Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Atlantski savet SAD: Vašington treba da poveća vojno prisustvo na Balkanu i da se zbliži sa Srbijom
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 29.11.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Atlantski savet SAD objavio je izveštaj "Balkan napred - nova američka strategija za region" u kojem se predlaže uspostavljanje stalnog američkog vojnog prisustva u Jugoistočnoj Evropi i zalaganje za "istorijsko približavanje" sa Srbijom. Kako se ocenjuje, Beograd može i treba da bude blizak partner i saveznik u regionu, ali to može postati samo ako počne suštinski da se distancira od Rusije. U izveštaju instituta iz Vašingtona takođe se predlaže obnavljanje reputacije SAD kao "iskrenog posrednika", kao i oslanjanje na preduzetnike i mlade u regionu.
Uspostavljanje stalnog američkog vojnog prisustva pokazalo bi da su SAD trajno opredeljene za bezbednost regiona i dugoročno učvrstilo sposobnost SAD da utiču na razvoj događaja, navodi se u izveštaju objavljenom 28. novembra.
Kada je reč o istorijskom približavanju sa Srbijom, strogo uzevši, to nije nov pristup već snažniji pokušaj u svetlu obnovljenog angažovanja u regionu, navodi Atlantski savet.
Beograd može i treba da bude blizak partner i saveznik u regionu, ali to može postati samo ako počne suštinski da se distancira od Rusije, navodi se u izveštaju i dodaje da to nije trivijalno pitanje za srpsko rukovodstvo, ali da ne treba da bude ni nešto oko čega će EU i SAD praviti kompromise.
"Dok jačaju svoje prisustvo SAD treba da obnove svoje napore za bolje i konstruktivnije odnose sa Srbijom. Još jedan pokušaj da se pristupi Beogradu kao partneru i savezniku, umesto kao stalnom izazivaču nevolja u regionu, može isplatiti velike dividende", navodi Atlantski savet.
Ambasada SAD u Beogradu je povodom izveštaja Atlantskog saveta SAD navela da akademske i istraživačke institucije nemaju formalnu ulogu u formulisanju američke politike prema Srbiji ili bilo kojoj drugoj zemlji.
U izveštaju Atlantskog saveta se predlaže i obnavljanje reputacije SAD kao iskrenog pregovarača.
Okretanje glave od puzećeg autoritarizma lidera u regionu vredelo je, čini se, na kratak rok, navodi se u izveštaju i dodaje da slepo opredeljivanje za stabilnost na uštrb napretka u demokratskom razvoju praktično garantuje opstanak patologija koje muče region.
Atlantski savet navodi da SAD treba da pomognu predsednicima Srbije i Kosova, Aleksandru Vučiću i Hašimu Tačiju, da u 2018. postignu konačan dogovor o Kosovu.
U izveštaju se navodi da bi tek 10% Srba išlo u rat za Kosovo, ali i da samo 8% prihvata priznanje nezavisnosti Kosova, dok drugo istraživanja govori da je 80% Srba reklo da treba odustati od EU ako je uslov za ulazak priznavanje nezavisnosti Kosova.
Takvi rezultati javnog mnjenja "lukavim političarima" omogućavaju beskonačne manevre, a Vučič je "upravo takva vrsta političara", navodi Atlantski savet.
"On je došao na vlast smišljeno obećavajući svojim biračima i uspešan put ka EU i prihvatljivo rešavanje kosovskog pitanja. U međuvremenu, u inostranstvu, Vučić je više puta tražio strpljenje međunarodne zajednice, implicirajući da će eventualno dovesti svoje birače do prihvatanja kosovske nezavisnosti", navodi se u izveštaju.
U analizi se dodaje da mnogi na Zapadu i dalje veruju da je Vučić jedini koji može reštiti pitanje Kosova. "Uspešno neutrališući domaću političku opoziciju i sa sve jačom kontrolom medija koja mu obezbeđuje vlast, neki posmatrači misle da je zaista ozbljan ovog puta", navodi Atlantski savet.
Dodaje se da se Vučić, dok je zapadnim liderima obećavao rešavanje pitanja Kosova, takođe dodvoravao Rusiji koju manje vidi kao partnera za napredak svoje zemlje, a više kao način da podigne svoju vrednost na Zapadu, igrajući na kartu nedohvatljivosti kako bi dobio neke ustupke oko Kosova.
Moskva rado čini usluge Vučiću i koristi svoje "istorijske" veze s Beogradom, koje su, kako navodi institut iz Vašingtona, "retko bile više od retoričke i 'moralne' podrške", kako bi iskoristila postojeća osećanje među Srbima da bi dovela u pitanje ceo razvoj posle raspada Jugoslavije.
