Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU odbacila harmonizaciju podrške obnovljivoj energiji
|
|
|
|
Objavljeno : 30.11.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Aktivno učešće građana i lokalnih zajednica u ponudi i tražnji struje biće "lajtmotiv" novih energetskih predloga Evropske komisije, najavila je visoka zvaničnica EU odbacujući istovremeno u ovoj fazi harmonizaciju nacionalnih šema podrške obnovljivoj energiji. EU radi na merama kojima će se građani ohrabriti da proizvode struju jer neka istraživanja pokazuju da do sredine veka, pod uslovom da na snazi bude prava zakonska osnova, polovina građana EU može da proizvodi svoju struju iz obnovljivih izvora i zadovolji 45% tražnje energije u EU.
I dok Komisija sprema dugo čekane izmene direktive o obnovljivoj energiji, zvaničnici postepeno otkrivaju obrise budućeg režima EU. Jedna od visokih zvaničnica Generalnog direktorata Evropske komisije za energetiku Mari Doneli (Marie Donnelly) kaže da nova direktiva neće uključiti harmonizaciju nacionalnih šema podrške obnovljivim izvorima dodajući da će se umesto toga ići sa daljom regionalizacijom tržišta energije.
"Na jedinstvenom tržištu energije može da se predvidi jedinstveni mehanizam podrške ali mislim da još nismo u toj fazi", rekla je Doneli predstavnicima industrije na događaju u Evropskom parlamentu krajem septembra.
Energetske kompanije osudile su retroaktivna smanjenja podrške obnovljivim izvorima u nacionalnim šemama, poput onih koje je uvela Španija nakon pucanja tržišta u solarnom sektoru.
Francuski predsednik Fransoa Oland čak je pozvao na neku vrstu "harmonizacije" na evropskom nivou kako bi se zemlje sprečile da menjaju propise.
Međutim, razlike između nacionalnih tržišta "ostale se veoma velike", rekla je Doneli dodajući da bi "u takvom kontekstu jedinstvena šema podrške obnovljivoj energiji bila veoma kompleksna".
"Zato Komisija ide na regionalizaciju kao temelj za dostizanje jedinstvenog energetskog tržišta", rekla je Doneli na događaju u EP koji je podržala finska energetska kompanija Fortum.
Industrija obnovljive energije dugo se protivi harmonizaciji nacionalnih šema subvencionisanja s obrazloženjem da je evropsko tržište suviše iscepkano da bi to bilo moguće. Komisija je zauzela isti stav, iako je u jednom mišljenju iz januara 2011. navela da harmonizacija treba da bude predviđena na dugi rok.
Građani proizvođači a ne samo potrošači
S druge strane, Doneli je otkrila da će predstojeća Komisijina inicijativa za dizajn energetskog tržišta, koja se takođe očekuje u decembru ili januaru, uključiti mere za ohrabrivanje građana da proizvode, čuvaju i prodaju svoju struju.
"Jedna od stvari koju želimo da uradimo je da podržimo potrošače pojedince i zajednice da budu aktivni učesnici u energetskom sistemu. I to je 'lajtmotiv' koji se provlači kroz sve naše predloge", istakla je Doneli.
Na pitanje da pojasni da li to znači prioritetan pristup mreži za obnovljivu energiju koju proizvode mali proizvođači ona je ponovila: "To je 'lajtmotiv' koji se provlači kroz sve naše predloge", preneo je EurActiv.com.
Učešće građana u ponudi i tražnji energije postalo je centralno pitanje za decentralizovani sistem energije iz obnovljivih izvora koja emituje manje ugljenika.
U javnoj raspravi o inicijativi za dizajn tržišta ranije ove godine Komisija je navela da "potrošači moraju da budu u stanju da deluju kao kupci i prodavci" i pozvala je građane da iskoriste svoju moć za pogađanje kroz kolektivne šeme, poput energetskih zadruga.
Istraživanje holandske konsultantske kuće CE Delft pokazalo je da polovina građana EU može da proizvodi svoju struju iz obnovljivih izvora i zadovolji 45% tražnje energije u EU 2050. pod uslovom da na snazi bude prava zakonska osnova. To uključuje postavljanje solarnih panela na kuće ali i lokalne zajednice, škole i bolnice koje proizvode svoju energiju, skladište višak i prodaju ga u mrežu po garantovanim cenama.
Tenderi
Ključni način da se podrži razvoj obnovljive energije jeste da se bolje koriste tenderi za projekte obnovljive energije, smatra Mari Doneli.
"Jedna od osnova jedinstvenog tržišta je da javne nabavke idu preko tendera jer se tako dobija najveća vrednost za poreske obveznike", kazala je zvaničnica Generalnog direktorata EK za energetiku.
Međutim, danas se javno nadmetanje ne koristi u punom potencijalu, upozorio je evroposlanik iz grupe Zelenih Klod Turms (Claude Turmes).
Lokalne vlasti danas imaju obavezu da raspišu tender čak i za relativno male projekte obnovljive energije i na takvim tenderima su velike energetske kompanije u stanju da daju najjevtiniju ponudu. Na taj način se iz trke izbacuju male lokalne energetske zadruge čije su ponude skuplje ali uživaju veću podršku lokalnog stanovništva jer su u vlasništvu građana.
Turms je rekao da su tenderi dobri za investitore ali da bez učešća građana može da se izgubi potencijal za neke projekte, npr. za vetroelektrane kojima se često protivi lokalno stanovništvo.
Nedavno je francuski energetski džin EDF pokrenuo postupak protiv dve opštine u Belgiji u nemačkom govornom području gde su lokalne energetske kooperative dobile ugovor da postave četiri turbine iako je EDF imao jevtiniju ponudu.
Turms smatra da lokalne zajednice ne treba da budu u obavezi da objavljuju tendere za takve male projekte obnovljive energije. "Zato što npr. građanin koji želi da postavi solarne panele na svom krovu ne može da konkuriše EDF i pobedi na tenderu", rekao je Turms i založio se za izmene u domenu izuzeća za javna nadmetanja.
Zagovornici takve šeme kažu da, iako su energetske zadruge možda skuplje, one na dugi rok vraćaju osam puta veći prihod regionu nego kada su kapaciteti u vlasništvu velikih preduzeća.
Turms se zalaže i da javna nadmetanja budu otvorena i za druge vrste energetskih usluga, ne samo kada lokalne vlasti odluče da grade nove kapacitete za proizvodnju energije, već i za usluge koje pružaju operateri sistema prenosa.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
