Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Goran Svilanović rekao je 29. juna u Dubrovniku da Srbija ima kapaciteta da ide brže na putu evropskih integracija, ali da nažalost ne zavisi sve samo od nje i njene administracije. "Put Srbije u EU može da bude brži, ali da bi bio brži, potrebno je uveriti birače unutar Unije. Poslati jednu poruku koja je bolja od onoga što oni svakodnevno čitaju", poručio je Svilanović.
Govoreći o samitu Zapadni Balkan koji sledi 12. jula u Trstu, Svilanović je u intervjuu za novinsku agenciju Beta rekao da bi tada zemlje regiona trebalo da usvoje višegodišnji akcioni plan za stvaranje regionalnog ekonomskog područja koje ima za cilj bolju ekonomsku povezanost regiona.
On je dodao da se u trenutku kada ima mnogo tema o kojima se razgovara unutar Evropske unije (EU) Zapadni Balkan teško može vratiti u sferu interesovanja EU.
Upravni odbor strategije "Jugoistočna Evropa 2020" (JIE 2020) RCC-a odobrio je 28. juna u Dubrovniku godišnji izveštaj o primeni tog dokumenta (ARI), a Svilanović smatra da je Srbija postigla dobre rezultate u primeni strategije, posebno u oblasti povećanja zaposlenosti.
U izveštaju se, između ostalog, navodi da Srbija predvodi region po broju otvorenih radnih mesta i broju visokoobrazovanih mladih ljudi koji dolaze na tržište rada, da je na zadovoljavajućem nivou po privlačenju direktnih stranih investicija, ali da je percepcija o efikasnosti vlade niska, rekao je Svilanović.
On je dodao da je usvajanju godišnjeg izveštaja prethodio sastanak na kojoj je svakoj zemlji omogućeno da dođe sa jednom temom i pokaže kako je došla do rezultata.
Jasna Atanasijević iz Republičkog sekretarijata za javne politike je na godišnjem sastanku RCC-a prezentovala niz mera koje su vlasti u Beogradu preduzele u poslednjih nekoliko godina kako bi smanjile nezaposlenost.
Svilanović je ocenio da je Srbija postigla značajan napredak u cilju povećanja zaposlenosti.
"Brojka od 300.000 novih radnih mesta je jako dobra za Srbiju, druga brojka koja je takođe dobra, jeste priliv stranih investicija. Srbija je na 66% od onoga što je nekakav cilj dogovoren 2013. godine", rekao je, dodavši da pored dobrih rezultata postoje i neke druge brojke koje nisu zadovoljavajuće.
CEFTA plus i još tri celine
Svilanović je govorio i o planu za stvaranje regionalnog ekonomskog područja koji sadrži četiri elementa i treba da omogući potpunu liberalizaciju trgovine unutar regiona, uklanjanje carinskih barijera, povećanje mobilnosti radne snage, reformu investicione politike, ukidanje rominga i digitalizaciju.
"Prva celina je ono što bih ja nazvao CEFTA plus. CEFTA omogućava potpunu liberalizaciju trgovine unutar regiona. Ono što je plus i što se nalazi u ovom programu jeste potpuna liberalizacija trgovine uslugama (osiguranje, bankarstvo i slično) i uklanjanje takozvanih bescarinskih barijera koje bi trebalo da omogući povećanje trgovine u regionu", naveo je za Betu generalni sekretar RCC-a.
On je rekao da se drugi element plana o formiranju regionalnog ekonomskog područja odnosi na povećanje mobilnosti radne snage unutar zemalja Zapadnog Balkana, automatsko priznavanje diploma i standardizaciju profesije.
Pre njegovim rečima, treći element odnosi se na investicije i reformu investicione politike koje bi omogućile da se region prema spolja predstavi kao zajednička investiciona destinacija i harmonizuju nacionalne investicione politike.
"Četvrti blok je digitalizacija. Tu su vlade jako otvorene i žele da se dogovore o usaglašavanju romiga među ovih šest ekonomija regiona. Da on bude zajednički i da ide ka nuli - da u jednom koraku postanemo puni deo EU, bar u toj oblasti", rekao je Svilanović.
