Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Zaokret od Rusije?
|
|
|
Objavljeno : 28.05.2015. |
|
|
|
|
|
|
Izjave najviših srpskih zvaničnika 28. maja o gasnim projektima mogu se protumačiti kao blagi zaokret Srbije ka smanjenju energetske zavisnosti od Rusije. Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je tokom posete Tirani da će se Srbija pridružiti gasovodu koji ima američku podršku i sprovešće gas iz Azerbejdžana u Evropu, a ministar energetike Aleksandar Antić je istog dana u Beogradu istakao diversifikaciju izvora kao jedan od osnovnih načela i gasnu interkonekciju sa Bugarskom kao prioritetni projekat. Iako je Antić insistirao da energetiku ne treba "politizovati", ove odluke imaju i političku težinu u kontekstu tenzija Moskve i Zapada koji u snabdevanju gasa u velikoj meri zavisi od Rusije. Sa druge strane, na sastanku Evropskog biznis kongresa, međunarodne organizacije kojom trenutno predsedava čelnik Gasproma, direktor Srbijagasa Dušan Bajatović optužio je Evropu da ometa izgradnju energetske infrastrukture u Srbiji.
Tokom posete Tirani 27. i 28. maja, premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će Srbija prihvatiti sugestiju iz SAD da smanji zavisnost od ruskog gasa tako što će se pridružiti gasovodu koji ima američku podršku i koji će sprovesti gas iz Azerbejdžana u Evropu.
Naveo je da je Srbija po pitanju energetske bezbednosti spremna da koristi gas iz više izvora, što je, kako je rekao, "veoma važno za naše američke prijatelje, takođe". Kako navodi AP, SAD već izvesno vreme rade na tome da podstaknu balkanske zemlje da se okrenu alternativnim izvorima gasa, pre nego da se nadaju izgradnji gasovoda, "Turskog toka", koji bi iz Rusije doveo ruski gas na Balkan.
Ocena AP-a je da podrška gasovodu pod pokroviteljstvom SAD predstavlja veliki politički zaokret Srbije, koja je tradicionalni saveznik Rusije.
Vučić je odgovarao i na pitanje o ravnoteži u odnosima između Rusije i EU, uz podsećanje američke agencije da se Srbija nije pridružila sankcijama protiv Rusije.
"Nije to balansiranje, naš strateški cilj je put ka EU, i mi smo veoma čvrsto na tom putu", kazao je Vučić.
"Da, sa druge strane, mi bismo želeli da očuvamo dobre odnose sa Rusijom", dodao je, rekavši da "naša strana je put ka EU, naša strana je Srbija", kazao je Vučić.
Antić: Bez politike, molim
Ministar energetike Aleksandar Antić je istog dana na sastanku Evropskog biznis kongresa novinarima poručio da kada je reč o energetskim odlukama nije reč o politici, već o želji da se pronađu različiti izvori snabdevanja gasom, što kako je rekao nema razloga da se "svidi ili ne svidi bilo kome".
Na pitanje da li bi snabdevanje Srbije iz više izvora moglo da izazove negativne reakcije Rusije, on je kazao da Rusija ne želi da snabdeva jugoistočnu Evropu isključivo kroz Ukrajinu i Mađarsku, tako da očekuje da ruski partneri razumeju da Srbija hoće da ima dodatne izvore snabdevanja gasom.
U kontekstu zaoštrenih odnosa Rusije i Zapada zbog krize u Ukrajini, teško je potpuno razdvojiti energetske odluke od politike. Srbija je, kao i znatan deo EU, u velikoj meri zavisna od Rusije u pogledu isporuke gasa. Ovo Moskvi daje i uticaj i finansijske prihode, ali u ekstremnim uslovima može postati i sredstvo za ucenu. Osetljivost Evrope na gasne odluke Moskve ispoljila se još krajem 2008. godine kada je Rusija prestala isporuku gasa Ukrajini zbog neslaganja oko cene gasa, pa je nastao problem snabdevanja u velikom delu istočne Evrope, a ukrajinsko-ruski rat oko gasa nakon toga se i ponavljao.
Dominacija Rusije jedan je od značajnih razloga iz kojih je EU uvrstila diverzifikaciju izvora snabdevanja među prioritete.
Antić je je ponovio da je prioritet Srbije izgradnja gasne interkonekcije sa Bugarskom, čiji je godišnji kapacitet dve milijarde kubnih metara gasa. Ovo je i projekat na kojem insistira EU, upravo zbog toga što bi to dalo Srbiji drugi izvor snabdevanja, budući da se Bugarska, koja je u potpunosti zavisna od ruskog gasa, povezuje sa projektom TAP za gas iz Azerbejdžana.
"U budžetu za 2015. su obezbeđena sredstava za izgradnju prostornog plana za tu investiciju, a Srbijagas radi na ostatku projektne dokumentacije", kazao je on i dodao da će se u toku ove godine definistati finansiranje tog projekta i da se nada da će izgradnja početi u 2016.
Srbija, po rečima Antića, u budućnosti želi da učestvuje u gasnim projektima koji su usklađeni sa Trećim energetskim paketom, koji je od decembra prošle godine sa novim Zakonom o energetici postao deo energetskog zakonodavstva Srbije i usaglašen je sa propisima EU.
"Što se tiče Turskog toka, mi još nismo ušli u bilo kakvu ozbiljniju priču koja je vezana za finansiranje tog projekta", rekao je Antić i potvrdio da Vlada razmatra taj projekat, ali i ostale koji treba da dovedu gas u region.
Ruski pogled: Bajatović
Istog dana, generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović ocenio je da je Evropska unija ta koja administrativnim zabranama zasnovanim na ideologiji ometa izgradnju infrastrukture za isporuku gasa u regionu .
Na 18. sastanku Evropskog biznis kongresa (EBC) rekao da nedostatak infrastrukture za isporuku gas dovodi "Jugoistočnu Evropu u velike probleme".
"Nadam se da će strukture koje upravljaju EU, razmišljati o tome i mislim da ubuduće nećemo imati administrativne zabrane i probleme koji se baziraju na ideologiji" ili na nepoverenju, rekao je Bajatović, koji je poznat kao blizak Rusiji.
Predsednik uprave Gasproma Aleksej Miler povodom sastanka EBC, kojim predsedava, boravi u Beogradu. To će kako je najavio ministar energetike Antić biti iskorišćeno za razgovor o mogućnostima za povoljnije snabdevanje hemijskog kompleksa Srbije energentima, ali gasni odnosi Srbije i Rusije nisu glavna tema.
Reč je o skupu na kojem, kako se navodi, učestvuje 80 kompanija iz 24 zemlje. EBC ima 132 člana, a tokom sastanka u Beogradu se delovanje organizacije i zvanično proširuje sa okvira Evrope na druge delove sveta. Kako je Miler rekao, već su se priključile organizacije iz pacifičkog regiona i Azije. Potpredsednik EBC je jedan od čelnika nemačke Dojče banke Jirgen Fičen.
Izvor: Beta i S.V.
Ilustracija: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|