Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Ideja Berlinskog procesa je insistiranje na obavezama EU prema Balkanu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 11.04.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ideja Berlinskog procesa je zajednički pokušaj da se pruži podrška i insistira na obavezama koje je Evropska unija preuzela prema Zapadnom Balkanu, izjavio je 11. aprila ambasador Italije u Beogradu Đuzepe Manco. Na konferenciji o Berlinskom procesu u Beogradu, Manco je rekao da će Italija, kao predsedavajuća samitu zapadnobalkanske šestorke 12. jula u Trstu, zapravo da doprinese integrisanju regiona Zapadnog Balkana, bilo u formi pristupanja ili nekom drugom obliku.
"Dokle god sadrži koncept integracije, to je dobro. Moramo da radimo na tome da EU postane bliska i pokaže svoje liderstvo u ovom procesu", rekao je italijanski ambasador.
On je kazao i da se ne zna kako će Evropska unija izgledati u narednim godinama.
Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Mihajlo Crnobrnja je izjavio da ne veruje da je moguće napraviti carinsku uniju na Balkanu, dodajući da je to "preveliki zalogaj".
"Lično ne smatram da ćemo biti u stanju da napravimo carinsku uniju na Balkanu, već je moguće poboljšanje u okviru postojećeg sporazuma", kazao je on.
Crnobrnja je rekao da je EU od kada je osnovana 1957. godine postavila kao prvi cilj stvaranje carinske unije i da "čisto sumnja da mi to možemo da uradimo brže od EU".
Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Predrag Bjelić rekao je da bi carinska unija bila "viši nivo integracija".
"U tom slučaju bi morala da bude uvedena zajednička carinska tarifa i tada bi se unutrašnje granice izbrisale, a uspostavile spoljne, što bi omogućilo slobodno kretanje domaće i strane robe u okviru te unije", rekao je Bjelić.
On je naveo da je jedna od inicijativa da se uspostavi zajedničko tržište radne snage, a ne samo slobodan protok robe, a da je predloženo i zajedničko tržište koje bi omogućilo slobodno kretanje rada i kapitala.
Saradnik Oksfordskog instituta za energetske studije Aleksandar Kovačević kazao je da je Berlinski proces "omogućio da se stvori privid kreditne sposobnosti, ali i da EU brine o ovim zemljama".
"Ostaje pitanje u kakvoj je vezi Berlinski proces s kineskim i ruskim investicijama, da li će one ostati, da li će biti sprovedene, a ako ne, kako će se zaustaviti", naveo je on.
Kovačević je rekao da je manja šteta infrastrukturi naneta u bombardovanju 1999. godine nego što je nastala kao posledica dugotrajnog nedovoljnog održavanja. Dodao je da nikada poplave nisu zahvatile veću površinu nego 2014, što je, kako je naveo, posledica gubitka šuma, neodržavanja rečnih kanala, a ne padavina kojih je bilo manje nego ranije.
Direktorka regionalne kancelarije Fondacije "Fridrih Ebert" Ursula Koh-Laugvic navela je da je EU nedavno obeležila 60. rođendan i da dalje veruje u tu organizaciju.
"Utisak je da se nalazimo u večitoj krizi, ali to posmatram kao najbolji način da se posvetimo svom cilju", rekla je ona, citirajući jednog od osnivača Unije, Žana Monea.
Kako je navela, bez obzira na probleme, "ne treba zaboraviti da smo na dobrom putu".
Predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić ukazala je na potrebu da Berlinski proces, evrointegracije i regionalna saradnja "mnogo bolje komuniciraju".
"Problem komunikacije je ozbiljno pitanje kojim ćemo morati da se bavimo mnogo više. Ova inicijativa je pogled civilnog društva, a ne administracije. Mi smo želeli da posle tri godine napravimo procenu zašto je nastao Berlinski proces i analizirali smo kontekst u kojem je nastao, i neke od najjačih, ali i neke od najslabijih strana", rekla je Minić.
Kako je navela, posebnu pažnu su fokusirali na agendu povezivanja i apelovali da se evropska budućnost regiona mnogo intenzivnije predstavi javnosti i promoviše, jer je to "prostor u kojem se krećemo i bitan je za našu budućnost".
Ona je dodala da se političari u regionu "okreću sukobima" i usmeravaju pažnju ka fiktivnom neprijatelju kada ne mogu da reše probleme u svojoj zemlji.
Konferencija o dosadašnjim rezultatima Berlinskog procesa održava se u Beogradu u organizaciji Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i Fondacije "Fridrih Ebert", uoči samita ZB6 u Trstu.
Berlinski proces koji obuhvata obuhvata šest zemalja EU i šest zemalja Zapadnog Balkana, pokrenut je 28. avgusta 2014. godine kao forum susreta na najvišem nivou predstavnika vlada Zapadnog Balkana, privrednih komora i civilnog društva.
Godišnja okupljanja u Berlinu, Beču, Parizu, kao i predstojeće u Trstu, imaju za cilj da potvrde evropsku perspektivu Zapadnog Balkana u vreme kada je dalje proširenje EU odloženo za narednu deceniju. Ovi kanali saradnje trebalo bi da doprinesu povezanosti u regionu, poboljšanju poslovnog okruženja, uključivanju domaćih preduzeća u regionalne vrednosne lance i podržavaju bliže funkcionalne integracije ZB u EU, rečeno je na skupu Beogradu.
Izvor: Beta
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