Kako je naveo, dobra vest koja će doći sa samita u Trstu jeste da je region u stanju da se dogovori da funkcioniše kao regionalno ekonomsko područje.
Svilanović je dodao da će se u pregovorima razgovarati o putanjama optičkih kablova u regionu kako bi strani investitori i kompanije mogle da investiraju novac.
On je naveo da su zemlje regiona, a posebno Srbija, veoma zainteresovane za dogovore o digitalizaciji, čiji je cilj da se privuče strani kapital i reformiše nacionalna politika u cilju boljeg iskorišćavanja postojećih resursa.
Glavni zadatak Odbora je da analizira napredak ostvaren prethodne godine usvajanjem godišnjeg izveštaja o sprovođenju strategije "Jugoistočna Evropa 2020" i otpočne novi ciklus upravljanja ovom strategijom.
Upravni odbor strategije JIE 2020 se sastaje jednom godišnje što je prilika da se daju smernice i preporuke Sekretarijatu Saveta za regionalnu saradnju kao i drugim učesnicima u sprovođenju strategije.
Svilanović je naglasio da su u nacrtu godišnjeg izveštaja o sprovođenju strategije za 2017. godinu, u kome je dat pregled napretka u okviru treće godine primene, prikazani različiti rezultati primene i nejednak napredak.
"Ukupan napredak rezimiramo kao povratak na stabilan, iako skroman, obrazac rasta uz pozitivan trend koji se očekuje u narednom periodu. Došlo je i do dugo očekivanog oporavka u pogledu zaposlenosti i postizanja trgovinske ravnoteže. Međutim, ukupni rezultati za region su uglavnom pod uticajem dobrih rezultata manjeg broja ekonomija te napredak nije jednak u celom regionu", objasnio je.
Strategija ubrzava put u EU
Zamenik šefa Odeljenja za regionalnu saradnju i programe za Zapadni Balkan u Generalnoj direkciji za politiku susedstva i pregovore o proširenju Nikolas Cendrovič (Nicholas Cendrowicz) podsetio je na važnost predanosti i opredeljenja za primenu celokupne strategije JIE 2020 koja sporo, ali sigurno, vodi region tamo gde i želi da bude kako u ekonomskom tako i u društevnom smislu.
"Regionalna saradnja koja dovodi do većih direktnih stranih investicija, lakše i efikasnije trgovine, otvorenih tržišta rada, većih mogućnosti za zapošljavanje, digitalne agende, sve to kao i brojni drugi ciljevi strategije JIE 2020 region će brže dovesti do EU. Mi sa strane Evropske unije veoma se radujemo uspesima regiona koji zauzima visoko mesto na našoj agendi", rekao je on.
Upravni odbor je saslušao prezentaciju o regionalnim projekcijama za četiri nova glavna pokazatelja, koji će zvanično postati glavni ciljevi nakon što budu zvanično usaglašeni. Napredak u sprovođenju starategije će se meriti u odnosu na nove ciljeve u sklopu narednih ciklusa praćenja strategije JIE 2020.
Osim toga, posebna sesija je bila posvećena svakoj od ekonomija koje učestvuju u strategiji "Jugoistočna Evropa 2020" na kojoj su učesnici Upravnog odbora predstavili dobre prakse u sprovođenju kako bi se povećala pojedinačna angažovanost ekonomija u ovom procesu.
Sastanak je završen sesijom posvećenoj budućnosti nakon 2020. godine tokom koje su učesnici imali priliku da čuju o stanju srpvođenja strategije "Evropska unija 2020" kao i o tekućim diskusijama u EU o periodu posle 2020, što je podstaklo razmišljanja i o agendi Jugoistočne Evrope posle 2020. godine.
Među učesnicima Upravnog odbora strategije JIE 2020 su ministri, zamenici ministara i viši službenici iz ministarstava odgovornih za evropsku integraciju, nacionalni koordinatori za strategiju JIE 2020 kao i nacionalni IPA koordinatori.
EurActiv Srbija
Svilanović: Srbija može brže, četiri tačke za Zapadni Balkan 
