Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Region pozvao Hrvatsku da hitno ukine diskriminatorske odredbe
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 07.08.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ministri iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore i Makedonije pozvali su 7. avgusta u Sarajevu Hrvatsku da hitno ukine diskriminatorske odredbe u trgovini, da uskladi cene inspekcijskog nadzora sa stvarnim troškovima postupka i sa prosečnim cenama u zemljama regiona i EU. Oni su usaglasili sedam zaključaka povodom trgovinskih mera Hrvatske i zatražili da se do kraja nedelje u Podgorici održi sastanak s nadležnim hrvatskim ministrom kako bi se pronašlo rešenje i izbegao najgori scenario, odnosno uvođenje kontramera Hrvatskoj.
U Sarajevu je završen sastanak nadležnih ministara iz regiona povodom stupanja na snagu Pravilnika o inspekcijskom nadzoru i kontroli usklađenosti voća i povrća s tržišnim standardima u Hrvatskoj, na kojem je potpisano zajedničko pismo i zaključci koji će tokom dana biti upućeni Evropskoj komisiji.
Ministri trgovine zemalja regiona potpisnica CEFTA sporazuma pozvali su Hrvatsku da ukine mere kojima su 22 puta povećane takse na uvoz voća i povrća i zatražili da se do kraja nedelje u Podgorici održi sastanak s nadležnim ministrom Hrvatske.
Ocenjeno je da je Hrvatska prekršila odredbe Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) i ugrozila ekonomske interese proizvođača i izvoznika iz regiona.
U zaključku se navodi i da cena inspekcijskog nadzora treba da odgovara stvarnim troškovima postupka i da ne predstavlja posebnu zaštitu domaćih proizvoda ili posebno oporezivanje uvoza.
"Svako dodatno odlaganje rešenja bi dovelo do nesagledivih posledica za sve proizvođače u zemljama regiona, imajuću u vidu da je sada period proizvodnje i izvoza sezonskog voća i povrća", izjavio je na konferenciji za novinare ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mirko Šarović, koji je posle sastanka pročitao usvojene zaključke.
Šarović je istakaoo da cena treba da bude usklađena s prosečnom cenom koja važi u zemljama regiona i EU.
Ministri su pozvali Evropsku komisiju da se uključi u rešavanje problema u skladu sa odredbama SSP-a, upozorivši da će do pronalaženja konačnog rešenja svaka zemlja preduzeti mere i mehanizme koje smatra adekvatnim.
"Sve dok se to ne reši, svaka zemlja će u cilju zaštite sopstvenih ekonomskih interesa, preduzeti konkretne mere i mehanizme koje smatra adekvatnim", rekao je on.
Crna Gora i Makedonija kao članice Svetske trgovinske organizacije, kako je zaključeno, pokrenuće odgovarajuće mehanizme pred STO.
Dogovoreno je i da se ovakve vrste ministarskih sastanaka održavaju redovno s ciljem uklanjanja barijera, a sledeće će biti održan u Skoplju narednog meseca.
Na poziv ministra spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mirka Šarovića, sastanku su prisustvovali Rasim Ljajić, ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Srbije, ministarka ekonomije Crne Gore Dragica Sekulić i ministar poljoprivrede u Vladi Makedonije Ljupčo Nikolovski.
Spornim Pravilnikom koji primenjuje Hrvatska propisano je uvođenje inspekcijskog nadzora i kontrole većeg broja vrsta voća i povrća koje se uvozi iz trećih zemalja nego do sada i utvrđeno je 22 puta veće plaćanje naknade za inspekcijski nadzor i kontrolu usklađenosti voća i povrća s tržišnim standardima prilikom uvoza iz trećih zemalja.
Po novom pravilniku naknada za svaki obavljen inspekcijski nadzor ili kontrolu i svaku pojedinu vrstu voća i povrća prilikom pregleda inspekcije u Hrvatskoj iznosi oko 270 evra, dok je ranije iznosila 12 evra.
