Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Srbija i Hrvatska: da li će biti trgovinskog rata?
|
|
|
|
Objavljeno : 23.09.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Izbeglička kriza u regionu preti da preraste u trgovinski rat između Srbije i Hrvatske. Nakon odluke Zagreba da zatvori granicu zbog priliva velikog broja izbeglica u Hrvatsku iz Srbije, Beograd je saopštio da će na to odgovoriti kontramerama. Srbija će ipak do 23. septembra u ponoć odložiti primenu mera i pokušati da nađe sporazumno rešenje za spor a u tome očekuje pomoć Brisela. Obe strane se u novonastaloj situaciji pozivaju na Evropu - Srbija na Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, a Hrvatska na svoje članstvo u Uniji.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić je, povodom odluke Hrvatske da zatvori granične prelaze sa Srbijom, uputio pismo najvišim evropskim zvaničnicima, zamolivši ih da pozovu Hrvatsku da se ponaša kao članica Evropske unije, saopštila je 23. septembra Vlada.
Vučić je u pismu istakao da jednostrana odluka Hrvatske da zabrani prolaz teretnog saobraćaja nema veze s rešavanjem izbegličke krize, nego s kršenjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, što, kako je dodao, direktno nanosi štetu ekonomskoj saradnji Srbije s EU.
"Smatramo da zatvaranje granica za teretni saobraćaj predstavlja disproporcionalno i diskriminativno ograničenje, koje ne služi kontroli migracije. Ovo Srbiju dodatno stavlja u težak položaj, imajući na umu da dve trećina ukupnog srpskog izvoza ide ovom rutom", kazao je Vučić i ukazao da je Srbija spremna za otvoren dijalog sa svim regionalnim partnerima o rešenjima za izbegličku krizu.
Vučić je pismo uputio predsedniku Evropskog saveta Donaldu Tusku, predsedniku Evropskog parlamenta Martinu Šulcu, predsedniku Evropske komisije Žan-Klodu Junkeru, potpredsednici Evropske komisije i visokoj predstavnici EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Federiki Mogerini i evropskom komesaru za susedsku politiku i pregovore o prosirenju Johanesu Hanu.
Han za otvaranje graničnih prelaza
Evropski komesar Johanes Han saopštio je 23. septembra da o problemima na hrvatsko-srpskoj granici razgovara s premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem i šeficom hrvatske diplomatije Vesnom Pusić i da sve zemlje Zapadnog Balkana treba da "deluju na odgovarajući human način, a posebno da granične prelaze održe otvorenim, da ih ne zatvaraju i ne štete privredi i poslovima regiona".
"Ako su granice zatvorene, ako kamioni ne mogu da prolaze, to ima neposredne posledice na ekonomsku situaciju u regionu i to moramo izbeći", rekao je komesar za proširenje i susedstvo.
Izvori u EU su agenciji Beta preneli ocene da "Hrvatska ipak ne može da se zaklanja iza Evropske unije ako krši sporazum o stabilizaciji EU-Srbija, ali je tačno i da bi srpska tužba zahtevala dug postupak, a situacija je hitna". Ipak, podvukli su, jasno je da u Evropskoj komisiji i većini članica Unije niko ne želi takvo zaoštravanje, već svakako da se stanje sredi.
Evropski komesar za proširivanje je naveo da kad je reč o oštrim izjavama hrvatskih i srpskih čelnika, "zna da nije lako, ali je sad nužno da se poruke razoružaju, jer žestina ne pomaže".
Rok do ponoći
Posle sednice Vlade i Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti 22. septembra, Vučić je saopštio da je Vlada Srbije spremila tri vrste mera koje će stupiti na snagu 23. septembra u ponoć ukoliko Zagreb do tada ne ukine jednostrane mere kojima nanosi štetu interesima Srbije.
On je naveo da mere predvidaju tri nivoa sankcija i to političke, pravne i ekonomske prirode, a da će u međuvremenu pokušati da nađe rešenje kroz razgovore sa premijerom Hrvatske Zoranom Milanovićem.
Milanović je izjavio 22. septembra da je siguran da Srbija neće uvesti nikakve mere protiv Hrvatske, jer bi to bilo protiv Evropske unije. "Hrvatska je članica EU. Srbija ne može, čak i da hoće, da uvede nikakve mere protiv Hrvatske jer bi to bilo protiv EU", izjavio je Milanović, prenela je Hrvatska televizija.
