Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Han: Berlin plus nije zamena za članstvo u EU
|
|
|
|
Objavljeno : 08.06.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nemački plan za Zapadni Balkan "Berlin plus" nije zamena za članstvo u EU, rekao je 8. juna u Beogradu evropski komesar za politiku susedstva i pregovore o proširenju Johanes Han. On je rekao da se nada da će Srbija uskoro otvoriti dva poglavlja i nastaviti sa otvaranjem poglavlja tokom godine. Han i Vučić ocenili su da bi formiranje zajedničkog tržišta Zapadnog Balkana donelo dobro svim zemljama i da bi tržište od 20 miliona stanovnika učinilo region atraktivnijim za Evropsku uniju.
"To nije zamena. To samo pokazuje posvećenost država članica, posebno Nemačke da investira u region", rekao je Han na konferenciji za novinare u Beogradu posle sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Han je kazao i da bi voleo da to ne ostane samo na ideji, već da se nađu sredstva za finansiranje tog plana. "Važno je usmeriti na pravi način investicije u pravom smeru kako se ne bi razudile u različitim pravcima", dodao je Han.
Nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel predstavio je početkom juna novi plan za Zapadni Balkan agendu "Berlin plus" kao dodatni podsticaj Berlinskom procesu sa ciljem da se od regiona napravi atraktivan ekonomski prostor a lokalnom stanovništvu donese vidljivi boljitak.
Han je ocenio da "Srbija ima ključnu ulogu u regionu, bez obzira da li se to nekome sviđa ili ne, ali ona je najveća zemlja u regionu i ima posebnu vrstu odgovornosti koju uzima za ozbiljno".
Komesar za proširenje je naveo da evropska perspektiva nema alternativu i da mu je drago da vidi da je Srbija dosta napredovala u evropskim integracijama. "Nadam se da ćemo otvoriti dva nova poglavlja za neki dan na sledećem sastanku u Briselu i nastavićemo sa otvaranjem novih poglavlja tokom ove godine", kazao je Han.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zataržio je 8. juna od EU i drugih činioca u svetu da na objektivan i racionalan način ocenjuju postupke različitih lidera na Balkanu.
"Zabrinjava da najteže moguće izjave koje predstavljaju i direktne pretnje opstanku jednog naroda u ovom slučaju srpskog naroda prolaze nekažnjeno. S druge strane, da smo mi izgovarali takve rečenice o nepoštovanju Briselskog sporazuma da ga nikada nećem sprovesti u delo... pretnjama da ćemo rešiti pitanje jednog dela teritorije kao što oni pričaju iz njihovog ugla da će da reše pitanje severa Kosova, što je najdirektnija moguća pretnja i to oružjem i nasiljem siguran sam da bi bilo izdato na desetine saopštenja ili stotine izjava EU protiv onih koji bi tako nešto izgovorili u Srbiji", rekao je Vučić novinarima nakon razgovora sa Hanom.
On je kazao da je viđenje Srbije različito od viđenja 22 članice EU. "Oni smatraju da je Kosovo nezavisno i da zato oni neretko imaju pravo da izgovore šta hoće. Neću da dolivam ulje na vatru. To su teške izjave. Mene one brinu. Ne mislim da je u pitanju kampanja. Ne mislim da je u pitanju dobijanje glasova. Mislim da je u pitanju nešto drugo i to je ono što me brini i što me plaši. Ali ni jednu ružnu reć neću reći ni o njima ni o bilo kome drugom, niti ću da ih vređam", rekao je Vučić.
Predsednik Srbije je naveo da su mir i stabilnost interes Srbije. "Ono što mi molimo EU i sve duge činioce u svetu je da na objektivan, nezavistan i racionalna način ocenjuju postupke različitih lidera na Balkan i to je sve što tražimo. Molim ljude, molim političare u Prištini da razmišljaju na drugi način, da pokušaju da prevaziđu ono što su radili pre 20 godina i da razmišljju o onome šta sledi za 20 godina", kazao je Vučić.
Vučić je izjavio je i da svaki ekonomski prosperitet zavisi od regionalnog mira i stabilnosti i da je za Srbiju najvažniji cilj da se očuva mir i stabilnost, kao i da će Beograd nastaviti dijalog sa Prištinom.
