Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Na jesen inicijativa EU za pomoć regionima koji vade ugalj
|
|
|
|
Objavljeno : 17.08.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija radi na inicijativi za podršku rudarskim regionima u kojima se vadi ugalj tokom perioda tranzicije na ekonomiju sa manjom emisijom ugljenika. Upućeni smatraju da inicijativa ne treba da bude fokusirana samo na socijalne i finansijske aspekte prelaska na druge energente, već i na istraživanja, inovacije i razvoj nove tehnologije, uključujući tehnologiju za čisti ugalj.
Iako se era uglja u Evropi možda blži kraju, proći će još nekoliko decenija pre nego što se završi, složili su se predstavnici rudničkih kompanija na debati u organizaciji Euraktiva Češka.
"Francuska i Belgija će to ostvariti u pedesetim ili šezdesetim, u Češkoj i Nemačkoj se to očekuje sredinom veka. Poljska će to biti u stanju da uradi verovatno tek krajem ovog veka", rekao je na skupu održanom u julu potpredsednik Evropskog udruženja za ugalj i lignit Vladimir Budinski.
Kako je dodao, industrija uglja poštuje klimatske i energetske ciljeve EU i napore da se energetski sektor transforimiše, međutim, Unija mora da uzme u obzir specifičnosti svake članice.
Debata je održana u gradu Usti na Labi, na severozapadu Češke, u glavnom rudničkom regionu u zemlji sa više rudnika lignita.
"Do 2040. u regionu će raditi samo elektrana na ugalj u Ledvicama, s obzirom na propise i radni vek postojećih postrojenja", rekao je savetnik češkog ministra industrije Vladimir Vlk.
Međutim, danas 48% struje u zemlji dolazi iz uglja. "Nije moguće na mah izbaciti ugalj jer bi došlo do kolapsa", upozorio je Vlk.
U 2015. je gotovo 8.000 ljudi radilo u industriji lignita u Češkoj, u Poljskoj 9.500, Rumuniji 10.600, Bugarskoj 11.700 i gotovo 15.500 u Nemačkoj.
Zbog toga, ali i drugih razloga, regionima sa rudnicima uglja biće potrebna pomoć da se izbore sa prelaskom na ekonomiju koja emituje manje ugljenika.
Stiže elaborat
Evropski socijalni i ekonomski komitet (EESC) 2016. je predstavio studiju "Domaći ugalj u energetskoj tranziciji EU" koju je uradila njegova Konsultativna komisija za promene u industriji (CCMI).
"Komisija je obratila pažnju na uticaj energetske tranzicije na regione sa rudnicima uglja i potrebu da se podrže u kontekstu klimatskih i energetskih ciljeva EU", rekla je za Euraktiv Češka menadžerka za EU poslove u kompaniji Severna energetska i koizvestilac mišljenja EESC Renata Eisenvortova.
Dokument je razmatrala i Evropska komisija, koja je 2016. pripremila veliki paket energetskh propisa. Kada je prestavljala Zimski energetski paket u novembru 2016, Komisija je obećala da će obezbediti "fino podešenu" podršku regionima u kojima se vadi ugalj i koji imaju industriju sa velikom emisijom ugljenika.
Inicijativa je sada na razmatranju u generalnim direktoratima EK za regionalni razvoj, zapošljavanje, energiju, transport, kao i istraživanja i razvoj.
"Radimo na tri projekta koji se nadopunjuju", rekao je Vaclav Šterba iz odeljenja za efikasnost resursa u generalnom sekretarijatu Komisije koji koordiniše inicijativu.
Kako je najavljeno, biće napravljenja stalna platforma za sastanke predstavnika industrije uglja i Komisije koja će zameniti Dijalog za ugalj a koji se jednom godišnje održava u Briselu. Ta platforma će pružati podršku tranziciji na nove tehnologije i istraživanju novih biznis modela.
Komisija takođe planira da udruži timove stručnjaka da pomogu da se reše problemi "na terenu" i razgovaraju sa zainteresovanim akterima u regionima.
"Želimo i da napravimo dokument koji će lokalnim i regionalnim predstavnicima dati uvid u instrumente i fondove. Taj dokument će biti pripremljen u narednih nekoliko meseci", najavio je Šterba.
Još decenije sa ugljem
Trenutno postoji nekoliko fondova za pomoć pogođenim regionima. Češki evroposlanik Stanislav Polčak rekao je u debati da Evropski fond za prilagođavanje globalizaciji (EGF) pruža podršku ljudima koji izgube posao zbog strukturnih promena dodajući da EGF za period 2014-2020. ima godišnji budžet od 150 miliona evra.
Istovremeno iz Evropskog socijalnog fonda najmanje 1,1 milijardi evra u periodu 2014-2020. može da bude opredeljeno za unapređenje sistema obrazovanja i obuke neophodne za usvajanje veština i otvaranje novih radnih mesta u sektorima povezanim sa energetikom i ekologijom.
Za tako "osetljive" regije jedno od ključnih pitanja je koheziona politika EU posle 2020, kada počinje novi budžetski period. Inače, evroposlanici su krajem juna usvojili rezoluciju u kojoj piše da neće biti moguće smanjenje sredstava za kohezionu politiku u evropskom budžetu. Međutim, neki koji su neto davaoci u EU budžet traže da se sredstva za kohezionu politiku preusmere na druge prioritete.
Prema rečima Eisenvortove, inicijativa Komisije ne treba da se fokusira samo na socijalne i finansijske aspekte, već i na istraživanja, inovacije i razvoj nove tehnologije, uključujući tehnologije za čisti ugalj.
"Postoje dva tipa regiona sa ugljem u EU. U nekim od njih vađenje rude prestaće iz različitih razloga. Tako će u Nemačkoj 2018. prestati vađenje antracita. U drugim će se vađenje uglja nastaviti još nekoliko decenija", rekla je ona za EurActiv.cz.
"U prvom tipu regiona uglavnom je reč o procesima restrukturiranja. U drugom je fokus na ekološkim načinima vađenja uglja i korišćenja tog energenta", dodala je Eisenvortova.
Izvor: EurActiv.com
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
