Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Junker: Do 2019. bez članica EU sa Zapadnog Balkana, potom čim ispune uslove
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 13.09.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Do kraja mandata sadašnje Evropske komisije neće biti ispunjeni uslovi za ulazak neke zemlje Zapadnog Balkana u članstvo Evropske unije, a potom će svaka nova članica morati da prethodno učvrsti delovanje pravne države i vrednosti EU, izjavio je 13. septembra predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker. On je to rekao u godišnjem izlaganju o "stanju Unije" u Evropskom parlamentu u Strazburu i istakao da će "idućih godina EU imati više od 27 država članica". Junker je rekao i da "EU duva vetar u jedra" i da ekonomski oporavak u bloku pospešuje i politički napredak.
Ali, kako je naveo, "uslovi za ulazak neke nove članice u EU sa Zapadnog Balkana neće moći da budu ispunjeni do kraja mandata sadašnje Evropske komisije" 2019. godine.
"A svaki put za svaku novu državu članicu će morati da se u potpunosti uspostavi pravna država i da temeljne vrednosti EU budu ispoštovane", predočio je Junker i naglasio da je "to apsolutni prioritet".
On je stavio do znanja da "to isključuje zasad ulazak Turske u članstvo EU".
Kako je obrazložio, Turska se "već izvesno vreme džinovskim koracima udaljava od EU".
"Tamošnji novinari moraju imati slobodu govora u redakcijama, novinari ne smeju biti zatvarani", upozorio je Junker.
Čelnik Evropske komisije je rekao da poziva one koji su odgovorni u Turskoj da oslobode "naše i ne samo naše novinare" i da "prestanu da vređaju naše države i njihove vođe nazivajući ih fašistima i nacistima".
"Evropa je kontinent zrele demokratije, ali oni koji svesno vređaju ruše mostove, a u Turskoj oni koji to čine žele da sruše mostove da bi potom optužili Evropsku uniju za neuspeh u pregovorima o članstvu", rekao je Junker.
"Mi, s naše strane", kako je dodao, "i dalje ostajemo pružene ruke velikom turskom narodu i svima onima koji na temelju naših vrednosti žele da rade s nama".
EU duva vetar u jedra
U govoru o "stanju Unije" Junker je rekao da "Evropskoj uniji duva vetar u jedra, sadašnji ekonomski oporavak pospešuje i politički napredak" i to omogućava obnovu Unije i njenu snažniju integraciju do 2025. godine.
U godišnjem izlaganju Junker je posebno ukazao na to da se ekonomija EU oporavlja u svim zemljama i da je stvoreno osam miliona novih radnih mesta, a 230 miliona Evropljana ima posao.
Najavljena velika novost je to što je čelnik EK predložio uspostavljanje ministra ekonomije i finansija EU, što bi činjenički postao komesar EU zadužen za taj resor. On je podvukao da su ključni ciljevi dovršetak energetske, tržišne, bankarske i unije digitalne ekonomije, što bi dalo novi polet jačanju i integraciji EU.
Junker je podržao stvaranje sporazuma o slobodnoj trgovini s raznim delovima sveta, ali je podvukao da EU nije "naivni zagovornik, slobodne trgovine", pa je otud predložio nova pravila za procenu strateški važnih investicija, uključujući vojnu tehnologiju.
Iako je to rekao, on je jasno ciljao na zamerke i otpore koji su se pojavili u Nemačkoj, Francuskoj i još nekim članicama, kad je reč uglavnom o nastojanju kineskih paradržavnih kompanija da kupe ili dobiju pakete akcija u evropskim infrastrukturnim ili firmama vrhunske tehnologije.
Predsednik EK je podvukao da svi u EU žele da evropska industrija postane jača i konkurentnija na svetskom tržištu i najavio je novu industrijsku strategiju koju priprema Evropska komisija.
On je ponovio da će EU i dalje biti najveći pristalica sprovodjenja svetskih sporazuma o zaštiti od zagadjenja prirodne sredine i pogubnih posledica klimatskih promena, ukazavši da je to naročito nužno pošto su SAD ustuknule u primeni obaveza na tom području.
Junker je naglasio da se Evropa mora mnogo bolje obezbediti od kibernetičkog rata i napada na intelektualnu svojinu i lične podatke, dodavši da će EK predložiti opipljive mehanizme i oruđa u tom cilju.
On je istakao da EU sada bolje štiti i svoje spoljne granice i uspeva da delom zaustavi nekontrolisanu navalu ilegalnih imigranata, posebno ukazavši na sporazum s Turskom.
Rekao je, medjutim, da se EU sad mora pozabaviti i potrebnim prilivom legalnih migranata, uz podršku afričkim zemljama i naročito Libiji da se preseku putevi masovne ilegalne migracije.
Po rečima Junkera, neodložno treba omogućiti da u šengenski prostor EU bez unutrašnjih granica budu uključene i Rumunija i Bugarska, uz opasku da bi "i Hrvatskoj trebalo otvoriti vrata za Šengen, čim budu ispunjena sva merila".
Značajnu pažnju u izlaganju je predsednik EK posvetio borbi protiv terorizma i, pored ostalog, zatražio da se u ravni EU uspostavi zajedničko obaveštajno telo, tako da se sve informacije o teroristima automatski razmenjuju medju obaveštajnim agencijama zemalja članica, što dosad nije bio slučaj i zbog pomanjkanja poverenja medju državama Unije.
On se ponovo snažno založio i za stvaranje evropske odbrambene strukture i odbrambenog fonda, što bi ne samo ujednačilo odbrambene standarde i kapacitete država Unije, već bi podstaklo i razvoj i industrijsku proizvodnju evropskog naoružanja.
Izvor: Dragan Blagojević, dopisnik agencije Beta
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
