Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Mađarska u Gaspromovom projektu, Tramp nudi LNG
|
|
|
|
Objavljeno : 06.07.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Mađarska je sa ruskim Gaspromom potpisala ugovor o povezivanju zemlje sa gasovodom Turski tok do kraja 2019. Gasprom planira da se iz prve linije tog gasovoda snabdevaju turski potrošači a i iz druge zemlje sa juga i jugoistoka Evrope. Pre Mađarske mape puta sa Gaspromom o isporukama iz budućeg Turskog toka potpisle su Srbija i Bugarska. Za to vreme predsednik SAD uverava 12 zemalja Inicijative Tri mora, uključujući Mađarsku, da ta inicijativa može pomoći u izgradnji energetske infrastrukture u srednjoj i istočnoj Evropi a govori i o terminalu za LNG na ostrvu Krk.
"Unapređenje mađarske energetske bezbednosti je velka stvar i naš je strateški interes da ta saradnja počne", rekao je 5. jula u Moskvi posle razgovora u Gaspromu mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto (Szijjártó), prenela je mađarska državna novinska agencija MTI.
Za isporuke gasa istočnoj Evropi vlada jake konkurencija između gasovoda koje napaja Rusija i SAD koje razmatraju potencijal za snabdevanje regiona tečnim prirodnim gasom (LNG) preko LNG terminala na moru.
Kao što se i očekivalo, Tramp je pitanje američkih isporuka LNG pokrenuo 6. jula u Poljskoj u razgovorima sa liderima desetak zemalja kojima pokrivanje energetskih potreba zavisi od Rusije.
Tramp pitao Grabar-Kitarović da li zna za projekat na Krku
Američki predsednik izjavio je 6. jula u Varšavi da Inicijativa Tri mora može pomoći u izgradnji energetske infrastrukture u srednjoj i istočnoj Evropi, spomenuvši i plutajući terminal za LNG na ostrvu Krk.
"Čestitam vašim državama što su već počele s ključnim projektima koji će otkloniti prepreke i omogućiti bolji pristup energetskim tržištima i bolju energetsku povezanost. Jedan od tih projekata je i plutajući LNG terminal na hrvatskom ostrvu Krku", rekao je Tramp na otvaranju samita u Varšavi, na kojem su se okupili čelnici 12 zemalja srednje i istočne Evrope.
Kako je prenela agencija Hina, Tramp se pritom okrenuo prema hrvatskoj predsednici Kolindi Grabar-Kitarović i zapitao je da li je ikad čula za taj projekt, i da li zna sve o tome.
"Da, a mogu to i izgovoriti", odgovorila je Grabar-Kitarović aludirajući na Trampov izgovor reči Krk.
Inicijativa Tri mora zajednički je hrvatsko-poljski projekat pokrenut u leto 2016. na sastanku u Dubrovniku u cilju jačanja trgovinske, infrastrukturne, energetske i političke saradnje na prostoru između Jadranskog, Baltičkog i Crnog mora.
Inicijativa je zamišljena kao neformalna platforma za osiguranje političke podrške i delovanja na konkretnim projektima, a okuplja 12 zemalja - Hrvatsku, Poljsku, Mađarsku, Češku, Slovačku, Rumuniju, Bugarsku, Letoniju, Litvaniju, Estoniju, Sloveniju i Austriju. Tu inicijativu podržavaju SAD i Kina.
Mađarska i Turski tok
Sijarto je rekao za MTI da se sporazumeo sa direktorom Gasproma Aleksejem Milerom da se priključi Turskom toku vezom koja će omogućiti Mađarskoj da uvozi osam milijardi kubnih metara gasa godišnje, što je blizu ukupne potrošnje te zemlje.
Kroz Gaspromov Turski tok godišnje će 31,5 milijardi kubnih metrara ruskog gasa stizati do Evrope ispod Crnog mora. Rusiji će taj gasovod pomoći da ograniči tranzit kroz Ukrajinu.
Gasprom planira da se iz prve linije gasovoda snabdevaju turski potrošači a i iz druge zemlje sa juga i jugoistoka Evrope. Kapacitet svake od cevi gasovoda biće 15,75 milijardi kubnih metara a izgradnja treba da bude završena do kraja 2019.
