Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Sektor gasa Ahilova peta srpske energetike
|
|
|
|
Objavljeno : 18.09.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srbija dobro napreduje u usklađivanju sa evropskom pravnom tekovinom u oblasti energetike, posebno u sektoru struje, ali joj gasni sektor predstavlja "Ahilovu petu", navodi se u godišnjem izveštaju Energetske zajednice (EZ) o primeni evropskih propisa. Srbija će morati da rešava probleme u sektoru gasa što pre, kao i da do kraja godine donese novi zakon o energetici koji će omogućiti primenu Trećeg energetskog paketa. Ocenjuje se i da Srbija nije na putu da ostvari cilj o povećanju udela obnovljivih izvora energije 2020. godine. Takođe, Srbija još nije prenela u svoje zakonodavstvo direktivu za smanjenje emisije sumpor dioksida, što se od nje već duže vreme traži.
U izveštaju Energetske zajednice o primeni evropskih propisa za 2013/2014. godinu navodi se da Srbija, iako ima dobar zakonodavni i regulatorni okvir za gas, kasni sa njegovom primenom što, kako se ocenjuje, predstavlja ozbiljnu prepreku za otvaranje tržišta i ulazak konkurencije, piše portal EurAktiv Srbija.
Dominacija na tržištu jedne kompanije u vlasništvu države, koju na osnovu dugoročnog ugovora snabdeva samo jedan spoljni snabdevač čime se verovatno krše evropski propisi o zaštiti konkurencije, dovodi u pitanje inače u celini dobar napredak Srbije u usklađivanju u oblasti energetike, dodaje se u izveštaju.
"Drugim rečima, poglavlje gasa je Ahilova peta srpskog energetskog sektora. Neopravdano odbijanje da se obavi razdvajanje (prenosa i snabdevanja) u Srbijagasu pokazuje koliko je neophodno što pre sušitnski reformisati taj sektor", smatra Energetska zajednica.
U izveštaju se konstatuje da je problem Srbijagasa i velika prezaduženost a da je sa visokom uvoznom cenom gasa i malom stopom naplate dugovanja "situacija dostigla kritičnu tačku".
Politika Vlade Srbije u gasnom sektoru nije održiva i neće moći da ispuni ono što je suština konkurentnog tržišta gasa - sigurnost snabdevanja uz pristupačne cene, dodaje se u izveštaju.
Ocenjuje se da će Srbija morati da rešava probleme u sektoru gasa što pre, već ove godine, i dodaje da Sekeretarijat EZ očekuje da suštinske reforem u oblasti gasa u Srbiji uslede posle ministarskog sastanka Energetske zajednice koji će se održati 23. septembra u Kijevu.
Električna energija
Srbija, iako je otvorila tržište struje u skladu s planom, treba da preduzme korake kako bi to i zaživelo u praksi, kao što su deregulacija cene struje i uspostavljanje berze električne energije, navodi se u izveštaju.
Ocenjuje se i da Elektromreža Srbije (EMS), s obzirom na njen značaj u regionu, ne može više da bude van regionalnih inicijativa za raspodelu prenosnih kapaciteta poput Kancelarije za koordinisanu aukciju u jugoistočnoj Evropi (SEE CAO).
U izveštaju se ukazuje i na potrebu sklapanja takozvanog inter TSO sporazuma između EMS-a i kosovskog operatera KOSTT kojim će se, nakon sklapanja okvirnog sporazuma u februaru, rešavati tehnička pitanja, a koji je, u međuvremenu, potpisan 16. septembra nakon završetka izveštaja.
Energetska zajednica smatra da Srbija mora da do kraja godine usvoji novi zakon o energetici da bi u svoje zakonodavstvo prenela novi set evropskih propisa, Treći energetski paket.
Nafta
U oblasti nafte Srbija napreduje u usklađivanju sa evropskim propisima o rezervama nafte i naftnih derivata, ali je važno da donese podzakonske akte na tom planu, kao i da radi na unapređenju postojećih rafinerija i kapaciteta za skladištenje, navodi se u izveštaju.
Novi Zakon o robnim rezervama dobra je osnova za stvaranje rezervi nafte u Srbiji i ogroman korak napred ka potpunom usklađivanju sa evropskom Direktivom o minimalnim rezervama sirove naftne i naftnih proizvoda iz 2009. Da bi se ta direktiva primenila potrebno je, međutim, doneti podzakonska akta i uredbe, a njihovo donošenje tokom ove godine omogućilo bi stvaranje takvih rezervi tokom 2015.
Obnovljivi izvori energije
U izveštaju se navodi da Srbija nije na putu da ispuni ciljeve za 2020. u oblasti obnovljivih izvora energije i dodaje da bi Sekretarijat EZ mogao da zatraži reviziju Nacionalnog akcionog plana za obnovljive izvore energije, ako se ne poveća proizvodnja iz obnovljivih izvora energije.
Srbija je preuzela obavezu da do 2020. godine poveća udeo energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji sa sadašnjih 21,2 na 27%.
Konstatuje se da je zakonska rešenja nisu u većoj meri doprinela razvoju obnovljivih izvora energije proteklih godina i navode nejasne i neusklađene procedure izdvanje dozvola koje odbijaju potencijalne investitore.
Srbija treba da se usredsredi u narednim mesecima na to da se zakon o energetici izmeni tako da se propisi u potpunosti usklade sa Direktivom o upotrebi obnovljivih izvora energije iz 2009. To podrazumeva i uvođenje kriterijuma i sistema za odobravanje proizvodnje tečnog biogoriva u čemu Srbija nije napredovala i pored više poziva Sekretarijata.
Energetska efikasnost
Usvajanje Zakona o efikasnom korišćenju energije predstavlja značajan korak napred u prenošenju evropske pravne tekovine, ali je potrebno doneti i podzakonske akte, a Srbija mora da uspostavi i održiv sistem finansiranja ušteda energije.
Uvođenje budžetskog fonda za energetsku efikasnost predstavlja značajan korak napred, ali se postavlja pitanje njegove održivosti i njegovih mogućnosti.
EZ smatra da je, da bi se dostigli ciljevi u uštedi energije, osim finansiranja iz budžeta potrebno obezbediti i druga sredstva, kao i da je potrebno razvijati modele javno-privantog partnerstva.
Zaštita životne sredine
Srbija je uložile značajne napore u usklađivanju sa propisima o zaštiti životne sredine u oblasti energetike, ali mora da prenese u nacionalno zakonodavstvo i primeni Direktivu o sumporu u gorivima čiji je cilj smanjenje emisija sumpor dioksida (SO2) prilikom sagorevanja fosilnih goriva.
Energetska zajednica je protiv Srbije pokrenula proceduru u februaru 2013. jer se nije usaglasila sa tom direktivom.
Institucije
EZ smatra da je potrebno da osnažiti nadležnosti i kapacitete Agencije za energetiku, s obzirom na predstojeće usklađivanje sa Trećim energetskim paketom.
Komisija za zaštitu konkurenije, takođe, mora da bude aktivnija u primeni zakona o zašitti konkurencije u oblasti energetike. Kada je reč o državnoj pomoći, važno je da telo koje odlučuje bude nezavisno što se može ostvariti prenošenjem te nadležnosti na Komisiju, navodi se u izveštaju.
Autor: M.P.
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