Ljajić: Bićemo prinuđeni na kontramere ako Hrvatska ne promeni stav
Ministar trgovine Srbije izjavio da Srbije i zemlje regiona ne žele da uvode kontramere protiv Hrvatske zbog povećanja taksi na uvoz voća i povrća, ali da će biti prinuđene da to urade ako se to ne reši na sledećem sastanku koji treba da bude održan do kraja nedelje.
"Sastanak ministara trgovine zemalja regiona nije uperen protiv bilo koga, već usmeren da zaštitimo naše ekonomske interese i da omogućimo slobodan protok roba. Ne želimo da uđemo u spiralu mera i kontramera. Bićemo prinuđeni da to uradimo ako se ta stvar ne reši na sledećem sastanku koji treba da bude održan do kraja nedelje", rekao je on na konferenciji za novinare posle sastanka resornih ministara zemalja regiona u Sarajevu.
On je rekao da je Srbija više puta isticala da su mere Hrvatske ekonomski protekcionističke, a u političkom smislu populističke zbog čega "ne mogu imati opravdanje i potporu u trgovačkoj ili bilo kojoj drugoj logici".
"Ove mere takođe nisu u duhu dobrosusedskih odnosa, niti su korak u pravcu stvaranja tržišta zemalja Zapadnog Balkana kom svi načelno težimo", rekao je Ljajić.
Prema njegovim rečima, u poslednje tri nedelje, od kada su mere stupile na snagu, Hrvatska je dala tri potpuno različita obrazloženja preduzetih mera.
"Prve nedelje rečeno da ove mere nisu ništa novo i da predstavljaju samo usklađivanje sa cenama koje važe u EU, ali to nije tačno. Cene za istu vrstu kontrole u Nemačkoj su 22 evra, u Francuskoj, Italiji, Litvaniji, Sloveniji ove cene su 17,5 evra, u Bugarskoj 17 evra, u Velikoj Britaniji 41 evro", kazao je srpski ministar trgovine.
Ljajić je istakao da se tu radi ne samo o drastičnom povećanju od 270 evra i to ne po kamionu već po vrsti voća i povrća koje se uvozi u Hrvatsku iz trećih zemalja, već i sav izvoz koji ide preko Hrvatske u druge zemlje EU podleže sličnom oporezivanju, odnosno naplaćuje se iste takse.
"Ne postoji taj proizvođač i izvoznik koji na taj način može biti konkurentan", rekao je on i dodao da se tako onemogućava slobodan protok robe.
Lajić je kazao da je hrvatska strana kasnije kazala da je to uradila radi zaštite svojih potrošača.
"I to bi bilo u redu da ovo plaćanje fitosanitarnog pregleda važi i za proizvođače u Hrvatskoj. Ali taksa je za domaće ostala 90 kuna, dok je za one iz trećih zemalja povećana na 2.000 kuna. Tako će potrošači u Hrvatskoj plaćati daleko veće cene za proizvode zato što će oni biti skuplji, jer neće biti konkurencije iz susednih zemalja iz kojih se voće i povrće uvozilo. To dokazuje da se ne radi o zaštiti potrošača u Hrvatskoj, već se apsolutno radi o zaštiti proizvođača", rekao je on. Kako je dodao, zaštita koju su tražila tamošnja poljoprivreda udruženja, urađena je na potpuno pogrešan način.
Poslednje obrazloženje hrvatske strane, da ovo nije mera koja se uvodi prema zemljama regiona, već prema 164 zemlje koje nisu članice EU, Ljajić je ocenio kao uvredljivo i potcenjivački.
"Ako pogledate trgovinski bilans Hrvatske vidite da se 77% roba se uvozi iz EU, 6% iz susedstva, a 8%o iz svih azijskih zemalja. Uvoz Hrvatske uz trećih zemalja je zanemarljiv i jasno je da su ovom merom najviše pogođene zemlje regiona", rekao je Lajić.
Izvor: Beta
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
