Namera Evropske unije da strogo proverava strana preuzimanja evropskih kompanija pojavila se u vreme povećane zabrinutosti zbog rasta kineskih investicija u proizvodnji, energetici i infrastrukturnim projektima u Evropi. Peking od 2013. ulaže ogromna sredstva u razvoj projekta "Novi put svile" koji prvenstveno ima za cilj jačanje kineske ekonomije, dok je njegova opravdanost u zemljama centralne i istočne Evrope pod znakom pitanja.

Inicijativa "Jedan pojas, jedan put" predviđa više od 900 milijardi dolara ulaganja u infrastrukturu širom centralne i južne Azije, Bliskog istoka i centralne i istočne Evrope.

Iza tog novca koji dolazi u Evropu, međutim, krije se velika strateška zabrinutost, napisao je analitičar u Haškom centru za stratečke studije Sijbren de Jong u autorskom tekstu za EU Observer.

Glavni cilj Kine u okviru te inicijative je da razvije niz trgovinskih i ekonomskih koridora i da iskoristi kineske kompanije za unutrašnji razvoj Kine.

Tako posmatrano, "Novi put svile" trebalo bi da posluži kao sredstvo koje će pomoći održivom ekonomskom razvoju kod kuće, što kineski lideri smatraju ključnim preduslovom stabilnosti u zemlji, navodi se u tekstu.

Kineski interesi za investicije u centralnoj i istočnoj Evropi izgledaju usko povezani s trenutnim mogućnostima privatizacije, uključujući velike infrastrukturne projekte i mogućnosti javnih nabavki, što se ne podudara uvek s prioritetima zemlje domaćina.

Jaz u očekivanjima već raste, imajući u vidu da zemlje centralne i istočne Evrope prvenstveno nastoje da privuku direktne strane investicije, takozvane "grinfild" investicije i istovremeno žele da povećaju svoj izvoz.

Broj kineskih "grinfild" investicija koje su zaista otvorile radna mesta je do sada bio mali, a mnogi og toliko hvaljenih "kineskih vozova" su uglavnom puni kad dolaze, ali prazni kad se vraćaju, naveo je De Jong.

Poštovanje evropskih pravila

Poruka Evrope Kini je da mora da poštuje evropske propise i standarde u realizaciji investicija u okviru projekta "Jedan pojas, jedan put".

U tom pogledu, dobar primer predstavlja istraga koju je Evropska komisija pokrenula u slučaju izgradnje brze pruge Beograd-Budimpešta, za koju je Mađarska kao članica EU morala da raspiše tender.

Kolika je zabrinutost evropskih zemalja videlo se na dvodnevnom samitu o novom putu svile održanom u maju u Pekingu, navodi De Jong. Francuska, Nemačka, Estonija, Grčka, Portugal i Velika Britanija bile su među zemljama koje nisu htele da potpišu završni dokument samita, zbog zabirnutosti za transparentnost procedura javnih nabavki, za socijalne i ekološke standarde i druga pitanja.

Nemačka ministarka ekonomije upozorila je da su potrebne "veće garancije Pekinga o slobodnoj trgovini, zaštiti životne sredine i uslova rada pre nego što EU potpiše zajedničku izjavu o kineskoj trgovinskoj inicijativi 'Jedan pojas, jedan put'".

Problem nacionalnih dugova

U cilju realizacije projekta "Pojas i put", Kina je davala velike sume novca zemaljama koje se nalaze na toj ruti. Iako su nekad ti zajmovi davani pod povoljnijim uslovima, oni na kraju dovode do povećanja javnog duga tih država.

Imajući u vidu da većina zemalja Zapadnog Balkana i bivšeg Sovjetskog Saveza imaju trgovinski deficit, te države imaju poteškoće da vrate kredite, posebno ako ti projekti pre svega služe potrebama Kine i imaju sumnjivo ekonomsko opravdanje za sam region.

Pored potencijalno negativnog efekta na ekonomsku stabilnost, dolazak kineskih kompanija će pojačati poteškoće u osnivanju domaće industrijske baze u tim zemljama, ocenio je De Jong.

Kina će, takođe, preko tih zajmova, moći utiče na te zemlje ako upadnu u finansijske probleme, kao što je to bio slučaj s Venecuelom.

De Jong navodi da je Kina godinama davala kredite Venecueli, tražeći nova tržišta za svoje proizvode i resurse. Venecuela je smatrana rizičnom investicijom, a zajmovi su bili komercijalni krediti s velikim kamatama. Posle višegodišnjeg lošeg upravljanja i drastičnog pada cene nafte, Karakas se našao u problemu, ali je Peking odbio da pregovara o isplati duga.

Potencijalna opasnost za evropske integracije

S "labavim" propisima u potencijalnim članicama Evropske unije, kada su u pitanju javne nabavke i tenderi, iskušenje da se zaobiđu pravila je verovatno veće na Zapadnom Balkanu nego u zemljama EU.

Nenamerno nepoštovanje propisa znači ugrožavanje višedecenijskog rada na većoj usklađenosti zakona EU i zemalja koje još nisu članice. Ta opasnost je dodatno povećana zbog pada privlačnosti EU u regionu.

Uz činjenicu da je članstvo u EU sve ređe tema razgovora u Briselu, sve to može da koristi zemljama kao što su Rusija i Turska koje nastoje da iskoriste svoje istorijske i kulturne veze u regionu i uspore proces evropskih integracija.

Uzimajući u obzir da su ekonomije zemalja Zapadnog Balkana, posebno Srbije, Bosne i Hercegovine i Albanije, osetljive na ekonomske potrese i da imaju negativni trgovinski bilans s Kinom, Evropa se možda suočava s eksplozivnim koktelom političkog (Rusije i Turske) i finansijskog (Kine) mešanja u njenom dvorištu, upozorava De Jong.

Oživljavanje izgleda za članstvo tih zemalja u EU stoga nikada nije bilo hitnije, zaključio je De Jong.

Izvor: EUObserver

Foto: Pixabay.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Kineska ulaganja šire korupciju na Zapadnom Balkanu
  
• 

  Vesti

  : Kineski koridor na Balkanu - tačka sporenja severa i juga Evrope
  
• 

  Vesti

  : Samit u Kini: pohvale ali i kritike sa Zapada