Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Srbija 71. u svetu po performansama energetskog sistema
|
|
|
Objavljeno : 10.12.2014. |
|
|
|
|
|
|
Srbija je po performansama energetskog sistema na 71. mestu među 125 zemalja, pokazao je izveštaj "Indeks performansi globalne energetske arhitekture 2015" koji je 10. decembra objavio Svetski ekonomski forum (SEF). U regionu su bolje od Srbije plasirane Hrvatska i Albanija a gore Makedonija i BiH. Vodeće pozicije drže evropske i razvijene zemlje a među prvih deset, šest su članice Evropske unije. Energetske performanse poslednjeg na listi Jemena upola su slabije od performansi prvoplasirane Švajcarske.
Energetski sistemi zemalja ocenjivani su po tri kriterijuma - ekonomski rast i razvoj, ekološka održivost i pristup energiji i bezbednost a Srbija se sa indeksom 0,56 svrstala na donju polovinu globalne liste.
Najviše poena Srbija je dobila za pristup energiji i bezbednost (0,74) dok je za ekonomski rast i razvoj i za ekološku održivost dobila manje od ukupnog indeksa - 0,48 odnosno 0,47 poena.
Od zemalja iz okruženja gore plasirane od Srbije su Makedonija, koja je 83. na listi, i Bosna i Hercegovina (102), ali su ispred Srbije Albanija (13) i Hrvatska (21).
Većina među prvih deset po performansama energetskih sistema su evropske i-ili razvijene ekonomije a predvodi ih Švajcarska koja je visoko ocenjena po sva tri kriterijuma.
Druga na listi je Norveška a najbolje pozicionirana članica Evropske unije je Francuska na trećem mestu. Od petog do osmog mesta su još četiri zemlje EU - Španija, Švedska, Danska i Austrija a deseta je Portugalija.
Francuska je najbolja među članicama EU zahvaljujući visokim ocenama za ekološku održivost i pristup energiji i bezbednost (0,81 odnosno 0,88). Te ocene u najvećoj meri se objašnjavaju dominacijom nuklearne energije u francuskom miksu goriva i vlada u Parizu u želji da umanji zavisnost od te energije sada predlaže znatne investicije u obnovljive izvore energije. Ta ulaganja trebalo bi da umanje udeo nuklearne energije u proizvodnji struje sa 73,7% na 50%. Predloženo je zatvaranje 25 nuklearnih elektrana.
Dobre performanske energetskog sistema Španije objašnjene su velikom diversifikacijom u miksu energije, kao i efikasnim korišćenjem energije, dok Švedska ima veliki udeo goriva sa malom emisijom ugljenika u energetskom miksu i nastavlja da se fokusira na obnovljivu energiju.
Jedine zemlje među prvih deset van Evrope su Novi Zeland, na četvrtom mestu, i Kolumbija, koja je deveta.
Rusija je 39. na listi, Brazil je 23, Kanada 25, SAD 37. a Kina 89. dok je na začelju liste Jemen sa indeksom 0,40 , upola manjim od prvoplasirane Švajcarske.
U izveštaju se ocenjuje da je godina na izmaku bila turbulentna za energetski sektor u svetu i obeležile su je geopolitičke krize, stagnacija svetskog ekonomskog rasta i sporo napredovanje u smanjenju emisije gasova koji izazivaju efekte staklene bašte.
Istovremeno su cene nafte bile veoma kolebljive i spustile su se do nivoa neviđenog od 2010. godine.
Tu su, kako se navodi, i neizvesnosti u nekim proizvođačkim regionima - u Evropi između Rusije i Ukrajine a na Bliskom istoku oko Islamske države Iraka i Sirije (ISIS).
Analiza podataka iz indeksa pokazala je da se uprkos značajnim naporima širom sveta zaostaje sa unapređenjem energetskog inteziteta (potrošnja energije u odnosu na BDP), posebno u zemljama u razvoju i onim koje beleže brz ekonomski rast.
Istovremeno je prelazak na energiju sa manjom emisijom ugljenika spor i njen udeo u ukupnoj ponudi energije u više od trećine zemalja obuhvaćenih istraživanjem manji je od 10%.
Podaci pokazuju i da zavisnost od uvoza raste u mnogim zemljama, kao i da je pristup energiji izazov za znatan broj manje razvijenih ekonomija.
Indeks performansi energetske arhitekture razvio je Svetski ekonomski forum u saradnji sa konsultantskom kućom Eksenčer (Accenture) sa ciljem da ponudi dodatne podatke koji će pomoći liderima da ocene učinak tekućih nacionalnih energetskih sistema.
Podaci iz izveštaja takođe treba da posluže onima koji odlučuju da se bolje upoznaju sa promenama u svetskoj energetici.
Prvi put je Indeks performansi globalne energetske arhitekture rađen 2013. a ove godine je uključio Srbiju koja 2014. nije bila obuhvaćena.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|