Beograd smatra da blokadom prelaza krši Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i EU, koji je kao članica Unije dužna da poštuje.
Hrvatski zvaničnici su tražili da Srbija, umesto u Hrvatsku, izbeglice usmerava i prema Mađarskoj. Po poslednjim podacima, u Hrvatsku je od 16. septembra ušlo 39.000 izbeglica, a izašlo oko 32.000.
Srbija pak tvrdi da izbeglice po ulasku na njenu teritoriju putuju po svojoj volji i da nema nikakv dogovr sa Mađarskom da preusmerava izbeglice ka Hrvatskoj kako to tvrdi Zagreb.
U Srbiju je od početka godine do 21. septembra ušlo oko 173.000 izbeglica.
Blokada loša za privredu
Zbog velikog priliva izbeglica, Hrvatska je za sav saobraćaj zatvorila sedam graničnih prelaza sa Srbijom, a od 20. septembra uveče i prelaz Bajakovo. Od tada se na tom prelazu formirala kolona duga oko 12 kilometara.
Vlada Hrvatske je odlučila 22. septembra da na Bajakovu pušta kamione sa kvarljivom robom. Međutim, vozači drugih kamiona, ljuti zbog takve odluke i višednevnog čekanja, blokirali su taj prelaz sa obe strane.
Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Rasim Ljajić rekao je da se situacija na graničnom prelazu Batrovci-Bajakovo 23. septembra pogoršala zbog potpunog obustavljanja putničkog i teretnog saobraćaja i protesta kamiondžja.
U srpskoj javnosti se govori o milionskim gubicima zbog ovakve situacije, dok je Hrvatska privredna komora tražila da se obustavi blokada graničnog prelaza sa Srbijom i ne preduzimaju mere protiv te zemlje, kao važnog trgovinskog partnera.
Rat rečima
Krizu je neizostavno obeležio rat rečima između srpskih i hrvatskih zvaničnika, a fokus je sa pitanja rešavanja prihvata izbeglica i migracija preusmeren na zategnute odnose dve zemlje. Oštre reči koje poslednjih dana razmenjuju srpski i hrvatski zvaničnici, delimično se objašnjavaju i unutrašnjim političkim tenzijama u Hrvatskoj pred parlamentarne izbore, kao i potrebom političara na obe strane da istaknu značaj odbrane nacionalnih interesa.
Iako je Srbija odložila primenu kontramera u pokušaju da se pronađe sporazumno rešenje, a Hrvatska delimično otvorila Bajakovo, rat rečima ne jenjava.
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je izjavio 23. septembra da Hrvatska protiv Srbije vodi trgovinski rat i ekonomsku agresiju, ocenivši da je Srbija "napadnuta". "Ako žele sukobe, nema nikakvih problema. Ako neko misli da Srbija neće da uvede mere, neka se ne igra. Mi imamo spremne mere, ali smo ih odložili", rekao je Dačić za TV Pink.
Dan ranije Vučić je ocenio da hrvatsko zatvaranje granica predstavlja brutalni napad na Srbiju i pokušaj brutalnog uništenja srpske ekonomije.
"Ovo je skandal međunarodnih razmera i Hrvatska je prekšila sve evropske sporazume i direktive", rekao je Vučić i dodao da objašnjenje koje je Hrvatska dala za taj postupak "spada u zonu sumraka".
Milanović je sa svoje strane poručio Srbiji da "snizi ton" i rečima "šaraj malo, brate" da prestane da šalje izbeglice samo u Hrvatsku, predloživši da ih na primer usmerava i u Mađarsku i Rumuniju.
Vučić je na to odgovorio da ne razume kakve veze imaju kamioni i promet roba i usluga sa migrantskom krizom.
"Je l treba da kažemo šaljite migrante malo na Albaniju, malo u Bugarsku? Je l zbog migranata treba da zaustavimo kamione iz Makedonije i Grcke", kazao je Vučić.
Hrvatski premijer je ocenio da blokada prelaza verovatno šteti više srpskoj privredi nego hrvatskoj. "Nije to dobro, ali mi u ovom trenutku moramo poslati jasnu poruku. Pa nismo budale, vidimo što rade", istakao je Milanović, prenela je vladina pres služba.
Izvor: Beta, EurActiv.rs
Foto: Beta/Hina
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
