Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Vreme je za novu politiku EU prema Zapadnom Balkanu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 28.06.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Zemlje Zapadnog Balkana, ako žele da imaju bilo kakve izglede za prevazilaženje gotovo tri decenije duge ekonomske stagnacije i krize, treba da udvostruče stope godišnjeg rasta, a to zahteva suštinsko preispitivanje politike proširenja Evropske unije, ocenili su Tobias Flesemkemper i Dušan Reljić u autorskom tekstu objavljenom na sajtu berlinskog Instituta za međunarodna i bezbednosna pitanja (SWP).
Autori: Tobias Flesenkemper, direktor Projekta za Balkan pri Evropskom institutu u Nici, i Dušan Reljić, šef briselskog Ureda nemačkog Instituta za međunarodna i bezbednosna pitanja.
U tekstu pod naslovom "Proširenje EU: Šest odsto cilj za Zapadni Balkan" autori navode da je sadašnji privredni rast od 3%, posle decenije stagnacije prespor, ako region želi da dostigne proseke EU do kraja 2030-ih i dodaju da je "uporedivi nivo BDP po stanovniku potreban za jačanje demokratije i vladavine prava na putu kao članstvu u EU ili će u protivnom jaz biti sve veći a region izložen iskušenjima populizma, nacionalizma i drugih antievropskih tokova".
Politika proširenja EU na Zapadnom Balkanu je priča o neuspehu i to se mora priznati čak i ako Brisel ukazuje na otvaranje novih poglavlja sa Crnom Gorom i Srbijom ili na četvtri samit Zapadnog Balkana koji će 12. jula u Trstu, u sklopu Berlinskog procesa okupiti vodeće članice EU i zemlje kandidate za članstvo, navodi se u tekstu.
Zemljama kandidatima za članstvo u EU na Zapadnom Balkanu, dodaje se, hitno je potrebna perspektiva razvoja i više javnih ulaganja kako bi uspele da udvostruče godišnji rast na najmanje 6%. Zbog toga bi im trebalo omogućiti pristup strukturnim fondovima EU, učešće u mehanizmima finansijske stabilnosti EU i tretirati ih u svim drugim aspektima kao deo projekta evropske integracije.
Autori ističu da je u ekonomskom interesu same EU da region učini atraktivnijim za trgovinu i ulaganja i da objedini njegove saobraćajne, energetske i digitalne mreže.
To bi, dodaje se, smanjilo pritisak migracija, a očigledne su i potencijalne političke koristi - jačanje regionalne bezbednosti u jugoistočnoj Evropi bi ojačalo položaj EU u novoj eri geopolitike, demokratskom modelu EU mogao bi biti udahnut novi život i mogla bi delovati kao ograničavajući faktor drugih aktera kao što su Rusija, Turska i islamske države kao i nepredvidiva Trampova administracija.
Uz ocenu da je sada vreme da se pripremi prestrojavanje politike prema jugoistočnoj Evropi, u tekstu se dodaje da EU ulazi u novi institucionalni ciklus 2019. izborima za Evropski parlament, Komisiju i novi budžet EU, dok bi, sa druge strane, Bregzit mogao da otvori prostor za aktivnije strukturalne i kohezione politike.
Cilj nove EU dvadesetsedmorice trebalo bi da bude da integriše zemlje Zapadnog Balkana. Uspeh njenog ekonomskog i socijalnog modela u tom regionu ojačao bi kredibilnost EU kao pouzdanog strateškog činioca koji je sposoban za stvaranje sličnog životnog standarda u celoj Evropi, ocenili su Reljić i Flesenkemper.
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
