Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Vreme uglja još nije prošlo
|
|
|
|
Objavljeno : 08.02.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Planovi Evropske komisije za Energetsku uniju objavljeni jesenas ukazivali su da su industriji uglja EU odbrojani dani. Međutim, pristalice uglja kažu da toj industriji još nije isteklo vreme i napominju da prelazak na "čistiju" energiju treba da bude "fer". Iako je proizvodnja energije iz uglja u Evropi osetno smanjena u poslednjih nekoliko godina, iz tog energenta, kako se procenjuje, i dalje se proizvodi četvrtina struje u EU.
"Konvencionalne elektrane će nam biti potrebne u sistemu i narednih godina kada je napolju mračno i hladno", istakao je generalni sekretar udruženja industrije uglja Jurakol (Euracoal) Brajan Rikets (Brian Ricketts) naglašavajući pouzdanost uglja kao izvora struje za milione Evropljana.
Optužujući EU da u planovima za Energetsku uniju ignoriše industriju uglja, Rikets kaže da Evropska komisija ide prebrzo ka ispunjenju klimatskih i energetskih ciljeva za 2030.
Upotreba uglja u Evropi nastavlja da opada jer je ta industrija pod pritiskom kreatora politike koji su preuzeli obaveze u borbi protiv klimatskih promena. Naime, budućnost uglja kao energenta koji emituje veliku količinu ugljenika neizvesna je zbog globalnih inicijativa za smanjenje emisije gasova sa efektima staklene bašte, uključujući klimatske i energetske ciljeve EU. Unija planira da do 2030. smanji tu emisiju za 40% u odnosu na nivo iz 1990. godine.
Proizvodnja energije iz uglja u Evropi smanjena je za više od 10% od 2013. godine ali taj energent, kako se procenjuje, i dalje obezbeđuje 25% potrošnje struje u EU.
U Poljskoj se trenutno oko 87% struje proizvodi iz uglja prema ranije gotovo 100%, pokazuju podaci poljskog udruženja za struju PKEE.
"Ugalj je pouzdan izvor energije", rekao je Rikets dodajući da će biti potrebne decenije da se ugalj potpuno istisne, iako se to čini kao nezaustavljiv proces, preneo je EurActiv.com.
Prelazak na gas
Prema analizama nezavisnih instituta Sendbeg (Sandbag) i Agora energetski preokret (Energiewende), proizvodnja energije iz uglja u EU u 2016. je smanjena za 12% dok je proizvodnja iz gasa povećana za 20%, što ukazuje na prelazak sa jednog na drugo gorivo.
Prirodni gas je takođe fosilno gorivo ali emituje manje ugljenika od uglja i u EU se na taj energent gleda kao na sredstvo za premošćavanje u procesu prelaska bloka na "zelenu" ekonomiju.
Kako se ocenjuje, rastuća tražnja gasa i obnovljivih izvora energije u uslovima slabije potrošnje struje znači da će ugalj imati problema da očuva udeo u proizvodnji energije u Evropi.
Analitičar Sendbega Dejv Džons (Dave Jones) kaže da je "veliki prelazak sa prljavog uglja na gas dobrodošla vest. To je dobro za klimu i, što je još značajnije, vodi čistijem vazduhu u Evropi. Međutim, uslovi da se to desi još ne postoje - samo nekoliko starih elektrana na ugalj najavilo je planove za zatvaranje a gas je još mnogo skuplji od uglja zbog niske cene ugljenika", rekao je Džons.
Neizvesna budućnost uglja nagnala je Riketsa da optuži EU da ignoriše industriju uglja u svojim planovima za Energetsku uniju, glavnu strategiju bloka za smanjenje zavisnosti od uvoza energenata i borbu protiv klimatskih promena.
Rikets je uporedio slogan iz kampanje američkog predsednika Donalda Trampa "Tramp kopa ugalj" sa pristupom fosilnom gorivu predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska.
"Da li 'Tusk kopa ugalj'? Ne. Naime, u aprilu 2014. on je napisao da 'Evropa treba u potpunosti da iskoristi raspoloživo fosilno gorivo, uključujući ugalj'. To je bio deo njegove vizije Energetske unije", podsetio je Rikets.
Napori industrije uglja
Jurakol je nedavno objavio šesti izveštaj "Industrija uglja u Evropi" sa detaljnim procenama stanja industrije.
Taj izveštaj pokazao je da evropska industrija uglja investira u unapređenje zdravlja, bezbednosti i zaštite prirodne sredine dok korisnici uglja plaćaju za emisije ugljenika u sklopu ETS sistema EU, glavnog oružja za smanjenje štetnih emisija.
Udruženje industrije uglja navodi i da emisija azotnih oksida (NOx) ostaje previsoka zbog transporta iako je između 1990. i 2012. smanjena za 55%.
Emisija azotnih oksida doprinosi zagađenju vazduha koje vodi respiratornim bolestima, poput bronhitisa i emfizema.
U tom izveštaju se ocenjuje i da će rast upotrebe uglja u budućnosti stagnirati zbog manje tražnje Kine i SAD, kao i zbog brzog rasta obnovljivih izvora energije i snažnijeg fokusiranja na energetsku efikasnost.
Upozorenja zaštitnika prirodne sredine
Međutim, prema rečima savetnika organizacije Grinpis za politiku EU Sebastijana Manga, prelazak na 100% obnovljivu energiju u Evropi mora da se dogodi što pre kako bi se poštovale obaveze iz Pariskog sporazuma o borbi protiv promena klime i ograničilo globalno zagrevanje na 1,5 stepeni.
"EU mora da sačini plan postepenog isključivanja uglja. Taj plan treba da omogući vladama sa ekonomijama koje emituju mnogo ugljenika da ulažu u nova radna mesta i programe obuke za radnike u industriji fosilnog goriva", kazao je Mang.
Prelazak na 100% obnovljivu industriju je prilika za EU i, prema scenariju "energetske revolucije", Evropa bi do sredine veka mogla da ima više od 2,3 miliona radnih mesta u sektoru obnovljive energije.
Mang navodi da se sadašnjim energetskim planovima EU vladama daje "zeleno svetlo" da daju subvencije za držanje elektrana na ugalj, gas i nuklearnu energiju na "stend-baju".
Takođe, on kaže da je Rur u zapadnoj Nemačkoj dokaz da je tranzicija sa uglja moguća. "Problemi sa zagađenjem vazduha su uglavnom rešeni. Uloženo je mnogo u reke. Brojna ekološki uništena stara industrijska mesta uspešno su očišćena i planira se više 'braunfild' razvojnih projekata", saopštio je Institut za industrijsku produktivnost.
"Cilj Nemačke je da do 2050. godine 80% struje proizvodi iz obnovljivih izvora. Nemačka može da uvozi ugalj iz Australije, Južne Afrike i SAD jevtinije nego što može da ga vadi u Nemačkoj. Zato je vlada odlučila da prestane da subvencioniše rudnike uglja", rekla je Erika Peterson sa WFPL njuza.
Ipak, neke članice EU moraće više od drugih da urade u tranziciji na "čistiju" energiju. Zato je Evropska komisija predložila fond za modernizaciju u sklopu reforme sistema za trgovinu emisijama (ETS) a sa ciljem da se obezbedi socijalno poštenija tranzicija.
Ta sredstva namenjena su za deset članica EU iz centralne i istočne Evrope koje su ušle u Uniju 2004. i 2007. godine (Bugarska, Hrvatska, Mađarska, Rumunija, Poljska, Slovačka, Češka, Estonija, Letonija i Litvanija).
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
