Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Bugarska vlada pada zbog Južnog toka
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 11.06.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Bugarska vlada, uzdrmana kontroverzama u vezi sa izgradnjom gasovoda Južni tok, biće prva u EU koja će pasti posle izbora za Evropski parlament. Taj projekat, koji je Bugarska privremeno obustavila, uneo je razdor u manjinsku vladu, dok je opozicija još ranije tražila da se glasa o poverenju vladi zbog Južnog toka. Lider socijalista, većeg partnera u vladajućoj koaliciji, rekao je nakon ocene manjeg partnera u vladi da treba ići na vanredne izbore krajem jeseni, da vlada treba da odmah podnese ostavku i da izbore treba organizovati već u julu.
Lider Bugarske socijalističke partije (BSP) Sergej Stanišev, većeg partnera u manjinskoj koalicionoj vladi, rekao je 10. juna da vlada treba "odmah" da podnese ostavku i da prevremene izbore treba organizovati u julu. "Fer bi bilo reći da izbore treba odmah održati... Posle evropskih izbora svima je jasno da vlada neće izdržati do kraja", rekao je Stanišev koji je predsednik i Partije evropskih socijalista (PES).
Koaliciona vlada koju čine BSP i stranka turske manjine Pokret za prava i slobode (DPS) uzdrmana je pošto je lider DPS-a Ljutvi Mestan rekao da treba organizovati vanredne izbore 30. novembra ili 7. decembra, navevši da se njegova stranka i BSP razilaze oko pitanja Južnog toka.
Pre odluke Sofije da obustavi radove na Južnom toku, socijalisti su smatrali da se taj projekat, i pored upozorenja iz Brisela, može nastaviti. Mestan je, međutim, 5. juna u bugarskom parlamentu rekao da Bugarska ne treba da postupa suprotno Briselu već da treba da brani nacionalne interese "sarađujući a ne suprotstavljajući se Evropi".
S druge strane, vodeća opoziciona stranka Građani za evropski razvoj Bugarske (GERB) koju predvodi bivši premijer Bojko Borisov tražila je u maju da se glasa o poverenju vladi, optužujući je da nije na vreme počela radove na projektu Juzni tok.
Parlament će se izjasniti o poverenju vladi verovatno 13. juna, a Stanišev je rekao da vlada treba da podnese ostvaku odmah pošto joj se izglasa poverenje. Do sada, manjinska vlada je uspešno preživela četiri glasanja o poverenju koja je tražio GERB, zahvaljujući podršci nacionalističke stranke Ataka koja nije članica vladajuće koalicije, ali joj pruža podršku kada je to potrebno.
Do dramatičnog zaokreta je došlo pošto je Bugarska obustavila aktivnosti u vezi sa izgradnjom Južnog toka. Bugarski analitičari su više puta ukazali da je glavni cilj proruske vlade u Sofiji bio da se otvore vrata projektu Južni tok.
Sada je teško proceniti kakva bi koalicija mogla da nakon vanrednih izbora dođe na vlast. Na izborima za Evropski parlament Bugari su najviše glasova dali GERB-u (30,4%), dok je za vladajuće socijaliste i DPS glasalo 18,5% i 14,1% građana.
Još dve stranke su dobile poslanike u Evropskom parlamentu - novoformirana stranka Bugarska protiv cenzure koju predvodi bivši novinar Nikolaj Barekov i Reformski blok koji su osvojili 10,6%, odnosno 6,4% glasova.
Nova stranka levog centra, Alternativa za bugarsku obnovu (ABV), nije prešla prag za ulazak u Evropski parlament, ali je prešla cenzus od 4% za ulazak u nacionalni parlament.
Pitanje transparentnosti sporazuma
Evropska komisija je u decembru 2013. saopštila da su sporazumi o izgradnji Južnog toka između Rusije i Bugarske, Srbije, Mađarske, Grčke, Slovenije, Hrvatske i Austrije nisu u skladu sa energetskim propisima EU i da se moraju revidirati.
Evropska komisija je 14. avgusta 2013. uputila Bugarskoj pismo u kome je ukazala na kršenje evropskih propisa u sporazumu o izgradnji Južnog toka. Pismo upućeno pomoćnici bugarskog ministra energetike Evegeniji Haritonovoj, nikada nije objavljeno i pored zahteva poslanika u bugarskom parlamentu da se objavi.
U pismu u koje je EurActiv.com imao uvid, ukazuje se na kršenje propisa koji se odnose na razdvajanje vlasništva kada je reč o proizvodnji i prenosu, ali i na to da se Bugarska sporazumom obavezala da će obezbediti Gaspromu najpovoljniji poreski režim, što je suprotno evropskim propisima o državnoj pomoći.
Međuvladin sporazum predviđa i da će bugarske i grčke kompanije biti podizvođači, a da će prednost u izgradnji biti data kompanijama iz Bugarske i Rusije, suprotno propisima o zaštiti konkurencije. Takođe, tarife za korišćenje gasovoda utvrđivanje "Kompanija" umesto nacionalnog regulatornog tela.
Povodom najave o odlaganju izgradnje gasovoda Južni tok, Transparentnost Srbija je 11. juna ocenila da je potrebno sagledati štetne posledice nedorečenih ugovora i sporazuma.
U saopštenju ova organizacija navodi da u naftno-gasnom sporazumu Srbije i Rusije nije napisano da se udeo u kompaniji NIS prodaje ispod cene i da je razlog za davanje povlašćenih uslova za korišćenje domaće nafte i gasa ta očekivana korist. U sporazuma se ne navodi koja je pravna zaštita predviđena za slučaj da ruska strana ne izvrši svoje obaveze iz sporazuma, piše u saopštenju.
Transparentnost navodi i da ovaj sporazum nije jedinstven slučaj i da Vlada Srbije realizuje najveće projekte na osnovu međudržavnih, političkih dogovora, sa klauzulama nedovoljno poznatim javnosti, a ne po načelima tržišnog nadmetanja i uz poštovanje strogih procedura javnih nabavki i javno-privatnih partnerstava.
Važne informacije za investicione aranžmane poput izgradnje "Beograda na vodi" i sporazuma o formiranju "Air Serbia" nisu dostupne, dodaje Transparentnost.
Izvor: EurActiv.com i Beta
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
