Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Srbija napredovala po performansama energetskog sistema
|
|
|
|
Objavljeno : 23.03.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srbija se po performansama energetskog sistema popela za četiri mesta, na 70. poziciju među 127 zemalja, pokazao je novi izveštaj "Indeks performansi globalne energetske arhitekture 2017" Svetskog ekonomskog foruma (SEF). Bolje od Srbije u regionu su plasirane Albanija i Hrvatska. U svetu po energetskim performansama predvodi Švajcarska a od članica EU najbolja je Švedska.
Energetski sistemi zemalja ocenjivani su po tri kriterijuma (sa ukupno 18 indikatora) - pristup energiji i bezbednost, ekološka održivost i doprinos ekonomskom rastu, a Srbija je u izveštaju za 2017. po pristupu energiji na 66. mestu u svetu, po ekološkoj održivosti je 95. a po doprinosu rastu 73.
Srbija je u prethodnom izveštaju SEF, za 2016. godinu, bila 74. među 126 zemalja dok je 2015. bila 71. od 125 zemalja.
U 2016. je Srbija po doprinosu energetike ekonomskom rastu bila 73, po održivosti 96. a po pristupu energiji 72.
Među rangiranim zemljama iz okruženja, ubedljivo najbolje performanse energetskog sistema ima Hrvatska koja je na 18. mestu globalne liste, kao i godinu dana ranije, a sledi Albanija na 25. poziciji ili za osam mesta niže nego 2016.
Bosna i Hercegovina je napredovala sa 93. mesta u 2016. na 84.
Na globalnom nivou po performansama energetike je prva Švajcarska a druga Norveška, dok su najbolje plasirane članice EU Švedska (3. mesto), Danska (4) i Francuska (5). Na poslednjem, 127. mestu liste je Bahrein.
Lista zemalja sa najboljim performansama je ove godine manje-više ista kao 2016, jedino su se među prvih 20 probile Irska (16. mesto), Nemačka (19) i Slovačka (20).
Forum navodi da su zemlje sa najboljim performansama uglavnom manje, npr. Švajcarska, Urugvaj (10), Portugalija (11) i Slovenija (13), koje su relativno lakše od velikih sprovele promene u energetskim sistemima.
Pored toga, većina najboljih po energetici su razvijene ekonomije sa visokim bruto domaćim proizvodom (BDP) po stanovniku, diverzifikovanim izvozom i dobro uklopljene u globalni finansijski sistem.
Da uspeh manjih zemalja nije pravilo, pokazuju velike zemlje, gledano prema BDP, koje su takođe visoko plasirane - Francuska, Britanija (15) i Nemačka.
Ni veliki BDP po stanovniku nije pravilo a dokaz su Paragvaj (22) i Albanija.
Analitičari Foruma navode i da su zemlje bogate prirodnim resursima u boljoj poziciji da, uz dobro upravljanje, podstaknu svoje ekonomije i obezbede populaciji sigurnu i jevtinu energiju.
Međutim, većina od 20 najboljih su neto uvoznici energije, jer nemaju dovoljno prirodnih resursa, uz izuzetak Norveške i Kolumbije (8) koje su neto izvoznici i Danske koja je nadomak pariteta po tom pokazatelju.
EU dobro rangirana
Kada je reč o članicama EU, 14 od 20 najbolje plasiranih u izveštaju za 2017. su iz EU, što je dve države više nego 2016.
Uz Švedsku, Dansku, Francusku, Austriju (6) i Španiju (7) među prvih 10, među prvih 20 po energetskim perfomansama u svetu iz EU su i Portugalija, Finska (12), Slovenija, Britanija, Irska (16), Letonija (17), Hrvatska, Nemačka i Slovačka.
U izveštaju se ističe da su dobre performanse Evrope rezultat "duge istorije koordinacije između evropskih zemalja koja je model regionalne saradnje".
Kada je reč o najbolje plasiranoj članici EU - Švedskoj, navodi se da je "od znatno zavisne od nafte u sedamdesetim godinama 20. veka napredovala do jedne od zemalja sa najvećim udelom obnovljive energije u EU koja je uspela da dostigne cilj da 50% potrošnje pokriva iz obnovljivih izvora pre roka postavljenog za 2020. godinu".
Većina članica EU je među 40 najbolje plasiranih zemalja po energetskim performansama u svetu. Zaostaju jedno Estonija (56), Kipar (67) i Malta (71).
Šire gledano, Brazil je 30. u svetu po energetskim perfomansama, Rusija 48, SAD 52, Indija 87. a Kina 95.
Cilj godišnjeg rangiranja Svetskog ekonomskog foruma jeste da pomogne zemljama da odgovore na izazove energetske transformacije i identifikuju prilike u svojim energetskim sistemima.
Autori izveštaja kažu i da indeks "ne može u punoj meri da odražava kompleksnost energetskih sistema ili upravljanja energetskom tranzicijom" ali da može da posluži "kao osnova za poređenja".
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
