Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Kriza u BiH koči evropske integracije
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 28.01.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Bosnu i Hercegovinu, u kojoj više od tri meseca nema dogovora o formiranju vlasti na državnom nivou, ove nedelje su posetili evropski zvaničnici kako bi preneli poruku da su vrata EU otvorena za BiH i da Unija želi da vidi napredak te zemlje u integracijama. Prošlo je gotovo četiri meseca od izbora u BiH, a stranke još nisu postigle dogovor o formiranju vlasti na nivou BiH što se posebno odražava na proces reformi koje su neophodne za integraciju zemlje u EU. Dogovor o formiranju vlasti se ne nazire, iako postoji politička saglasnost o evropskom putu BiH. Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko smatra da je iznevereno poverenje birača u BiH.
U BiH su ove nedelje u odvojenim posetama boravili zamenik generalnog direktora Evropske komisije za proširenje Stefano Sanino i šef švedske diplomatije i bivši visoki predstavnik u BiH Karl Bilt (Carl Bildt). Oni su se odvojeno sastali sa zvaničnicima BiH i enititeta i predstavnicima političkih stranaka. Bilt je razgovarao i sa visokim predstavnikom u BiH. Kako je saopštio kabinet šefa švedske diplomatije uoči njegove posete BiH, Biltovi susreti su u kontekstu daljih razgovora unutar EU.
Teme razgovora zvaničnika iz EU i BiH su bila ključna pitanja u vezi sa odnosima BiH i EU i reforme koje su potrebne za BiH na njenom putu evropskih integracija.
Sanino je naglasio snažnu opredeljenost i odlučnost EU za integraciju BiH i istakao da EU želi da institucionalni okvir u BiH bude što pre upotpunjen, kako bi integracioni proces mogao krenuti napred.
I Sanino i Bilt su istakli da EU ne želi da BiH zaostane u evropskim procesima za drugim zemljama regiona i da je zato u ovom trenutku najvažnije formiranje vlasti u BiH, koje bi zatim sprovele neophodne reforme.
"Ostavili smo otvorena vrata za BiH, ali je potrebno da političari iz BiH krenu kroz njih", kazao je Bilt 27. januara novinarima u Banjaluci.
Šef švedske diplomatije smatra da će političari u BiH postići dogovor u vezi sa formiranjem vlasti na državnom nivou, navodeći da je "politika umetnost kompromisa". Prema njegovim reccima, za formiranje vlade u BiH potrebno je određeno vreme, ali će na kraju vlast biti formirana.
Na sastanku 25. januara Incko je obavestio Bilta o blokadi u formiranju vlasti na državnom nivou i nivou Federacije BiH, nakon opštih izbora koji su održani u oktobru prošle godine. "Prošla su gotovo četiri meseca od oktobarskih izbora a ono što birači dobijaju je zastoj za svaku osudu, neodgovorna politika, i kao što se to suviše često događa, cenu plaćaju najugroženije kategorije građana u BiH", kazao je Incko.
Istakao je da zbog "nepopustljivosti i ličnih interesa, na rešavanje čekaju pitanja od odlučujućeg značaja". "Ovo se odnosi na konkretna, urgentna pitanja kao što je budžet Federacije, kao i na širi program koji je potreban za integraciju u EU i NATO. Političari u BiH se moraju usredsrediti na formiranje vlasti kako bi ova pitanja rešili bez daljeg odlaganja", rekao je Incko.
Sanino je konstatovao da na putu evropskih integracija BiH treba da ispuni nekoliko zadataka - da sprovede presude Suda za ljudska prava u Strazburu Sejdić-Finci i Privremeni sporazum, odnosno državni zakon o državnoj pomoći i zakon o cenzusu.
U decembru 2009. Evropski sud za ljudska prava objavio je pravno obvezujuće odluke u slučaju "Sejdić-Finci protiv Bosne i Hercegovine", kojima je na bazi etničke pripadnosti uskraćeno da se kandiduju na izborima, ali te odluke nisu sprovedene, čime BiH krši Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.
Background Parlamentarni izbori u BiH su održani 3. oktobra 2010. godine, ali još nije konstituisan parlament ni Savet ministara BiH. Poslednji sastanak predstavnika i lidera političkih stranaka koje su zastupljene u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH o konstituisanju vlasti održan je 17. januara bez rezultata. Na sastanku je dogovoreno da se novi sastanak održi za 15 dana.
U izveštaju za 2010. Evropska komisija je ocenila da je BiH ostvarila mali, ograničen, a u nekim segmentima nikakav napredak u reformama vezanim za pristupanje EU. BiH je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU 2008. i potencijalni je kandidat za članstvo u EU.
Karl Bilt bio je visoki predstavnik u BiH od 1995. do 1997. godine.
