Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Evropa unapređuje energetski sektor
|
|
|
|
Objavljeno : 11.10.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 EU je napravila još jedan korak ka unapređenju stanja energetskog sektora usvajanjem direktive o energetskoj efikasnosti i odluke o razmeni informacija o energetskim sporazumima sa trećim zemljama. Istovremeno se Unija suočila sa novim podacima koji ukazuju na pad ulaganja u takozvanu čistu energiju, kako u Evropi, tako i u svetu, koji bi za posledicu mogao da ima prvo smanjenje tih investicija na godišnjem nivou posle više godina. Tako su u trećem ovogodišnjem kvartalu u Evropi ulaganja u "čistu" energiju smanjena za 29% u poređenju sa istim prošlogodišnjim periodom, na 18,2 milijarde dolara.
"Čista" energija koja se ponekad naziva i zelenom energijom je energija koja se dobija iz obnovljivih izvora.
Ukupno je u tom periodu u svetu u "čistu" energiju uloženo 56,6 milijardi dolara, za 20% manje nego u ista tri meseca prošle godine. Sudeći prema tome, ukupne investicije u "čistu" energiju ove godine će ubeležiti prvi pad na godišnjem nivou za osam godina. Prošle godine u takozvanu čistu energiju na planeti je uloženo rekordnih 280 milijardi dolara.
Posmatrano prema drugom tromesečju ove godine, u trećem su ukupna ulaganja u "čistu" energiju u svetu smanjena za 5%, pokazuje novi izveštaj Blumberga čije rezultate prenosi portal Euractiv.com.
Lideri širom sveta smatrali su da "zelena" ekonomija može da im pomogne da izvedu zemlje iz recesije, međutim, novi podaci pokazuju da je poslovni svet počeo da usporava investicije u "čistu" tehnologiju.
Na ulaganja u sektor na ključnim tržištima, poput američkog, britanskog i italijanskog, nepovoljno deluje politička neizvesnost oko podrške proizvodnji energije iz obnovljivih izvora. Situaciju pogoršavaju niske cene akcija na sektoru investicija i oštar pad cena tehnologije za korišćenje energije vetra i sunca.
Rast ulaganja u "čistu" energiju u posmatrana tri meseca je zabeležen u Kini i Brazilu.
U izveštaju se ističe da lokacija nekih od najvećih projekata finansiranih u trećem kvartalu ukazuje da uspostavljena tržišta, poput SAD, Evrope i Kine, gube na zamahu, dok tržišta Južne Amerike, Azije i Afrike dobijaju na snazi. U prilog tome govori i podatak da su dva od tri najveća projekta na sektoru obnovljivih izvora energije čija je realizacija krenula u trećem kvartalu u Maroku a treći je u Brazilu.
Regulativa
Direktivom o eneregtskoj efikasnosti članice EU se obavezuju na mere štednje energije u skladu sa dogovorom iz 2007. Tada je predviđeno da EU do 2020. poveća energetsku efikasnost i korišćenje obnovljivih izvora energije za po 20% i u istom procentu smanji emisiju ugljen dioksida. Usvojena odluka o razmeni informacija obavezuje članice da u roku od tri meseca pošto odluka stupi na snagu dostave Komisiji sve međuvladine energetske sporazume sa trećim zemljama.
Kako podseća Euractiv.com, donošenju direktive o energetskoj efikasnosti prethodili su iscrpljujući pregovori poslednjih godina koje je, u uslovima ekonomske krize, komplikovao finansijski faktor. Uprkos činjenici da su ciljevi u direktivi indikativni, za njeno sprovođenje potrebna su ulaganja od 40 do 50 milijardi evra. Zato se direktivom od članica traži da donesu obavezujuće, fleksibilne mere i utvrde nacionalne ciljeve u borbi za veću energetsku efikasnost koji će doprineti uštedi energije za 20% u celoj EU do 2020. godine.
