Preduslovi za razvoj tržišta električne energije u Srbiji su nezavisnost operatora mrežnih sistema, ravnopravnost i transparentnost, povećanje konkurencije i tržišne cene, ocenjeno je 15. novembra na konferenciji "Regionalno tržište električne energije" u Beogradu. Članica Saveta Agencije za energetiku Srbije Ljiljana Hadžibabić rekla je da istraživanja pokazuju da se nisu stekli uslovi za prestanak regulacije elektro-energetskog tržišta u Srbiji.
"Za tranziciju ka slobodnom, konkurentnom tržištu je neophodno postepeno podizanje regulisane cene električne energije do dostizanja tržišne cene", kazala je Hadžibabić.
Ona je rekla da je u decembru 2016. bilo 68.000 domaćinstava u Srbiji kojima su računi subvencionisani, dok studije pokazuju da ih ima između 300.000 i 400.000.
Izvršni direktor za poslove trgovine električnom energijom u javnom preduzeću Elektroprivreda Srbije (EPS) Dragan Vlaisavljević rekao je da "nije strašno ako je regulisana cena relativno blizu tržišne cene, ali nije dobro ako je razlika velika".
"Ako je regulisana cena daleko od tržišne, onda to nije dobro, ne samo za funkcionisanje tržišta već i za investiciju u to tržište", kazao je Vlaisavljević.
On je dodao da se bez investicija to tržište ne može dugo održati.
Direktorka Elektroprivrede Hrvatske (HEP) Tina Jakaša rekla je da je ta kompanija kroz liberalizaciju elektro-energetskog tržišta zadržala poverenje kupaca jer im je ponudila inovativne proizvode.
"Stanovništvu smo ponudili 'hepi tarifu' koja im je omogućila da umesto akontacija plaćaju samo energiju koju stvarno i potroše, a velikim kupcima u privredi udruživanje kako bi postigli bolje uslove snabdevanja, dok smo manjim preduzetnicima dali bolje ponude kroz strukovna udruženja", kazala je Jakaša.
Direktor Direkcije za tržište električne energije Elektromreže Srbije (EMS) Marko Janković istakao je da ova kompanija poštuje nediskriminatornost i transparentnost kao dva neophodna uslova za tržište.
On je naveo da postoji niz obaveza koje prositiču iz Zakona o energetici i ugovora o Energetskoj zajednici.
EMS bi tako do kraja 2017. trebalo da počne izdavanje garancije porekla isporučene električne energije, što je deklarisanje izvora proizvodnje. Osim te obaveze, Janković je naveo i uvođenje pametnih brojila, tržišta sistemskih usluga, tržišnog mehanizma izbora garantovanog snabdevača, kao i razvoj tržišta krajnih kupaca.
Direktor berze SEEPEX Miloš Mladenović na skupu je kao najveću prednost u odnosu na konkurenciju u regionu, navodi kliring po EU standardima, što je posledica odluke da se uđe u partnerstvo sa berzom EPEX SPOT.
"Značaj berze je što uspostavlja referentne cene za Srbiju i efikasan kliring, jer prodavci novac dobiju i pre nego što isporuče struju, a oni koji su je kupili su potpuno sigurni da će robu i dobiti. Firme sa istim računima i kolateralima mogu da rade i ovde i u Nemačkoj, bez ikakvog problema”, istakao je Mladenović navodeći da je glavni akcenat na regionalnim integracijama. Tu je kao prvo naveo spajanje sa zemljama centralne i istočne Evrope, koje je zaustavljeno zbog odluke češkog ministarstva da se okrene spajanju sa Nemačkom.
"Postoji i ideja o spajanju sa Crnom Gorom, kao i dalje sa Italijom preko podvodnog kabla koji se očekuje da proradi 2019. godine. Započeli smo saradnju sa Hrvatskom i Bugarskom o spajanju tržišta, a slično planiramo i sa Albanijom”, istakao je Mladenović i za 2019. najavio uvođenje intra day tržišta.
Konferenciju o razvoju tržišta električne energije organizovao je internet portal Balkanmagazin u saradnji sa Elektroprivredom Srbije.