Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Nemačka planira naknade industriji zbog visokih cena struje
|
|
|
|
Objavljeno : 07.12.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nemačka vlada odlučila je 6. decembra da od 2014. pokrene mehanizam isplate naknada nemačkoj industriji zbog povećanja cena struje. To povećanje se očekuje narednih godina zbog veće proizvodnje iz obnovljivih izvora energije i obaveze kupovine kvota za emisije ugljen-dioksida u EU. Mera je doneta kako bi se očuvala konkurentnost nemačke industrije na međunarodnom tržištu i sprečilo izmeštanje proizvodnje. Berlin će delimično nadoknaditi troškove za električnu energiju preduzećima u sektorima koji su najveći potrošaci.
Isplata prve nadoknade preduzećima u iznosu od 350 miliona evra planirana je za početak 2014. godine, saopštilo je nemačko Ministarstvo ekonomije.
Naknada će se isplaćivati preduzećima u sektorima koji su veliki potrošači struje, poput hemijske industrije i industrije čelika i papira, a u kojima se zaposleno 830.000 osoba u Nemačkoj, navodi se u saopštenju nemačkog ministarstva.
Ta mera, koju je odobrila Evropska komisija za određene sektore industrije, neće uticati na cenu struje za domaćinstva.
Background Sistem trgovine emisijama gasova sa efektom staklene bašte (EU ETS), pre svega ugljen-dioksidom (CO2), koji je EU uspostavila 2005, proširće se u 2013. na petrohemiju i industrije aluminijuma i amonijaka, kao i na još neke vrste gasova.
Tim sistemom je za sada obuhvaćeno oko 11.000 elektrana i fabrika u 30 zemalja (27 članica EU i Norveška, Lihtenštajn i Island). Obuhvaćene su elektrane, naftne rafinerije, čeličane, cementare, fabrike stakla ili papira, ciglane i druga postrojenja.
U okviru tog sistema velikim industrijskim postrojenjima odobrava se ispuštanje određene količine ugljen-dioksida, a preduzeća koja ne iskoriste dodeljene količine, mogu ih prodavati onima kojima nedostaju.
Preduzeća za sada ne plaćaju kvote koje im EU dodeljuje, a od 2013. sistem aukcija preko kojih će se davati kvote postepeno će zameniti besplatnu dodelu kvota. U 2013. u EU će biti izdato 2.04 milijardi dozvola za emisije gasova.
"Želimo da osnažimo konkurentnost naše industrije na međunarodnom planu i da sačuvamo radna mesta u Nemačkoj", naveo je nemački ministar ekonomije Filip Resler (Philipp Roesler).
Ta pomoć treba da spreči da se proizvodnja izmesti van Evropske unije u zemlje sa "blažim propisima o zaštiti životne sredine". Izmeštanje ne bi bilo dobro ni za radnike u Nemačkoj ni za životnu sredinu uopšte, rekao je Resler.
U okviru napora za smanje opterećenja za nemačka preduzeća, neka preduzeća su za razliku od domaćinstava izuzeta od plaćanja takse za razvoj obnovljivih izvora energije.
Evropski komesar za energetiku Ginter Etinger (Guenther Oettinger) oštro je u avgustu kritikovao Nemačku zbog visokih cena struje za domaćinstva. Kako je istakao Etinger, razlog za skupu struju u Nemačkoj su porezi koje potrošači plaćaju za finansiranje proizvodnje iz obnovljivih izvora.
Nemačka je druga u EU po visini cena struje za domaćinstva, iza Danske. U drugom polugođu 2011. godine, prosečna cena struje za nemačke potrošače iznosila je 25,3 evra za kilovat čas i bila je među najvišima u Evropi, tik iza Danske sa 29,3 evra. Prosečna cena struje u EU iznosila je 18,4 evra za 100 kilovat časova.
Kompanija Vatenfal Evropa (Vatenfall Europe), četvrti proizvođač električne energije u Nemačkoj, procenjuje da će se cena struje u Nemačkoj do 2020. povećati za 30% u odnosu na sadašnju.
Razlog za to je planirano povećanje proizvodnje struje iz obnovljivih izvora energije nakon odluke nemačkih vlasti da zatvore nuklearne centrale do 2022. i neophodna ulaganja u prenosnu mrežu koju takav prelazak nameće.
Izvor: AFP
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
