se vrati projektu Južni tok. Vidimo da je bugarska strana zainteresovana da se vrati tom projektu ... Ali same namere nisu dovoljne", kazao je na konferenciji za novinare 9. avgusta Putin posle sastanka sa turskim predsednikom Reddzepom Tajipom Erdoganom, prenela je agencija Interfax.

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker) rekao je da Komisija nastavlja da radi na razvoju balkanskog gasnog čvorišta, koje bi moglo da uključuje i isporuke ruskog gasa, ali samo ako je "potpuno u skladu sa pravilima o konkurenciji EU", navedeno je u Junkerovom pismu bugarskoj vladi s početka meseca.

U međuvremenu je Gasprom zatvorio odeljenje zaduženo za projekat Južni tok osnovano 2009. da nadzire izgradnju gasovoda koji je u decembru 2014. zamenjen Turskim tokom.

Prema izvorima, u poslednjih godinu i po dana to odeljenje je nadziralo Turski tok i pregovaralo sa partnerima Južnog toka i izvođačima radova o "nerešenim pitanjima". Tako npr. italijanska kompanija Saipem pokušava da izvuče od Gasproma 759 miliona evra zbog prekida ugovora i već obavljenih radova.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Shutterstock.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : EU ulaže 263 miliona evra u energetsku infrastrukturu
  
• 

  Vesti

  : Južni tok postaje Bugarski tok
  
• 

  Vesti

  : Južni tok je mrtav i za EU i za Kremlj
  
• 

  Vesti

  : Gasna interkonekcija sa Bugarskom do 2018.
  
• 

  Vesti

  : Bugarska vlada pada zbog Južnog toka