Energetska efikasnost u Evropskoj uniji konstantno se unapređuje, međutim, izgleda da je to više rezultat ekonomske krize nego napora njenih članica, ukazuje novo istraživanje. Potrošnju energije od početka veka osetno su smanjili sektori industrije i stambeni dok je u uslugama i transportu zabeležen rast. Za manju potrošnju u industriji u većoj meri od štednje zaslužna je ekonomska kriza i za proizvodnju tone nekog proizvoda i danas treba energije kao pre 15 godina. Energetski najefikasnija su evropska domaćinstva koja zbog rasta cena struje i gasa vode računa kad podešavaju termostat i kupuju energetski efikasnije električne aparate.

Studija Zajedničkog istraživačkog centra (JRC) Evropske komisije pokazala je da je finalna potrošnja energije EU smanjena za 6,35% između 2000. i 2014, piše Žurnal de l’anvironman (Journal de l’environnement), partner portala EurActiv.com.

I mada to na prvi pogled ne izgleda mnogo, EU je smanjenjem potrošnje za 72 miliona tona naftnog ekvivalenta (mtoe) uštedela energiju koja odgovara godišnjoj potrošnji Finske.

Kako je istakla Evropska komisija, 28 članica EU već je ispunilo ciljeve energetske efikasnosti iz klimatskog i energetskog paketa za 2020.

Paket je usvojen 2008. i sadrži niz mera koje su se članice obavezale da preduzmu kako bi do 2020. smanjile emisiju gasova sa efektima staklene bašte za 20%, proizvodile 20% energije iz obnovljivih izvora i povećale energetsku efikasnost za 20%.

Direktivom o energetskog efikasnosti maksimalna potrošnja energije EU u 2020. utvrđena je na 1.086 mtoe. Taj cilj, koji nije pravno obavezujuć, ispunjen je šest godina ranije.

Međutim, postavlja se pitanje da li je Evropa stvarno unapredila energetsku efikasnost ili je smanjenje potrošnje posledica niza okolnosti.

Kako se navodi, evropska industrija, koja je 2014. učestvovala sa 16% u ukupnoj potrošnji energije EU, imala je dobre rezultate i za 15 godina od 2000. smanjila je potrošnju energije za 17,6%. U stambenom sektoru potrošnja je smanjena za 9,52%.

Istovremeno rezultati sektora transporta i usluga nisu impresivni, s obzirom da su ubeležili rast potrošnje.

Industrija u krizi

Iza trenda smanjenja potrošnje stoji više faktora. Industrija nije samo reagovala na povećanje troškova za energiju, već je od 2008. patila i zbog efekata ekonomske krize. Potrošnja u energetski intenzivnim industrijama - čelika, nemetala, petrohemiji, pala je za 24 odnosno 23 odnosno 12% u poslednjih 15 godina.

Najveće poboljšanje energetskih performansi zabeležila je tekstilna industrija koja je smanjila potrošnju za 60%.

Ipak, sva ta smanjenja u osnovi se mogu pripisati smanjenim ekonomskim aktivnostima. Naime, tokom posmatranih 15 godina tražnja struje evropske industrije pala je za samo 6% dok na polju energetske efikasnosti nije bilo napretka.

Kako se ističe, za proizvodnju tone čelika, cementa ili papira u 2014. je bila potrebna ista količina energije kao i na početku veka.

Domaćinstva vode računa o potrošnji

Stambeni sektor je jedini koji je zaista imao dobre performanse u štednji energije. Taj sektor, koji potroši gotovo četvrtinu potrošnje energije u EU, za 15 godina je smanjio tražnju za 10% i to ne zbog krize.

Evropska domaćinstva odgovorila su na velika povećanja cena gasa i struje od 30-35% između 2007. i 2015.

Kako se ističe, pažljivo praćenje termostata jedini je način da potrošač smanji račun za energiju a tu je i kupovina energetski efikasnijih uređaja.

U 2004. je samo 2% svih električnih uređaja prodatih u EU imalo energetsku oznaku "A" (najštedljiviji) u poređenju sa 56% u 2014.

Uz zabranu usisivača od više od 1,6 kilovata, koja je uvedena pre dve godine, i širenje i jačanje standarda iz Direktive o energetskim oznakama, u Centru veruju da će se trend smanjenja potrošnje u domaćinstvima nastaviti.

Usluge i transport podbacili

Potrošnja energije u sektoru usluga porasla je između 2000. i 2014. godine za 16% i danas ta potrošnja učestvuje u ukupnoj sa 16% prema 13% u 2000. godini.

Između 2000. i 2010. rast potrošnje u uslugama bio je čak 30% ali su finansijska kriza i ekonomska stagnacija umanjili potrošnju energije za 10% u odnosu na maksimum zabeležen 2010.

U sektoru transporta, koju pokriva trećinu potrošnje energije u EU, potrošnja naftnih proizvoda je između 2000. i 2007. povećana za 11%. Međutim, taj rast je gotovo poništen do 2013. zbog krize i sa 352 mtoe u 2014. količina energije koju je sektor potrošio od 2000. povećana je za samo 2,2%.

Istovremeno sektor transporta pravi velike korake u energetskoj efikasnosti - uprkos povećanju broja vozila na putevima za 25%, količina energije potrošene na drumski saobraćaj, koja čini 82% ukupne potrošnje sektora, porasla je za samo 2%. Takođe su "čistiji" sistemi železnički i vodni srezali potrošnju energije za 24 odnosno 29%.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Shutterstock.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Ručak ili grejanje - dilema 50 miliona Evropljana
  
• 

  Vesti

  : Zbunjujuće oznake za energetsku efikasnost u EU
  
• 

  Vesti

  : Povećani ciljevi energetske efikasnosti u regionu
  
• 

  Vesti

  : Energetska efikasnost: Plan nacionalan, štednja lokalna
  
• 

  Vesti

  : EU dobila nove energetske i klimatske ciljeve