Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU proširila sankcije Rusiji
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 12.05.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska unija je 12. maja proširila sankcije ruskim zvaničnicima i firmama, dodavši na listu osoba za zabranu viza i zamrzavanje imovine još 13 imena, kao i dva preduzeća koja su izvukla korist iz pripajanja Krima Rusiji, naveli su diplomatski izvori. Razlog za to je što kriza u Ukrajini ne jenjava, pa je 11. maja u proruskom području na istoku Ukrajine održan i referendum o nezavisnosti, na kojem je većina podržala nezavisnost. U EU, međutim, ne postoji jedinstven stav u pogledu pristupa prema Rusiji. Nemački državni sekretar za evropska pitanja je tako ocenio da sankcije nisu delotvorne, budući da sve posledice vlast prebacuje na građane. Stručnjaci ukazuju da postoji i podela između severa Evrope, gde usled krize raste tražnja za naoružanjem, i zapada, na kojem veruju u skoro smirivanje krize. Predsednica Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristina Lagard ukazuje da kriza u Ukrajini predstavlja rizik za ekonomiju u svetu.
Na sastanku ministara spoljnih poslova EU 12. maja, EU je ostala u drugoj fazi sankcija, što znači da je reč o jasno usmerenim merama zabrane viza i zamrzavanja imovine. Na listu od 48 imena dodato je još 13, kao i dva preduzeća. Reč je pre svega o ruskim zvaničnicima, članovima vojske i palamenta, kao i o ukrajinskim separatistima.
To je faza pripreme opsežnijih ekonomskih sankcija koje bi mogle uslediti ukoliko bi se postigao dogovor unutar EU. Članice su međutim podeljene, pre svega zbog diplomatskih i ekonomskih posledica koje bi takav korak mogao da ima.
Neki dovode u pitanje i efikasnost sankcija. Tako je nemački državni sekretar za evropska pitanja Mihael Rot izrazio sumnje da su sankcije pravi put do rešavanja problema.
"Ako se jedan predsednik tako dobro prilagođava značajnim ekonomskim posledicama sankcija i samo prebacuje teret svojih grešaka na građane, moramo da priznamo da same ekonomske sankcije, koliko god da su teške, ne dovode neophodno do očekivanog rezultata", rekao je Rot za nemački ekonomski dnevnik Handelsblat.
Sankcije su proširene dan nakon što su u dva regiona na istoku zemlje, Donjecku i Lugansku, separatisti organizovali referendume o nezavisnosti. Ovim glasanjima, koje Kijev i Zapad smatraju nelegalnim, otvoren je put za podelu Ukrajine.
Rusija je 12. maja objavila da će "poštovati" volju istočnih Ukrajinaca, uz insistiranje na "dijalogu" sa Kijevom. Predsednik Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) Didije Burkhalter posebno je ukazao na to da ni Rusija nije rekla da rezultate priznaje, već samo da će ih poštovati. Burkhalter, koji je gostovao kod evropskih ministara spoljnih poslova, rekao je da je ubeđen da različite strane, uključujući i Moskvu, imaju "volju" da pokrenu dijalog kako bi okončali krizu.
Zveckanje oružjem u najavi
Background Srbija bi, kao zemlja koja je u procesu pristupanja, trebalo da se usaglasi sa EU i u spoljnoj politici, iako zvanično tu obavezu još nema. U ovom pogledu kriza u odnosima između EU i Rusije predstavlja dosta osetljivo pitanje za Srbiju.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić tako je 11. maja izjavio da Evropska unija traži od Srbije da uvede sankcije Rusiji zbog ukrajinske krize.
"Oni traže da mi usaglasimo spoljnu politiku sa EU, ali to Poglavlje 31 (pregovora o članstvu) još nismo otvorili. Poštujemo sve principe koje poštuje EU, teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, jedino u čemu se razlikujemo je što ne želimo da uvodimo sankcije Ruskoj Federaciji", rekao je Vučić za beogradske medije.
On je ocenio da bi Brisel trebalo da ima razumevanja za takav stav, a slično viđenje izneo je nedavno i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.
U EU se uviđa podela i u pogledu straha koji kriza izaziva. Tako se, prema rečcima zamenika direktora francuskog Instituta za međunarodna i strateška pitanja (IRIS) Žana-Pjera Molnija, može videti razlika između zemalja na severu Evrope, koje su imale iskustva sa moćnim ruskim susedom, i onih na zapadu, koje žele da veruju da će kriza proći.
Francuska je tako 2011. godine prodala dva nosača helikoptera tipa Mistral Rusiji i za sada, uprkos sve jačim pritiscima SAD, nije dovela u pitanje tu isporuku.
Sa druge strane, zemlje na severu Evrope, koje su imale i neprijatna iskustva u odnosima sa RUsijom, najavljuju modernizaciju vojne opreme, zbog čega proizvođači oružja trljaju ruke.
Prvo je Švedska u aprilu najavila povećanje vojne potrošnje u narednih 10 godina kao odgovor na rusku okupaciju Krima.
Poljska, koja je već započela modernizaciju vojske, objavila je da će ubrzati za dve godine nabavku 82 drona različitih tipova, tako da će prve isporuke biti 2016. godine. U medijima se takođe pominje i pomeranje tendera za vojne helikoptere, ali to nije potvrđeno.
Molni ukazuje da su već u 2013. tokom pripreme decembarskog evropskog samita Švedska, Finska, baltičke zemlje i Poljska od Evrope tražili da bezbednosnu strategiju preusmeri na odbranu teritorije. Ove zemlje bile su veoma zabrinute zbog jačanja ruskih vojnih kapaciteta u arktičkoj zoni i brojnih nadletanja i avio manevara.
"Ali ako Rusija ikada interveniše na istoku Ukrajine, moguće je da će promena koja se odigrala u zemljama na severu proširiti na ostatak EU", ocenio je Molni.
Očigledna prepreka za naoružanje su budžetska ograničenja. Molni međutim kaže da može da zamisli uvođenje izuzeća kojim se troškovi za odbranu ne bi računali u deficit zemalja.
Majkl Klark (Michael Clarke) iz britanskog instituta za bezbednosna pitanja RUSI ocenio je da će evropske moćne zemlje iz NATO-a verovatno trošiti više na odbranu jer Ukrajina nije prolazna kriza već preokret, jer su granice promenjene na silu. Njegovo mišljenje je, međutim, da će do odluka o investiranu proći godina do dve.
Ekonomija u opasnosti
Sa druge strane, predsednica Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristina Lagard upozorila je u intervjuu za nemački Handelsblat da ukrajinska kriza može da ima teške posledice za privredu. Ona je navela da je teško meriti poseldice jer one nisu predvidive.
"Geopolitička kriza u Ukrajini ima efekte na međunarodnu trgovinu, kao i na direktna strana ulaganja. Ima posledice na međunarodni protok kapitala i na snabdevanje Evrope energijom jer je Ukrajina država kroz koju prolaze isporuke energije", objasnila je ona.
Pored toga, kako je kazala, program pomoći od 17 milijardi dolara (12,3 milijarde evra) koje je MMF odobrio neće bii dovoljan.
"Ukrajini je potrebno znatno više od 17 milijardi dolara. Na primer u formi bilateralne pomoći iz inostranstva ili finansijske pomoći drugih međunarodnig finansijskih organizacija", izjavila je Lagard, prema kojoj "međunarodna zajednica nema izbora".
"Ne možemo samo da kažemo da je situacija isuviše delikatna da bismo sada mogli da damo novac", dodala je ona.
Izvor: AFP, Beta i S.V.
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
