Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Nuklearna industrija u Nemačkoj će tražiti odštetu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 13.06.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Operatori nuklearnih centrala u Nemačkoj planiraju da zatraže od vlasti te zemlje ukupno 15 milijardi evra odštete zbog štete koju će im naneti odluka nemačkih vlasti o potpunom zatvaranju nuklearnih centrala u narednih 10 godina, piše nemačka štampa. Dok Nemačka čini korake kako bi nuklearnu energiju zamenila drugim izvorima energije, Litvanija se priprema za izgradnju prve zajedničke nuklearne centrale u baltičkom regionu. Istovremeno, Evropska komisija je odbacila zakonodavnu inicijativu građana da se u EU zatvore sve nukelarne centrale.
Nemački dnevnik Frankfurt algemajne cajtung (Frankfurter Allgemeine Zeitung - FAZ) objavio je da će operateri nuklearnih centrala tražiti odštetu od 15 milijardi evra od nemačkih vlasti zbog odluke da se do 2022. zatvore sve nukelarne centrale u toj zemlji. Samo EON, vodeći proizvođač električne energije u Nemačkoj, procenjuje štetu na najmanje 8 milijardi evra, preneo je taj list.
Kao i njegovi konkrenti RWE, Vatenfal (Vattenfall) i EnBW, EON je morao da zatvori neke nuklearne reaktore već nakon nesreće u japanskoj centrali Fukušima u martu 2011, a ostatak postrojenja bi trebalo da postepeno zatvori do 2022.
EON i RWE su podneli žalbu nemačkom Ustavnom sudu u Karlsrueu i, kako je rečeno Frans presu u EON-u, u prvoj fazi se očekuje da sud utvrdi da li je prekršeno jedno od osnovnih prava, pravo vlasništva, a zatim će kompanijei izneti konkretne zahteve za odštetu.
Švedska grupa Vatenfal, treći proizvođač struje iz nuklearnih centrala u Nemačkoj, priprema se da podnese tružbu pred arbitražnim sudom Svetske banke, a planira i da se obrati nemačkom Ustavnom sudu, piše FAZ.
Background Nemačka je u maju 2011, nakon nuklearne nesreće u Japanu izazvane razornim zemljotresom, saopštila da će zatvoriti sve nuklearne reaktore do 2022. godine. Osam najstarijih od ukupno 17 nuklearnih reaktora na teritoriji Nemačke je zauvek zatvoreno.J oš šest reaktora će biti zatvoreno do 2021. godine, a preostala tri reaktora, poslednja sagrađena u Nemačkoj, ostaće otvorena godinu dana duže, do 2022. kako se ne bi omelo snabdevanje električnom energijom.
Pre odluke o zatvaranju nuklearnih centrala, Nemačka je iz tih centrala dobijala 23% struje.
Građani EU od 1. aprila 2012. imaju pravo da podnesu zakonodavnu inicijativu, odnosno da zatraže donošenje propisa u Uniji. Taj oblik participativne demokratije je predviđen Ugovorom iz Lisabona koji je stupio na snagu 2009. godine.
Prva zajednička centrala u baltičkom regionu
Evropska komisija izdala je 8. juna pozitivno mišljenje za izgradnju nuklearne centrale Visaginas u Litvaniji, ali insistira na tome da centrala bude ekonomski održiva, s obzirom da su u okruženju planirana dva reaktora koji će se graditi uz podršku Rusije.
Litvansko Ministarstvo energetike je saopštilo da će Visaginas biti prvi regionalni nuklearni projekat u baltičkom regionu. U izgradnji će učestvovati nacionalne energetske kompanije tri baltičke zemlje a strateški investitori su Hitači (Hitachi) i DŽeneral elektrik (General Electric). Biće ukupno uloženo pet milijardi evra. Izgradnja bi trebalo da počne 2015, a komercijalna proizvodnja struje između 2020. i 2022.
Planirano je da centrala bude izgrađena na mestu na kome se u sovjetsko doba nalazila nuklearna centrala Ignalina koja je zatovrena 2009.
Međutim, Belorusija navodno planira da izgradi nuklearnu elektranu uz pomoć ruske tehnologije u Astravijecu, oko 50 kilometara od Viljnusa. Prema pisanju štampe, Rusija je spremna da finansira izgradnju te centrale kako bi pomogla Belorusiji. Ugovor o izgradnji te centrale trebalo bi da bude potpisan ovog meseca, preneli su beloruski mediji.
Rusija je nedavno počela da gradi nuklearnu elektranu u svojoj enklavi, Kalinjingradu, koja se graniči sa Litvanijom. Taj projekat treba da bude konkurent Visaginasa. Ruska korporacija za nuklearnu energiju Rosatom je najavila da će udeo od 49% u kalinjingradskoj centrali ponuditi komapnijama iz EU, čime bi to bila prva ruska centrala sa stranim učešćem.
Odbačena peticija građana
Evropska komisija odbacila je zahtev građana, upućen kroz instrument Evropske građanske inicijative (ECI), da se zatvore sve nuklearne centrale u EU. Taj instrument omogućava građanima da predlože zakonsku inicijativu.
Komisija je u obrazloženju navela da ugovor Euratom promoviše nuklearnu energiju i da peticije koje zahtevaju izmene evropskih ugovora ne mogu biti uvažene.
Potpise građana za ovu inicijativu je prikupila nemačka Federacija za zaštitu životne sedine i prirodu (BUND) zajedno sa organizacijama za zaštitu životne sredine u 11 članica EU.
To udruženje je najavilo da će zatražiti pravno tumačenje mišljenja Komisije.
Izvor: AFP i EurActiv.com
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
