Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Puka: EU treba da promeni pristup Zapadnom Balkanu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 30.01.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 EU zbog svog pristupa Zapadnom Balkanu koji se ogleda u davanju prioriteta stabilnosti rizikuje da sarađuje sa sve neslobodnijim i autoritarnijim režimima i pobrka njihovu moć sa stabilnošću, smatra Arlind Puka iz Evropskog parlamentarnog foruma za finansijske usluge (EPFSF). Puka misli da Srbiju i Crnu Goru treba ohrabriti na putu ka EU otvaranjem novih poglavlja u pregovorima, da Albaniji treba dati datum za početak pregovora a Makedoniji pomoći u sporu oko imena sa Grčkom. Prema njegovom mišljenju, zemlje Zapadnog Balkana neće ući u EU pre 2025. zbog ekonomskih problema i nedostataka u oblasti vladavine prava.
U autorskom tekstu za EurActiv.com objavljenom 30. januara Puka navodi da je pristup davanja prioriteta stabilnosti na Zapadnom Balkanu manje-više isti kao pristup EU regionima Severne Afrike i Bliskog istoka.
Puka je za otvaranje novih poglavlja u pregovorima sa EU Srbije i Crne Gore s ciljem da se te zemlje ohrabre na putu ka EU.
Crna Gora je do sada otvorila 26 poglavlja i privremeno zatvorila dva dok je Srbija otvorila šest i privremeno zatvorila jedno.
Međutim, srpska vlada "igra igru" balansiranja između Zapada i Rusije. Uprkos činjenici da je kandidat za EU, Srbija ima strateško partnerstvo sa Rusijom i nije uvela sankcije Rusiji kao EU.
"Kako bi odgovorila na to, EU treba da pokaže da je ozbiljna oko proširenja. Evropa treba da zahteva od kandidata prilagođavanje (politici EU) ... EU mora jasno da kaže zemljama kandidatima da to nije mogućnost već obaveza", istakao je Puka.
Puka smatra i da EU treba da prestane da gleda na Kosovo kao na "vezani deo" politike prema Srbiji. "Način na koji se EU bavila procesom liberalizacije viza za Kosovo bio je sraman. Zemlje EU su opreznije zbog straha oko imigracije ali to nije razlog da Kosovo ne dobije zeleno svetlo", napisao je u autorskom tekstu Puka.
Albanija, kaže Puka, zaslužuje datum za opočinjanje pregovora sa EU kasnije ove godine, što će biti signal i za susedne zemlje. Međutim, čini se da se to neće desiti ove godine.
U Makedoniji EU treba da se fokusira na spor sa Grčkom oko imena, naveo je Puka dodajući da je pre deset godina ta zemlja bila favorit u reformskom procesu a da danas pati od svih "bakanskih bolesti" - razorene ekonomije, polarizacije, straha od konflikta, nemanja perspektive.
Puka smatra da je malo verovatno da zemlje Zapadnog Balkana uđu u EU pre 2025. s obzirom na ekonomske probleme, veliku korupciju i organizovani kriminal, politički uticaj na pravosuđe, stopu nezaposlenosti mladih od između 34 i 62%.
"Međutim, proširenje EU u regionu treba da se nastavi jer će u suprotnom posledice biti kobne. Blokiranje EU integracija destabilizovalo bi region u kome bi mogla da se probudi burna prošlost", smatra Puka.
On navodi i da je više razloga što su mogućnosti EU oslabljene, uključujući institucionalnu konfuziju, Bregzit, izbegličku krizu, terorizam, protivljenje nekih članica proširenju zbog ekonomskih problema Unije.
Takođe Puka ukazuje na razočarenje performansama "novih" članica Rumunije i Bugarske, kao i "starih" - Grčke, Italije i Španije koje su optrećene prevelikim dugovima, ali i na nepoštovanje obaveza zemalja Zapadnog Balkana koje teže EU. "S obzirom na to, politički razvoj na Zapadnom Balkanu koji direktno utiče na regionalnu bezbednost mora budno da se prati", napisao je administrativni asistent EPFSF.
Puka ukazuje i da se nadmetanje između "velikih sila" vratilo u region i da je EU opterećena drugim krizama propustila da odgovori.
Uz Evropu koju ometaju problemi, Rusija i Turska su povećale uticaj na Balkanu. Posebno Rusija koja koristi priliku da potkopa uticaj Zapada "raspirujući plamen konflikata i promovisanjem anti-EU poruka", smatra Puka.
Puka u autorskom tekstu piše i da bi razvoj političke situacije u poslednje vreme lako mogao da poveća napetost u regionu. Kao događaje koji idu tome u prilog on navodi hapšenje bivšeg kosovskog premijera u Francuskoj po poternici Srbije, slučaj voza za Kosovsku Mitrovicu, situacije u Crnoj Gori i Makedoniji posle izbora, kao i mogućnost separatističkog pokreta u Bosni i Hercegovini.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
