U zemljama balkanskog regiona, uprkos iskazanoj podršci evropskoj integraciji, veoma je rasprostranjen skepticizam skorijeg pridruživanja EU, pri čemu četvrtina stanovništa ne veruje da će njihova zemlja ikada postati članica Unije, pokazalo je istraživanje Balkanski barometar 2017 koje je predstavio Savet za regionalnu saradnju (RCC). Srbija je najmanji entuzijasta u regionu kada su u pitanju evropske integracije a najbolje mišljenje o EU imaju građani Kosova, gde 90% smatra da je EU dobra stvar. Balkanski barometar je pokazao i da većina građana jugoistočne Evrope nije zadovoljna situacijom u društvu, a kao najveće probleme vide nezaposlenost i korupciju.
Prema rezultatima istraživanja, koje je tokom prošle godine sprovedeno u jugoistočnoj Evropi, sve je veći pesimizam među građanima regiona kada je u pitanju datum ulaska njihove zemlje u Evropsku uniju.
Dok je 2015. godine 27% ispitanika verovalo da će ući u EU do 2020, 2016. je tako mislilo 24%, a u najnovijem istraživanju taj broj je smanjen na 19% dok 28% ispitanika veruje da se to nikad neće desiti.
Generalni sekretar RCC Goran Svilanović izjavio je na predstavljanju rezultata istraživanja 9. oktobra u Briselu da su zvaničnici EU neretko govorili o zamoru od proširenja među građanima i političarima EU, a da ovo istraživanje pokazuje da su i građani regiona zamoreni od obećanja i očekivanja.
"To je sad 17 godina od kada je ceo proces krenuo i ljudi misle da sve traje predugo, a da se njihov život nije promenio onoliko koliko su očekivali", kazao je Svilanović.
Prema njegovom mišljenju, izjava predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera da postoji mogućnost da Srbija i Crna Gora uđu u EU do 2025. godine je pozitivna i ohrabrujuća, jer to znači da nema alternativnih politika i da se taj proces dešava, koliko god to nekome izgledalo jako daleko, ali da su ljudi prestali da veruju da će se članstvo dogoditi.
"Žalosno je da smo dobili jednu dobru vest od Junkera, a nisam video veliku radost kod nas, jer i oni koji bi trebalo tome da se obraduju, ili su imali prevelika očekivanja, ili su i dalje nepoverljivi ne samo prema svojim političarima nego i prema zvaničnicima EU", ocenio je Svilanović.
Dodao je da je 2017. ekonomski bila teže nego što je očekivano, jer se govorilo o mogućnosti rasta od 3% a sada se govori o 1,5 do 2%.
"U tim okolnostima možemo očekivati da može da se dogodi da bez obzira na pozitivnu i ozbiljnu poruku iz Brisela, neispunjenost ekonomskog rasta dovodi do toga da optimizam, koji je blago počeo da raste, bude slomljen", rekao je šef RCC-a.
Vladimir Gligorov sa Instituta za međunarodne ekonomske studije u Beču rekao je da su očekivanja u stalnom porastu i znatno ispred realnosti i da je to postalo neodrživo, s obzirom da ove godine nisu bila dobra privredna kretanja u regionu.
"Očekivanja koja su posebno bila optimistična među poslovnim ljudima biće korigovana u novom Barometru", rekao je Gligorov.
Među privrednicima, 57% smatra da će članstvo u EU pozitivno uticati na njihovo poslovanje, dok 7% negativno gleda na evropske integracije.
Gligorov je dodao da se ranije pozitivno gledalo na EU pre svega zbog putovanja, dok je EU za zemlje regiona sve važnija zbog jedinstvenog evropskog tržišta, studiranja i posla.
Srbija je najmanji entuzijasta u regionu kada su u pitanju evropske integracije, ali je sve veća razlika u odnosu prema EU između javnosti i poslovne zajednice.
"Ekonomska zavisnost se povećava, ali politička percepcija o EU se ne poboljšava", rekao je Gligorov.
Istraživanje je pokazalo da članstvo u EU dobrim smatra 42% učesnika istraživanja, a 19% misli da je to loše. Najbolje mišljenje o EU imaju građani Kosova, gde 90% smatra da je EU dobra stvar, a sa druge strane, najmanje je građana Srbije, 26%, koji imaju takav stav.
Gligorov je rekao da je sa stanovništva privrede, obrazovanja, tržišta rada, kao i očekivanog ukidanja viza, razumljiva velika podrška EU na Kosovu, jer ta privreda u najvećoj meri zavisi od doznaka iz inostranstva, kao i zbog mogućnosti zapošljavanja, migriranja, poslovanja.
"Što se Srbije tiče, postoji ogromna razlika između onoga što je privredno važno za Srbiju i onoga što srpsko javno mnjenje misli o EU. Srbija ima jako veliku zavisnost od EU i ona će se povećavati u privrednom smislu, ali u političkom smislu, naročito srpska elita je dosta agresivno antievropski raspoložena i to onda ima efekat u tom smislu da je nepatriotski biti za EU", ocenio je Gligorov.