On je rekao da je Srbija spremna da nastavi dijalog sa Prištinom i da pomognemo očuvanje stabilnosti sa BiH, kao i očuvanju dobrih i prijateljskih odnosa između srpskog i bošnjačkog naroda.
Vučić je kazao da su neki od zadataka Srbije nastavak evropskog puta, unutrašnji dijalog o Ustavnim promenama i pitanju Kosova.
Prema njegovim rečma, pitanje Kosova ne sme biti "prožeto mitskim pristupom", niti se može rešavati po principu "lako ćemo da se odreknemo svega što nam pripada".
Vučić je rekao da EU za Srbiju predstavlja najznačajnije tržište i dodao da najviše investitora dolazi iz zemalja EU.
Vučić i Han: Formiranje zajedničkog tržišta dobra prilika za region
Han i Vučić ocenili su da bi formiranje zajedničkog tržišta Zapadnog Balkana donelo dobro svim zemljama i da bi tržište od 20 miliona stanovnika učinilo region atraktivnijim za Evropsku uniju. Oni su poručili da bi stvaranje jedinstvene ekonomske zone u regionu donelo benefite poput bržeg i lakšeg transporta robe, smanjenja troškova i više investicija.
Evropski komesar naglasio je da su saradnja zemalja u regionu, mir i bezbednost važni za ekonomski i politički prosperitet zemalja i istakao da Srbija tu ima ključnu ulogu.
Han je rekao da su svim zemljama regiona potrebne veće investicije da bi postale prosperitetne i da očekuje da se na narednom samitu EU i lidera regiona u Trstu podrži koncept ekonomske zone Zapadnog Balkana.
"EU je opredeljena za proces proširenja i zajednička je želja da se bude deo evropske porodice. Sve zemlje imaju potrebu za većim investicijama da bi postale prosperitetne članice EU. To je najbolji način da se stimuliše privreda i ubrza rast", izjavio je Han na otvaranju foruma "EU-Zapadni Balkan o investicionoj klimi".
Ključno za unapređenje investicione klime su vladavina prava, snažne i nezavisne institucije i modernizovana javna uprava, rekao je Han."Kada postoji siva ekonomija, što smanjuje državne prihode, dovodi do nelojalne konkurencije i manjeg kvaliteta radnih mesta, onda investitori neće doći", rekao je Han.
Han je rekao da je EU u cilju fizičkog povezivanja regiona s ostatkom Evopre opredelila 1,3 milijardi evra grantova i cilj je da se do 2020. godine poveća na 13,5 milijardi evra investicija u ključnim oblastima kao što su energetika i saobraćaj, ali da privatne investicije i dalje znatno zaostaju na Zapadnom Balkanu.
Evropski komesar je rekao da se trgovina EU i regiona Zapadnog Balkana proteklih 10 godina više nego udvostručila i prošle godine dostigla 44 milijardi evra i da se izvoz iz regiona povećao sa sedam na 18 milijardi evra.
Direktne strane investicije iz EU u regionu su 2015. činile oko 50 odsto ukupnih investicija, a u Srbiji više od 60 odsto, rekao je Han i dodao da bi stvaranje regionalne ekonomske zone doprinelo većem mogućnostima investicija.
Evropski komesasar je izrazio očekivanje da se na samitu u Trstu u julu podrži koncept ekonomske zone Zapadnog Balkana i ocenio da treba unaprediti postojeći CEFTA sporazum, istakavši da taj sporazum nije alternativa EU, već važan korak u pristupanju Uniji.
"Ponekad čujemo da bi to mogla da bude vrsta odvraćanja od budućeg puta u EU. Upravo suprotno, to je konkretna priprema za buduće pristupanje, dodatna pomoć u pripremi regiona, poslovnog sektora i javne uprave za nove izazove, ali i nove mogućnosti", izjavio je Han.
Podsetio je da je takva vrsta poslovne integracije pomogla da se stvore radna mesta u zemljama centralne Evrope koje su postale članice EU, Poljskoj, Češkoj i Slovačkoj.
"Mi smo svi mali igrači, države se udružuju i prave veliko tržište što omogućava investitorima da dođu do većeg dela tržišta i više potrošača. Veličina je bitna za investitore i to važi i za ovaj region s tržištem od 20 miliona potrošača i neiskorišćenim potencijalom", rekao je Han.
Izvor: Beta
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
