Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Kina dobija gas, Rusija novo tržište
|
|
|
|
Objavljeno : 22.05.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Kina i Rusija potpisale su 400 milijardi dolara (292 milijarde evra) vredan sporazum o snabdevanju gasom kojim je vodeći svetski potrošač energije obezbedio glavni izvor čistijeg goriva a Moskva otvorila novo tržište u trenutku kada rizikuje da izgubi evropske potrošače zbog ukrajinske krize. Ugovorom na 30 godina predviđena je isporuka 38 milijardi kubnih metara ruskog gasa godišnje Kini. Gas će ići gasovodom koji će se tek graditi a sporazum sa Kinom otvorio je Rusiji i mogućnost da se pozicionira na brzo rastućem azijskom tržištu tečnog prirodnog gasa. Istorijski sporazum sa Kinom ne znači da Rusija odustaje od zapadnoevropskog tržišta a ni to tržište nije spremno da se odrekne ruskog gasa od koga je i te kako zavisno.
Dugo očekivani sporazum smatra se političkim trijumfom ruskog predsednika Vladimira Putina koji se "udvara" partnerima u Aziji zbog nastojanja Evrope i SAD da ga izoluju nakon pripajanja ukrajinskog poluostrva Krim Rusiji, piše EurActiv.com.
U komercijalnom smislu, mnogo toga zavisiće od cene i drugih uslova ugovora koji se pripremao više od deset godina.
Kina je, kako se ocenjuje, imala prednost u pregovorima, s obzirom na odnose Rusije i Zapada.
Ipak, obe strane imaće koristi od prvog direktnog povezivanja ogromnih ruskih polja gasa sa rastućim azijskim tržištem. Veza će biti novi gasovod u dužini više hiljada kilometara kroz Sibir, čija je izgradnja takođe u sklopu sporazuma.
"To je najveći ugovor u istoriji sektora gasa bivšeg SSSR", rekao je nakon potpisivanja sporazuma u Šangaju 21. maja Putin. Sporazum su potpisale kompanije pod kontrolom države - Gasprom i Kineska nacionalna naftna korporacija (CNPC).
"Naši kineski prijatelji su teški, čvrsti pregovarači", kazao je predsednik Rusije i dodao da uslovi iz ugovora predstavljaju kompromis.
Potpisivanju sporazuma, kojim je završena dvodnevna poseta ruske delegacije, prisustvovao je i kineski predsednik Si Djinping.
Sporazum sa Kinom postignut je pred Međunarodni ekonomski samit u Sankt Peterburgu, koji počinje 22. maja. Učešće na tom forumu zbog ukrajinske krize je otkazalo više desetina direktora vodećih američkih i evropskih firmi.
"Putinov čovek" i funkcioner ruskog parlamenta Aleksej Puškov, koji je na američkoj "crnoj listi" zbog Ukrajine, istakao je da sporazum sa Kinom pokazuje da Rusija ne može da bude izolovana.
"Barak Obama treba da se ostavi politike izolacije Rusije - to ne funkcioniše", napisao je na tviteru Puškov komentarišući Obamino zalaganje da Zapad oštrije kazni Rusiju.
Otvorena pitanja
Direktor Gasproma Aleksej Miler nije želeo da kaže koja je cena gasa u ugovoru ali izvori navode da je ruska energetska kompanija odbila da ide ispod 350 dolara za 1.000 kubnih metara.
Poređenja radi, većina evropskih kompanija plaća 350-380 dolara za 1.000 kubnih metara gasa na bazi dugoročnih ugovora s popustom potpisanih u poslednje dve godine.
Za Kinu je međutim cena iz ugovora presudno niža od azijske cene uvoznog tečnog prirodnog gasa (LNG), alternativnog energenta.
Veći uvoz gasa će pomoći Pekingu i u ratu protiv zagađenja koji je objavio sa ciljem da smanji zavisnost od uglja zbog kojeg se veliki gradovi dave u smogu.
Još jedno potencijalno sporno pitanje je da li će Kina morati da izdvoji unapred neku veću sumu za finansiranje velikih troškova infrastrukture.
Prema Putinovim rečima, Kina će obezbediti 20 milijardi dolara za razvoj polja gasa i infrastrukture ali Miler kaže da dve strane još pregovaraju o sredstvima unapred.
Gas će ići novim gasovodom koji će povezati sibirska polja i kineske centre potrošnje u priobalnom delu. Rusija će početi da isporučuje gas 2018. godine a isporuke će postepeno dostići 38 milijardi kubnih metara godišnje.
Rusija planira da investira 55 milijardi dolara u istraživanja i izgradnju gasovoda do Kine a CNPC je saopštio da će graditi kineski deo gasovoda.
Evropa i dalje ključno tržište
Međutim, ugovor sa CNPC ne znači da je Rusija "digla ruke" od Evrope. Gasprom je 2013. isporučio zapadnoj Evropi i Turskoj više od 160 milijardi kubnih metara gasa.
Takođe ni evropski potrošači, sve da to i žele, nisu u stanju da lako pređu sa ruskog gasa na nečiji drugi ili neki drugi energent.
Tridesetogodišnjim ugovorom Rusije i Kine Gaspromu je otvorena i mogućnost da postane značajan igrač na brzo rastućem azijskom tržištu LNG, do sada relativno "zanemarenom" sektoru.
Gasprom planira da izgradi novo postrojenje za LNG na ruskoj pacifičkoj obali u blizini Vladivostoka ali mu nedostaje infrastruktura da snabdeva postrojenje količinom gasa potrebnom za zadovoljenje tražnje u regionu.
To će međutim promeniti gasovod do Kine zahvaljujući kome će Gaspromov terminal u Vladivostoku biti idealno pozicioniran u blizini vodećih kupaca LNG iz Japana i Južne Koreje, kao i rastućeg tržišta kineske istočne obale.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Gazprom.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