Maćev Popovski, zamenik generalnog sekretara za politiku susedstva i proširenja u Evropskoj komisiji izjavio je da je ohrabrujuće da 42% stanovništva regiona podržava EU, što i dalje ne predstavlja većinu stanovništva, ali je više nego 2016.
Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je potvrdio jednoglasnu podršku evropskoj perspektivi regiona, rekao je Popovski, dodajući da Evropska unija snažno podržava i regionalnu saradnju koja je korisna i za proces integracija i za privlačenje investicija.
"Verujemo da će napredak u regionalnoj saradnji olakšati i ubrzati evropske integracije", rekao je Popovski.
Kada je u pitanju regionalna saradnja, privrednici su podeljeni. Mala većina njih, 52%, smatra da je regionalna saradnja korisna za njihov posao.
S druge strane, tri četvrtine građana veruje da regionalna saradnja može da doprinese prosperitetu regiona.
Takav stav najzastupljeniji je U Makedoniji, gde 82% ispitanika smatra da regionalna saradnja može da poboljša političku, ekonomsku ili bezbednosnu situaciji u njihovom društvu.
Polovina ispitanika ne vidi nikakva poboljšanja u odnosima u jugoistočnoj Evropi u odnosu na pre godinu dana, dok 37% smatra da je bilo pozitivnih promena.
Građani regiona sve više brinu zbog korupcije
Balkanski barometar je pokazao i da većina građana jugoistočne Evrope nije zadovoljna situacijom u društvu, a kao najveći problem vide nezaposlenost, dok je sve više njih zabrinuto i zbog korupcije.
Prema istraživanju, najveći broj građana regiona, 67%, brine zbog nezaposlenosti, a 46% zbog ekonomske situacije, što je manje nego godinu dana ranije.
U Barometru od 2015. godine, 15% ispitanika je korupciju ocenilo kao jedan od glavnih problema regiona, dok je već 2016. ta brojka porasla na 27% a u 2017. godini 32% ispitanika navelo je korupciju kao najveći problem.
Više od polovine građana, 58%, nije zadovoljno situacijom u društvu, a zadovoljno je samo 14% učesnika istraživanja sprovedenog u zemljama Balkana.
Privrednici su, s druge strane, imali pozitivnija iskustva i veća očekivanja od budućnosti. Poboljšanje u poslovanju u prethodnih 12 meseci imalo je 40% kompanija, a 17% je imalo slabije rezultate.
"Povećanje ekonomskog rasta u privredama u regionu sa sobom je donelo optimističniji pogled na budućnost, koji sada treba pratiti odlučnim aktivnostima vlada", izjavio je generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju.
Nezaposlenost kao najvažniji problem ekonomije vide građani svih zemalja regiona, ali su zbog toga najviše zabrinuti građani BiH - 73%.
Većina kompanija u jugoistočnoj Evropi, 56%, navelo je da ne očekuje promene u broju zaposlenih u narednom periodu, dok trećina očekuje povećanje radne snage.
Najnezadovoljniji ekonomskom situacijom u svojoj zemlji su građani BiH - 76%, a oni su i najpesimističniji, pošto 39% misli da će se stanje pogoršati u narednoj godini.
Najviše optimizma je na Kosovu, gde polovina stanovnika veruje da će se ekonomska situacija poboljšati 2018, a 81% je uvereno da neće izgubiti posao.
Na Kosovu mnogo veću zabrinutost predstavlja korupcija, koja je za 62% ispitanika na Kosovu drugi po važnosti problem s kojim se suočava ekonomija, gotovo duplo više nego u drugim zemljama regiona.
Prema mišljenju stanovnika jugoistočne Evrope, najveća korupcija prisutna je u političkim partijama, zatim u pravosuđu, među zdravstvenim radnicima i carinicima, a 73% ispitanika smatra da je borba vlasti protiv korupcije neefikasna.
Predsednik Regionalne inicijative za borbu protiv korupcije Davor Dubravica izjavio je na predstavljanju istraživanja da je za suzbijanje korupcije neophodna politička volja, ali i slobodni mediji.
Prema njegovom mišljenju, raširenost krupcije je jedan od razloga velikog nepoverenja građana u državne institucije.
Vedran Džihić iz Centra za napredne sturije u jugoistočnoj Evropi izjavio je da je nepoverenje u državne institucije ogromno. U pravosuđe, prema rezultatima Balkanskog barometra, nema poverenje 67% ispitanika, u parlament 71% a u vladu 69%, dok su ti procenti u Srbiji i BiH oko 80%.
Vlada BiH uživa najmanje poverenje građana, dok pravosuđu najmanje veruju Makedonci, pokazalo je istraživanje.
Balkanski barometar je godišnje istraživanje mišljenja i očekivanja građana i privrednika iz regiona o različitim temama kao što su zaposlenost, trgovina, investicije, korupcija. Trećim izdanjem je bilo obuhvaćeno 8.000 građana i 1.600 preduzeća.
EurActiv Srbija
Balkan Barometar: Sve više građana regiona sumnja da će ući u EU 