Prva cev ulaziće na evropsku teritoriju Turske dok mesto za ulazak druge još nije utvrđeno.
Prema medijima, bugarske vlasti predlažu da jedna od cevi ide do njihove obale, do mesta gde je trebalo da stigne gasovod Južni tok. Rusija je od Južnog toka odustala 2014. usred konflikta u Ukrajini i sankcija EU.
Druga mogućnost je da druga cev ide paralelno sa prvom ali je i dalje nepoznato mesto ulaska na teritoriju EU.
Mađarska ruskim gasom koji stiže preko Ukrajine zadovoljava gotovo ukupne potrebe za gasom i godinama nastoji da geografski diverzifikuje svoj uvoz ali i da ima više snabdevača.
Agencija Rojters u mađarskom mnistarstvu spoljnih poslova nije dobila odgovor na pitanje kako se američki LNG i ruski gas uklapaju u mađarske energetske planove. Međutim, ranije ove nedelje na jednom poslovnom forumu u Budimpešti mađarski ambasador u Vašingtonu rekao je da je Mađarska zainteresovana i za uvoz američkog LNG.
EU traži da vlasništvo nad gasovodom i nad gasom bude razdvojeno. Analitičari kažu da EU takođe želi da spreči Rusiju da isporučuje gas zaobilazeći Ukrajinu i umanjujući joj time geopolitički značaj.
Ukazuje se i da treba da budu izgrađeni međunarodni interkonektori između Mađarske i potencijalnih trgovinskih partnera Rumunije i Hrvatske a Sijarto je rekao da se ne očekuje da Hrvatska uskoro završi dugo planirani terminal za uvoz LNG.
Terminal, koji je planiran na hrvatskom ostrvu Krk na Jadranu, mogao bi da dovede američki gas do Mađarske.
Sijarto je podsetio da su Bugarska i Srbija već potpisale sporazume sa Gaspromom. Dogovoreno je da se do kraja 2017. rasčisti pitanje finansiranja i da se do kraja 2018. obezbede dozvole. "To je i ozbiljna poslovna prilika za Mađarsku jer ... evropske potrebe za ruskim gasom rastu po izuzetnim stopama", rekao je mađarski ministar.
Gasprom ranije potpisao mape puta sa Bugarskom i Srbijom
Gasprom je tokom poslednjih mesec dana potpisao "putne mape" sa Bugarskom, Srbijom i Mađarskom o razvoju gasovoda za isporuke gasa iz budućeg drugog kraka Turskog toka, čime faktički reanimira Južni tok, ali sa četiri puta manje kapaciteta, piše moskovski dnevnik Komersant 6. jula.
Iako takva opcija omogućava Gaspromu da osigura gasom Balkan, taj gasovod će biti konkurencija njegovom drugom gasovodu za isporuku gasa jugu Italije - gasovodu Posejdon.
Ruski dnevnik piše da je Gasprom potpisao sa mađarskom vladom "putnu mapu" o razvoju gasnog sistema zemlje, a da su analogni dokumenti potpisani u junu sa Bugarskom i Srbijom.
Šef mađarske diplomatije Peter Sijarto je saopštio da je reč o isporukama osam milijardi kubnih metara gasa iz Turskog toka iz Srbije, navodi list.
"Trasa Bugarska-Srbija-Mađarska faktički ponavlja osnovni deo trase gasovoda Južni tok, koji je u potpunosti bio spreman za realizaciju, ali je ukinut u decembru 2013. godine zbog pozicije Bugarske i pritiska Brisela", navodi list.
Prema pisanju dnevnika, razlika je samo u tome što planirani gasovod kroz Crno more neće ići direktno u Bugarsku, već u Tursku.
"Pored toga, za Balkan može biti predviđen samo jedan od dva kraka Turskog toka, to jest 15,75 milijardi kubnih metara, što je za četvrtinu manje od kapaciteta Južnog toka", navodi Komersant.
Izvor: Beta, EurActiv.com
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