Atlantski savet navodi da jačanje vojnog prisustva SAD u regionu bazom na Kosovu treba da prati diplomatska aktivnost u Beogradu, kako se taj potez ne bi označio kao antisrpski pošto već postoji negativno raspoloženje javnosti prema SAD i NATO koji podstiču tabloidni mediji koji služe Vučiću i njegovoj Srpskoj naprednoj stranci.
U analizi se navodi da su srpski zvaničnici naznačili da žele bolje odnose sa SAD i da su sami ukazivali da je srpska vojska imala više od 200 vojnih vežbi sa NATO i Amerikom dok je s Rusijom imala 17, ali da privatno navode da saradnja s NATO ima negativnu konotaciju.
Dodaje se da se Vučić neće odreći strateške mogućnosti za manevrisanje i političke nejasnosti koju je stvorio "ašikovanjem" s Rusijom, ali da američke diplomate moraju insistirati, ne da se odrekne "istorijskog" partnerstva, već na "pravičnom i tačnom pokrivanju onoga što bi moglo biti 'istorijsko' približavanje SAD i Srbije".
SAD bi mogle ponuditi postepeno ali veoma javno otopljavanje odnosa dve zemlje posetom ministra odbrane Džima Matisa ili nekog drugog istaknutog člana admnistracije Donalda Trampa praćeno priznavanjem da je Srbija ključna za regionalnu stabilnost i vredan partner u borbi prtiv terorizma, ali da zauzvrat Vučićeva vlast sprovede javnu kampanju za zbližavanje i partnerstvo sa SAD.
"Svaki korak u procesu približavanja sa strane SAD mora biti recipročno uzvraćen pozitivnim naporima srpske vlade da ispriča pozivitnu priču svom narodu", navodi Atlantski savet i dodaje da Vučiću treba ukazati da je 17 vojnih vežbi s Rusijom imalo mnogo više medijskog pokrivanja od znatno brojnijih misija sa SAD i NATO.
U slučaju da Vučič to ne ispuni uz izgovor da ne može kontrolisati tabloide, SAD moraju pročitati njegov blef i da Srbija "umesto da se smatra vrednim partnerom za mir i stabilnost... mora biti izolovana od svog susedstva, s Moskvom na koju se jedino može osloniti".
"Da bi uspela istorijska revitalizaciju savezništva SAD-Srbija, važno je da se na Vučića izvrši čvrst pritisak, ali bez zahtevanja ponižavajuće predaje ili potpune promene stav. SAD mogu biti uverene da će suočen s teškim izborim između slabe podrške Rusije i prave ponude za zabližavanje sa Zapadom, napraviti pravi izbor", navodi Atlantski savet.
Pristupanje Crne Gore NATO prilika je da se partneru koji se rađa pomogne da ispuni obećanja o istinskim demokratskim reformama. Uspeh evropski orijentisanih reformatora u Makedoniji druga je prilika. SAD treba da nastave da preduzimaju napore da pripreme Atinu i Skoplje da postanu saveznici u budućnosti i da se pridruže EU u podsticanju Beograda i Prištine da dijalog privedu kraju.
U izveštaju se navodi da jačanje vojnog prisustva SAD u regionu, približavanje SAD i Srbije i obnavljanje reputacije SAD neće pomoći ako se dugoročno ne reše ekonomski problemi mladih. SAD moraju zajedno s evropskim partnerima stvoriti ekonomske mogućnosti za ljude u regionu koji nisu deo političkih struktura, navodi Atlantski savet.
Dodaje se da treba pomoći infrastrukturne projekte za međusobno povezivanje zemalja regiona i za povezivanje s Evropom, smanjiti prepreke regionalnoj trgovini i podstaći investicije u digitalnoj oblasti i u novu generaciju preduzetnika što bi moglo da otvori potencijale, kao i da donese smisao pripadnosti svetu.
Atlantski savet ocenio je da su trajna politička i ekonomska stagnacija na Zapadnom Balkanu pojačali nezadovoljstvo, ali i podrili poverenje stanovništva u vladavinu prava i demokratsku vladavinu, dok su s nepažnjom Zapada i političkim lutanjima stanovništva i lidera, strane sile iskoristile vakum - Turska ima svoje klijente posebno u BiH, ali i u Albaniji i Makedoniji, dok je Rusija podsticala etničke nevolje kako bi destabilizovala region.
SAD su proteklih godina situaciju pratile s distance verujući da Evropljani drže stvari pod kontorlom, ali "politika benignog zanemarivanja više nije dovoljna", navodi se u izveštaju i dodaje da pristupanje EU kao šargarepa funkcioniše uz politički pritisak kakav je postajo početkom 2000-ih.
Izvor: Beta
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