Direktivom je predviđeno da se od energetskih kompanija traži da godišnje smanjuju prodaju industriji i domaćinstvima za najmanje procenat i po i da članice EU renoviraju 3% ukupne površine javnih zgrada koje poseduju i koriste centralne vlade. Svaka članica biće u obavezi da napravi plan za povećanje energetske efikasnosti svih zgrada, uključujući komercijalne, državne i privatne, do 2050. godine. Velika preduzeće će pak na četiri godine biti predmet energetske revizije od strane nezavisnih stručnjaka, što neće biti obaveza za male i srednje firme. Revizija će početi tri godine od stupanja na snagu novih propisa.
Za članice će sledeći korak biti utvrđivanje i predstavljanje nacionalnih ciljeva do aprila iduće godine. Komisija će, ako utvrdi da su postavljeni ciljevi nedovoljni da se do 2020. poveća energetska efikasnost za ukupno 20%, naložiti članicama da preispitaju planove i dostave joj nove ili im preti kazna.
"Pozdravljam usvajanje odluke. Najvažnija faza procesa - sprovođenje, počeće uskoro. Pozivam članice i aktere (na sektoru) da ulože dodatne napore i sprovedu u život odredbe", rekao je po usvajanju odluke evropski komesar za energiju Ginter Etinger napominjući da je Komisija odlučna da i dalje podržava proces povećanja energetske efikasnosti.
Novi mehanizam
Istovremeno je odluka o razmeni informacija o energetskim sporazumima sa trećim zemljama doneta u cilju uspostavljanja mehanizma za razmenu informacija između članica EU i Komisije o međuvladinim sporazumima na polju energije kako bi se poboljšalo funkcionisanje unutrašnjeg energetskog tržišta.
Novi mehanizam doprineće boljoj transparentnosti i koordinaciji odnosa EU i njenih članica kada je reč o sporazumima sa zemljama van EU. Mehanizam će se odnositi na međuvladine ugovore koji utiču na funkcionisanje internog energetskog tržišta ili na sigurnost isporuka energije.
Predviđeno je da članice EU u roku od tri meseca pošto odluka stupi na snagu dostave Komisiji sve međuvladine energetske sporazume sa trećim zemljama. Komisija će zatim u roku od devet meseci obavestiti članice o eventualnim sumnjama u kompatibilnost sporazuma sa zakonima EU, posebno ako postoje sumnje na neslaganje sa evropskim propisima o konkurentnosti i internom energetskom tržištu. Utvrđeno je i da dostavljeni sporazumi moraju da se stave na raspolaganje ostalim članicama.
Zemlje EU takođe mogu da traže pomoć Komisije u pregovorima sa trećim zemljama. Na zahtev članice EU, Komisija može da učestvuje u pregovorima kao posmatrač ili savetodavac, odnosno da savetima osigura da sporazum bude kompatibilan sa evropskim zakonodavstvom. Pored toga, članice mogu tokom pregovora da informišu Komisiju o toku razgovora uz napomenu da li te informacije mogu da budu dostupne i ostalim članicama.
Doneta odluka omogućava procenu kompatibilnosti i kada Komisija ne učestvuje u pregovorima. Članica EU naime može u toku pregovora o sporazumu sa zemljom van Unije, ukoliko sumnja da su neke odredbe u suprotnosti sa propisima EU, da informiše Komisiju o tome pre završetka pregovora. U tom slučaju članica dostavlja Komisiji nacrt sporazuma a ona u roku od mesec dana obaveštava članicu o eventualnim sumnjama. Ukoliko sumnje postoje, Komisija ima deset nedelja da članici koja pregovara o energetskom sporazumu da mišljenje o kompatiblnosti.
Komisija će do početka 2016. godine dostaviti Evropskom parlamentu, Savetu i Evropskom ekonomskom i socijalnom komitetu izveštaj o primeni odluke i potom na svake tri godine.
Izvor: Euractiv. com
Foto: Euractiv.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
