Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Nova ukrajinska kriza pogodila bi samo Bugarsku
|
|
|
|
Objavljeno : 20.03.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropa je danas spremnija da izađe na kraj sa eventualnim prekidom isporuka ruskog gasa preko Ukrajine nego što je bila za vreme gasne krize 2009. i jedino Bugarska ne bi bila sposobna da zameni taj uvoz tokom kraćeg prekida, pokazalo je novo istraživanje. Međutim, snabdevanje tržišta Srbije, kao i još nekih manjih tržišta gasa u regionu, i dalje u velikoj meri zavisi od tranzita kroz Ukrajinu. Smanjenje zavisnosti od ruskog gasa i nafte jedan je od ciljeva planirane evropske energetske unije čije je osnivanje dobilo podršku šefova država i vlada EU na dvodnevnom samitu koji se završava 20. marta.
U analizi Instituta za ekonomiju energetike (EWI) Univerziteta u Kelnu "Ukrajinska kriza 2014: Evropa povećala bezbednost" ocenjeno je da je sigurnost isporuka uvećana od zime 2009, kada je deo Evrope ostao bez gasa zbog spora oko cene Moskve i Kijeva. Time je povećana i ukupna otpornost energetske mreže Evropske unije na prekide isporuka.
Kako se ocenjuje, tome je doprinelo više faktora a na prvom mestu manja od projektovane evropska tražnja u poslednjih pet godina. Rezultat toga je infrastruktura koja može da odgovori na tražnju za 100-200 milijardi kubnih metara gasa veću od trenutne potrošnje. U pogledu sigurnosti snabdevanja, to znači dodatne skladišne kapacitete u slučaju potrebe.
Istovremeno je poboljšan pristup alternativnim isporukama uključujući i uvoz iz Rusije (npr. kroz Severni tok) i alternativne izvore (LNG i skladišta gasa). Tako je nadoknađeno smanjenje prioizvodnje gasa u EU koje može da bude opasnost za evropsku bezbednost isporuka.
Takođe su između 2009. i 2014. povećani kapaciteti za prenos. Veći prekogranični kapaciteti omogućavaju da se širom Evrope distribuiše veća količina gasa u slučaju prekida isporuka. Kako se navodi, unapređenja mrežne infrastrukture omogućila su bolju diversifikacuju unutar internog energetskog tržišta EU.
Konačno, od 2009. godine Evropa je uvela mnogo dosledniju i ambiciozniju regulativu koja se odnosi na sigurnost snabdevanja.
Background Rusija je 31. decembra 2008. prestala da isporučuje gas preko Ukrajine zbog spora oko cene. Ukrajinu je Rusija optužila da krade gas za Evropu za svoje potrebe. Kijev je te optužbe odbacio ali je saopštio da mu je potreban "tehnički gas" za pumpanje goriva kroz sistem cevovoda.
Isporuke Rumuniji, Bugarskoj Grčkoj, Makedoniji, Srbiji i Hrvatskoj potpuno su obustavljene 6. januara 2009. Tada se pokazalo da neke zemlje, uključujući Bugarsku, nemaju dovoljno velike rezerve da reaguju na prekid isporuka.
Kasnije je konflikt ostavio Evropu bez isporuka kroz Ukrajinu. Tada se EU složila da pošalje posmatrače da kontrolišu isporuke gasa namenjene Evropi.
Na samitu u Moskvi 17. januara ruski predsednik Vladimir Putin i ukrajinska premijerka Julija Timošenko postigli su sporazum i proglasili kraj krize, na šta je EU reagovala oprezno.
Posle tri dana, 20. januara, ponovo su krenule isporuke Evropi. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo pozdravio je nastavak isporuka nakon dvonedeljnog prekida koji je milione građana istočne Evrope ostavio bez grejanja usred zime. Barozo je međutim upozorio da treba naučiti lekcije iz te krize.
Izloženost krizi zbog eventulanog prekida tranzita preko Ukrajine u bloku stoga je ograničena i jedino Bugarska od 28. članica nije sposobna da zameni uvoz tokom kraćeg prekida isporuke, ocenjuje se u izveštaju.
Bugarski premijer Bojko Borisov nedavno je upozorio predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera na "energetsku katastrofu" nakon što je Rusija odustala od projekta gasovoda Južni tok.
Autori izveštaja su na bazi simulacije utvrdili da bi prekid isporuka najviše pogodio Ukrajinu, Bugarsku, Tursku i Makedoniju.
EU je pak, iako se mahom snabdeva iz Rusije, manje ranjiva na prekid isporuka kroz glavnu uvoznu rutu - Ukrajinu, nego ikada ranije.
Podaci pokazuju da je u 2013. godini Gaspromova prodaja pokrila 29% potrošnje gasa u EU a 14% evropske tražnje pokriveno je preko Ukrajine. Zavisnost od tog koridora jeste velika ali je smanjena u poslednjih deset godina. Između 2005. i 2014. tranzit kroz Ukrajinu spustio se sa 121 milijardu kubnih metara godišnje na 57 milijardi. Istovremeno je udeo ruskog gasa koji stiže u Evropu preko Ukrajine smanjen sa 80% u 2005. na 50% u 2013. i 30% u 2014. godini.
Rizik od prekida isporuka zbog zaustavljanja tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu je mali, procenjuje se u izveštaju i navodi da je, u poređenju sa 2009, izloženost rizika geografski limitiranija i odnosi se samo na manja tržišta tog energenta.
Od šest tržišta gasa u EU sa tražnjom većom od 30 milijardi kubnih metara godišnje (Nemačka, Velika Britanija, Italija, Holandija, Francuska i Španija) jedino je Italija u 2014. uvozom gasa koji ide preko Ukrajine pokrivala više od 15% potrošnje.
Nemačka je najveće tržište gasa i nekada je bila u velikoj meri izložena ruti preko Ukrajine. Međutim, to više nije slučaj zahvaljujući gasovodu Severni tok.
Britanija, Holandija, Francuska i Španija pokrivaju mali deo tražnje ili se uopšte ne snabdevaju gasom koji ide kroz Ukrajinu, navodi se u izveštaju, preneo je EurActiv.com.
Zemlje koje su velikoj meri zavisne od tranzita preko Ukrajine su mala tržišta gasa sa godišnjom potrošnjom ispod deset milijardi kubnih metara. Bugarska, Mađarska, Austrija, Slovačka i Češka veliki deo potrošnje zadovoljavaju uvozom gasa preko ukrajinske rute ali samo Bugarska nije u stanju da zameni taj uvoz.
I Slovenija i Grčka, koje su manjoj meri zavisne od uvoza preko Ukrajine, imaju teškoća da zamene taj uvoz.
Konačno, Srbija, Makedonija i Bosna i Hercegovina, koje je teško pogodio prekid isporuka 2009, u velikoj su meri zavisne od tranzita preko Ukrajine.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
