Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Evropa će manje plaćati ruski gas
|
|
|
|
Objavljeno : 13.02.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Cena ruskog gasa za većinu članica Evropske unije i Tursku mogla bi ove godine da padne za 35% zbog pojevtinjenja nafte, prenose Vedomosti pozivajući se na prognoze ruskog ministarstva ekonomije. Ruski dnevnik piše 13. februara da bi cena gasa koji isporučuje državna kompanija Gasprom mogla da bude 222 dolara za hiljadu kubnih metara za zemlje iz grupe "daleko u inostranstvu". Reč je o zemljama EU isključujući bivše sovjetske republike Litvaniju, Letoniju i Estoniju, ali uključujući Tursku. Prodaja u Evropi obezbeđuje više od polovine prihoda Gasproma koji pak daje oko 8% bruto domaćeg proizvoda Rusije.
Cene gasa u Gaspromovim dugoročnim ugovorima vezane su za cene nafte sa "kašnjenjem" od šest do devet meseci.
Globalne cene nafte smanjene su između juna 2014. i januara 2015. godine za gotovo 60%, uglavnom zbog prevelike ponude.
Cena barela (159 litara) evropske nafte tipa Brent 13. februara prvi put u 2015. godini otišla je iznad 60 dolara. U junu 2014. barel Brenta koštao je više od 115 dolara.
Portparol Gasproma Sergej Kiprijanov kaže da je još suviše rano za prognozu definitivne cene ruskog gasa za Evropu koja četvrtinu svojih potreba za gasom pokriva Gaspromovim isporukama, preneo je EurActiv.com.
Vedomosti pišu da je Gasprom, po podacima te kompanije, u 2014. izvezao u Evropu 146,6 milijardi kubnih metara gasa za 49,8 milijardi dolara. Za 2015. je planirano povećanje izvoza na 160 milijardi kubnih metara ali će zarada od tog izvoza biti 14,3-35,5 milijardi dolara ako se prognoze ministarstva ekonomije o padu cene ostvare.
Energetska unija
Pad cena uvoznog ruskog gasa mogao bi da uzdrma planove Evropske unije za energetsku uniju.
Evropska komisija usvojiće 25. februara dugo čekani strateški dokument o energetskoj uniji.
Energetska bezbednost je prioritet EU od 2009. godine, kada su prekinute isporuke evropskim potrošačima zbog spora Rusije i Ukrajine. Ključni cilj energetske unije je omogućavanje diversifikacije izvora snabdevanja.
Završni dokument o energetskoj uniji odraziće se na brojne sektore, uključujući energetiku, trasnport, istraživanja i inovacije, spoljnu politiku, regionalnu i politiku susedstva, trgovinu i poljoprivredu, rekao je potpredsednik Evropske komisije zadužen za energetsku uniju Maroš Šefčovič.
Međutim, Međunarodna agencija za energiju (IEA) nedavno je upozorila Evropljane da se "preterano ne nadaju" procenjujući da će EU i u "doglednoj budućnosti" biti zavisna od uvoza gasa iz ruskih gasovoda.
Prema Agencijinom izveštaju o eneregtskoj politici EU za 2014, očekuje se povećanje uvoza gasa između 2020. i 2030. godine jer evropska proizvodnja fosilnog goriva nastavlja da se brzo smanjuje, posebno u Danskoj i Holandiji.
Južni gasni koridor
Veću energetsku sigurnost EU treba da obezbedi i Južni gasni koridor kojim će od 2019-20. gas iz Azerbejdžana stizati do Evrope.
U Bakuu je održan osnivački sastanak Savetodavnog veća za Južni gasni koridor kome su prisustvovali Šefčovič, ministri tranzitnih zemalja - Gruzije, Turske, Grčke, Italije, Albanije i Bugarske, kao i predstavnici planiranog gasovoda TANAP preko Turske i Transjadranskog gasovoda (TAP) preko Grčke i Albanije. Domaćin skupa, održanog 11. februara, bio je predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev a usvojena je zajednička deklaracija koja pruža osnovu za dalji rad na projektu.
Šefčovič je u intervjuu za agenciju APA rekao da je "Azerbejdžan danas jedan od najvažnijih i najpouzdanijih energetskih partnera EU".
Azerbejdžan ima velike rezerve gasa ali se očekuje da ta zemlja kroz Južni gasni koridor isporučuje EU od 2019-20. samo deset milijardi kubnih metara gasa godišnje.
Predsednik Alijev rekao je na skupu da potvrđene rezerve gasa Azerbejdžana premašuju 2,5 hiljada milijardi kubnih metara, što omogućava isporuke tokom više desetina godina.
Južni gasni koridor će moći da zadovolji do 20% potreba EU za gasom uz potencijalne isporuke na duži rok iz kaspijskog regiona, sa Bliskog istoka i iz istočnog Mediterana.
Šefčovič je rekao i da EU radi na gasnim interkonekcijama u centralnoj i jugoistočnoj Evropi kako bi se obezbedila bolja povezanost Južnog gasnog koridora sa evropskim potrošačima.
Na pitanje o odnosima EU sa Turskom, Šefčovič je odgovorio da nema razloga da se dovodi u pitanje pouzdanost Turske kada je reč o njenim vezama sa EU na polju eneregtike.
Evropska komisija ne može da otvori poglavlje o energetici u pregovorima Turske sa EU zbog protivljenja nekih članica. Šefčovič kaže da je Komisija uverena da je Turska dovoljno pripremljena da počne pregovore o eneregtici i dodaje da je interes Evrope da se napravi pomak.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