BiH još nije usvojila zakone o državnoj pomoći i cenzusu. Zakon o državnoj pomoći predviđa davanje subvencija, poreskih olakšica i druge pomoći javnim i privatnim preduzećima, a Republika Srpska se protivi tom zakonu jer smatra da predstavlja prenos nadležnosti sa entiteta na državni nivo, pošto će o davanju pomoći odlučivati Konkurencijsko veće BiH.
Sanino: Region ima evropsku perspektivu
Zamenik generalnog direktora za proširenje EU Stefan Sanino rekao je 24. januara u Sarajevu tokom susreta sa ministrom inostranih poslova BiH Svenom Alkalajem da je njegov dolazak u funkciji nastavka angažmana EU u regionu, kao i "potvrda da celi region ima evropsku perspektivu, pri čemu je 2011. godina od izuzetnoga značaja".
Alkalaj je ocenio posetu zamenika generalnog direktora za proširenje Evropske komisije kao pozitivan signal i potvrdio želju i spremnost za saradnju.
U razgovoru sa Saninom, član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović 24. januara je istakao da integracija BiH u EU nema alternativu i da je prioritetni zadatak svih domaćih političkih aktera da se taj proces maksimalno ubrza u predstojećem periodu.
Izetbegović je naglasio da je potrebno "zajednički izraditi program pridruživanja Evropskoj uniji koji je skrojen po meri za BiH, uzimajući u obzir njene specifičnosti, te da u tom smislu posebnu pažnju treba posvetiti programima izgradnje međunacionalnog poverenja, izgradnje institucija u skladu sa evropskim standardima i izgradnje infrastrukture".
Izetbegović i Sanino ocenili su i da je potrebno naći zajedničke instrumente za finansiranje izgradnje infrastrukture, jer bi to znatno pomoglo reintegraciju BiH i smanjilo nezaposlenost i ublažilo posledice ekonomske krize.
Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik preneo je 27. januara Biltu spremnost RS da radi na pitanjima koja se tiču evropske integracije BiH. Dodik je naveo da bi rešavanjem ovih pitanja BiH stekla dodatni kredibilitet i mogućnost da do kraja ove godine zatraži status kandidata za prijem u EU.
Dodik je obavestio Bilta o razgovorima o formiranju vlasti na državnom nivou, ističući da je RS spremna na što skorije konstituisanje vlasti uz poštovanje principa rotacije, ustanovljenog Dejtonskim sporazumom.
Predsednik Skupštine RS Igor Radojičić, saopštio je njegov kabinet, obavestio je švedskog ministra o odnosima u BiH posle izbora i takođe istakao opredeljenje RS za što skorije uspostavljanje vlasti na državnom nivou.
Lider Partije demokratskog progresa (PDP) Mladen Ivanić rekao je 27. januara u Banjaluci ministru spoljnih poslova Švedske da je BiH u dubokoj političkoj krizi jer se ne nazire formiranje većine u institucijama.
"Parlamentarna skupština BiH nije konstituisana i po svemu sudeći neće ni biti bar još dva meseca, a posebno je teška situacija kada je u pitanju formiranje novog Saveta ministara BiH", piše u saopštenju PDP. Ivanić je ocenio da u takvim uslovima nije moguć bilo kakav razgovor o promeni Ustava i ukazao da političku pažnju treba posvetiti privrednom razvoju jer sve više građana BiH živi sve lošije.
Predsednik PDP-a je ponovio zahtev da se što pre ukine Kancelarija visokog predstavnika (OHR) i da veći značaj dobije misija EU u BiH.
Bilt je novinarima u Banjaluci rekao da je Ured visokog predstavnika bio veoma važan za BiH neposredno posle rata, a da će u narednom periodu biti važna kancelarija EU. "Nadam se da ćemo imati predstavnika evropskog bloka u BiH i da će biti ključna tačka međunarodnih napora u narednim godinama", kazao je Bilt.
Švedski diplomata naveo je da još nije poznato ko će biti predstavnik EU u BiH i dodao da se pokušava pronaći odgovarajući kandidat.
U BiH nije rešeno pitanje državne imovine, pre svega vojne imovine, što je jedan od uslova za transformaciju OHR-a.
Govoreći o ustavnim promenama u BiH, Bilt je u Banjaluci kazao da se mora postići "određena evolucija Ustava", ali da to nije zamena za rešavanja pitanja ekonomije, nivoa obrazovanja stanovništva i zaostajanja zemlje za ostalim državama u procesu evropskih integracija.
Švedski diplomata poručio je da vlasti u oba entiteta BiH treba da se usredsrede na ekonomska pitanja, kako bi se postigao napredak u budućnosti.
Izvor: EurActiv i Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
