Cena struje u Srbiji će rasti, pa će i grejanje na struju postati manje isplativo, poručilo je Ministarstvo energetike na skupu Kako ćemo se grejati tokom predstojeće zime. Učesnici su rekli da su kapaciteti za grejanje, kao i za snabdevanje gasom i strujom, spremni i da se ne očekuju problemi. Dugoročnije gledano, na tržištu gasa problem bi mogao da nastane 2019, kada je moguć prekid dotoka gasa iz Rusije preko Ukrajine, a da bi se ta situacija prevazišla planira se povećanje kapaciteta za skladištenje, navode u Srbijagasu.
Na skupu u Beogradu, u organizaciji Balkanmagazina i Elektroprivrede Srbije (EPS), učestvovali su predstavnici EPS-a, Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije i toplana.
Pomoćnik generalnog direktora za ekonomiku Srbijagasa Milan Zdravković govorio je o budućnosti snabdevanja gasom, i podsetio na moguću krizu 2019. godine, kada ističe ugovor Rusije i Ukrajine o tranzitu ruskog gasa na koji se Srbija oslanja.
Da bi se ova situacija prevazišla bez problema, projekti za gas iz drugih izvora poput Tanapa i Tapa, nisu dovoljni. Zdravković navodi da Srbija treba da planira da se poveže sa ovim projektima, iako nije izvesno da će biti gasa za Srbiju,
Drugi problem su rokovi izgradnje interkonekcija potrebnih za priključivanje Srbije, jer će oni biti gotovi tek godinu dana nakon moguće krize u snabdevanju 2019. Interkonekcija Grčka-Bugarska, koja će biti završena u najboljem slučaju blizu 2020. godine, dok se za drugu interkonekciju Srbija-Bugarska ovih dana se očekuju razgovori sa Evropskom komisijom o tome da li će biti doneta odluka o sufinansiranju.
U takvim okolnostima, povećanje kapaciteta za skladištenje je potrebno za sigurnost snabdevanja gasom, naveo je on, navodeći da je planirano udvostručenje skladišta Banatski dvor.
Najrealnije mogućnosti za nova skladišta naveo Itebej i Tilva, ocenio je Zdravković.
Naveo je da je popunjenost Banatskog dvora više nego dovoljna i da se ne očekuju problemi u snabdevanju tokom predstojeće grejne sezone.
"U tehničkom smislu to predstavlja jedan ozbiljan garant da će biti pouzdano snabdevanje na teritoriji Srbije", rekao je Zdravković.
Pokrajinski sekretar za energetiku Nenad Grbić rekao je da prema informacijama kojima raspolaže u Banatskom dvoru ima 430 miliona kubnih metara gasa, a u ekstremno hladnim danima i do 15 ili 16 miliona kubika dnevno.
Ne grejte se na struju
Kada je o tržištu struje reč, kao jedan od glavnih problema na skupu istaknuta je cena, koja nije ekonomska, što onemogućava investicije u ovom sektoru i ohrabruje grejanje na struju.
"Činjenica je da veliki broj građana zbog cene električne energije još uvek koristi električnu energiju i za grejanje", naveo je državni sekretar Ministarstva energetike Zoran Predić.
Naveo je da će u narednim godinama cena struje morati da se povećava i da dostigne ekonomsku cenu.
"Kada građani razmišljaju o energetici ne treba da gledaju samo aktuelni trenutak već je poželjno razmišljati unapred i u tom smislu daljinski sistemi imaju svoje mesto", rekao je on.
Rekao je da dugoročno gledano socijalna politika ne može da se vodi preko energetike, jer to urušava energetski sistem, i dodao da za socijalnu zaštitu postoji Uredba o zaštićenom kupcu i da i lokalne samouprave imaju mehanizme za podršku.
Predić je kao značajne zadatke za budućnost naveo i povećanje energetske efikasnosti, gde je pored novca potrebno i povećanje svesti građana. Pozvao je banke da odobavaju kredite za ove svrhe, ali i medije da šire svest o ovom pitanju.
Direktor sektora za energetsko ekonomsko planiranje u EPS-u Miladin Basarić izneo je podatke kojima je potkrepio navode da se građani dosta oslanjaju na EPS za grejanje.
Smanjenje temperature u hladnim mesecima za jedan stepen dovodi do povećanja potrošnje energije za 1,5 do 2,5%, a razlika je bila i veća ovog oktobra kada je temperatura niža od proseka za ovu godinu.
"U ovim prelaznim periodima kada grejna sezona počne ranije kao ove godine, desilo se da početkom godine krene grejanje, i taj prvi udar preuzima EPS sa svojim kapacitetima, tako da mi za ovih sedam dana imamo oko 3 gigavatčasova po stepenu (Celzijusa) veću potrošnju nego inače", naveo je on, precizirajući da je smanjenje od 6,5 stepeni dovelo do povećanja potrošnje za 20,5 odsto.
Direktor sektora za tehničke poslove proizvodnje eneergije u EPS-u Dejan Ostojić rekao je izneo je podatke o spremnosti kapaciteta pred ovu zimsku sezonu.
Daljinsko grejanje: Začarani krug dugova
Kada je reč o toplanama, ključno pitanje su dugovi. Predsednik Upravnog odbora Poslovnog udruženja Toplane Srbije Dejan Stojanović rekao je da građani i poslovni prostori duguju toplanama 20 milijardi dinara, a daljinski sistemi grejanja za gas i druge energente duguju 11 miliijardi.
Dug toplana za gas Srbijagasu, osim Niške toplane koja se snabdeva od Jugorosgasa, 4,22 milijarde dinara, i dodatno kamata od 2,798 milijardi, dok su dugovi za mazut i čvrsto gorivo oko manji i ukupni dug iznosi oko 11 milijardi dinara. Kada je o dugu toplana za gas reč, Stojanović je naveo da ima slučajeva zaostalih dugova iz 90-ih godina, koji uključuju i kamate i kursne razlike, a kao primer je naveo primer Energetike Kragujevac.
Toplane pokušavaju da reše problem dugovanja, ali je potrebno da se angažuje država, naveo je on.
"Toplane redovno vrše utuženja i stambenog i poslovnog prostora, meni se čini da je loptica prebačena u neko drugo dvorište, uslovno rečeno", kazao je Stojanović.
Dodao je da se korisnici koji ne plaćaju i isključuju kada je to moguće, odnosno kada postoje tehnički uslovi da se isključi jedan stan ili poslovni prostor.
"Mislim da kompletna država treba da se pozabavi time ne samo u delu toplana nego i u delu električne energije i svih energetkih kompanija da se pojača finansijska disciplina i u zakonodavnom delu i u delu sprovođenja", rekao je Stojanović.
On je na skupu izneo i stav da ne treba svim građanima omogućavati povlašćenu cenu grejanja, već samo onima koji ne mogu da plate.
Pomoćnik generalnog direktora za ekonomiku u Srbijagasu Milan Zdravković rekao je da Srbijagasu najviše duguje kragujevačka toplana, dok slede Bečej i Jagodina.