Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU sve zavisnija od ruskog gasa
|
|
|
|
Objavljeno : 15.01.2018. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropa se oslanja na ruski gas više nego ikad i nema mnogo naznaka da će se taj trend promeniti, uprkos stalnim naporima da smanji energetsku zavisnost od Moskve. Ruska kompanija Gasprom je u januaru saopštila da je 2017. godine u Evropu i Tursku isporučila ukupno 193,9 milijardi kubnih metara gasa, što je 8% više od prethodnog rekorda postavljenog 2016.
Veća isporuka ruskog gasa ne predstavlja samo finansijski uspeh za Gasprom, kojem je izvoz glavni izvor zarade, nego i političku pobedu u vreme kada su diplomatski odnosi Rusije i Evroske unije na najnižem nivou od Hladnog rata.
Brojevi pokazuju "rast potražnje evropskih zemalja za ruskim gasom, ali i pouzdanost tih isporuka u traženoj količini", izjavio je predsednik Gasproma Aleksej Miler.
Isporuke Nemačkoj i Austriji dostigle su istorijski maksimum, a izvoz u Francusku je povećan za 6,7% u odnosu na 2016, prema podacima Gasproma.
Procenat ruskog gasa koji se isporučuje u Evropu stalno je rastao proteklih godina i sada čini trećinu ukupne potrošnje gasa u EU.
Posle serije gasnih kriza između Moskve i Kijeva koje su pogodile i isporuke u Evropu, EU je nastojala da diverzifikuje svoje energetske izvore, posebno posle novih tenzija između Brisela i Moskve zbog ukrajinske krize. To je izazvalo strahove da bi Rusija mogla da koristi gas u geopolitičke svrhe.
U međuvremenu, postizanje energetske diverzifikacije je postalo lakše zahvaljujući razvoju tržišta tečnog prirodnog gasa, koji se transportuje brodovima umesto gasovodima. Time je omogućen uvoz iz Katara, pa čak i SAD.
Ipak, više faktora je uticalo na povećanje potrošnje gasa iz Rusije.
Valerij Nesterov, analitičar ruske banke Sberbank CIB za naftu i gas, kaže da se zahtev EU za gasom povećava zbog ekonomskog oporavka u Evropi i zato što su cene gasa "konkurentnije" nego cene uglja.
Drugi razlozi koji su doprineli većoj potražnji gasa su hladne zime, smanjenje proizvodnje evropskog, uglavnom holandskog gasa i zatvaranje nuklearnih elektrana, kao što je slučaj u Nemačkoj.
Nesterov predviđa mogućnost smanjenja izvoza ruskog gasa u EU ove godine posle rekordnih rezultata 2017, ali ipak ne misli da će se opšti trend promeniti. "Gasprom će verovatno zadržati svoj udeo na tržištu EU", smatra Nesterov.
Šizofrenija
Velika evropska potražnja omogućila je Gaspromu da poveća proizvodnju posle slabih rezultata prethodnih godina, usled smanjenja udela na ruskom tržištu i gubitka važnog tržišta u Ukrajini, koja je 2015. prestala da kupuje ruski gas.
Ruski gasni gigant takođe radi na gradnji novih gasovoda uz podršku velikih evoprskih kompanija kako bi očuvao svoj položaj na tržištu. Ali EU je oprezna.
Brisel je blokirao izgradnju Južnog toka, projekat koji bi Rusiji olakšao izvoz u zemlje južne Evrope, i opire se drugim projektima kao što su Turski tok i Severni tok 2.
"Neka vrsta šizofrenije postoji između evropske diplomatije i njenog tržišta. Tržište bira najjeftiniji gas koji će se proizvoditi i koristiti u Evropi, a to je ruski gas. Za Evropu se kaže da je previše zavisna, ali ništa nije urađeno da se to promeni", izjavio je Tieri Bros, istraživač na Oksfordskom institutu za energetske studije.
"Moglo bi da se kaže da su znakovi za ograničnenje brzine postavljeni, ali su neefikasni jer nema kontrole brzine. Postoje mehanizmi za regulaiju, ali nema ničega što bi potvrdilo da se oni poštuju", rekao je Bros.
S druge strane, ni Rusija nije zadovoljna samo gasovodima. Nedavno je preduzela veliki korak ka ulasku na tržište tečnog prirodnog gasa , pokretanjem projekta "Jamal LNG", u okviru kojeg će na Arktiku biti izgrađen terminal za prevođenje gasa u tečno stanje. Projekat finansira ruski proizvođač gasa Novatek uz pomoć francuske kompanije Total, a omogućiće snabdevanje i Evrope i Azije morskim putem.
Energetska diverzifikacija u EU ima jednu prepreku, kaže Tieri Bros. "Ona zahteva dodatne troškove i pitanje je: Ko će to da plati?".
Izvor: EURACTIV.com
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
