Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Kušner: Favoriti za članstvo u EU nisu zemlje koje to najviše žele
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 27.12.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Vrata za proširenje Evropske unije konačno su se otvorila, tri godine pošto ih je zalupio predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker rekavši da neće biti proširenja do kraja njegovog petogodišnjeg mandata. Koji god da je razlog – prevaziđena kriza, poboljšana ekonomija na kontinentu, Bregzit – Junker sada misli da je pravo vreme da se pregleda red ispred i podele ulaznice. Ali samo dve. A te dve nisu za one koji su najnestrpljiviji da budu primljeni.
Autor: Bernar Kušner, bivši francuski ministar za spoljne i evropske poslove, jedan od osnivača organizacija "Lekari bez granica" i "Lekari sveta" i bivši specijalni predstavnik UN na Kosovu i bivši šef UNMIK-a.
Pristupanje EU ostaje kontroverzna tema i u Srbiji i u Crnoj Gori, koje su trenutno određene kao najbolji kandidati za naredni krug proširenja.
Njihovi lideri zaslužuju velike pohvale za napredovanje uprkos tome, ali teška je istina da ima drugih zemalja, takođe na Zapadnom Balkanu, koje jednako zaslužuju da se pridruže našoj Uniji i koje, što je od ključne važnosti, imaju daleko više entuzijazma da to učine.
U Briselu kruži glasina da su Crna Gora i Srbija najbolji kandidati zato što su nasklonije da promene stranu i da se dodvoravaju Moskvi.
Lično, ne verujem tome previše. Osim nafte i raketa, Rusija nema mnogo da ponudi. Ali čak i da je to istina, to nije dovoljan razlog da se odobri ulazak dok se drugima odbija.
EU nije kult osnovan da frustrira ambicije Rusije. To je unija zemalja sa sopstvenim ambicijama, sa zajedničkim vrednostima i zajedničkom kulturom i percepcijom kako postići prosperitet i mir u budućnosti.
Zemlje koje dele te vrednosti pripadaju EU i treba im dati svaki mogući podsticaj za to.
Ne tvrdim da vodeći kandidati ne pripadaju EU. Daleko od toga. Oba već pregovaraju, a Crna Gora posebno je dosta napredovala u tom procesu.
Ono što je za žaljenje je to što je EU, možda inspirisana Junkerovim ranim skepticizmom, držala druge u regionu u sporoj traci, uključujući one koji su najviše želeli da se pridruže.
Uzmite na primer Albaniju: Ankete konstantno pokazuju da više od 80% njenih građana želi da uđe u EU. To samo po sebi ne bi trebalo da kvalifikuje zemlju za članstvo, ali tamo gde postoji snažan konsenzus o pristupanju, istorija nam pokazuje da je institucionalne i političke reforme koje zahteva pristupanje mnogo lakše sprovesti.
Zapravo, Albanija je dokaz da je to tačno. Više od godinu dana njena opoziciona Demokratska partija se snažno borila protiv određenih aspekata reformskog paketa koje je EU tražila od vlade Socijalističke partije.
Albanija
Rezultat? Socijalisti premijera Edija Rame vratili su se na vlast u junu sa jasnom većinom.
To je mandat koji bi trebalo da obezbedi dalji napredak u usklađivanju sa standardima EU, posebno u pet oblasti koje je Brisel odredio kao preduslove za formalne pregovore: aministrativna reforma, ljudska prava, borba protiv korupcije, reforma pravosuđa i borba protiv organizovanog kriminala.
Ali opozicija se i dalje opire tim reformama, pa smo nedavno bili svedoci nekih šokantnih scena haosa i prekida u albanskom parlamentu, kada su manjinske demokrate pokušale da blokiraju imenovanje novog državnog tužioca.
"Narod Albanije ne bi trebalo da se iznenadi što se njihovi političari međusobno bore", navela je ambasada SAD u saopštenju punom oštrih reči. "To znači da se pravosudna reforma konačno primenjuje". "Državni tužilac koji je odbijao da goni političare je otišao", dodato je u saopštenju.
Drugim rečima, sa reformama koje su sada u naprednoj fazi, ovo je uravo pogrešan trenutak da EU drži Albaniju na kraju reda. Vreme je da pošalje snažnu poruku albanskim biračima da njihova podrška reformama i EU ima uticaja.
Slično, jasna većina (54%) Makedonaca želi da uđe u EU (u poređenju sa samo 26% u Srbiji).
Istina, njihovo neslaganje sa susednom Grčkom oko upotrebe imena – za koje Atina insistira da se odnosi na jednu od njenih provincija – i dalje predstavlja problem. Ali uz podsticaj bržeg ulaska u Uniju, pretpostavljam da bi makedonske vlasti našle rešenje.
Tu je onda i Republika Kosovo, gde sam nekada bio specijalni predstavnik UN.
Kosovo
Izvanrednih 90% Kosovara želi da se pridruži EU. Nažalost, sumnjam da će njihove želje uskoro biti ispunjene, pošto i Srbija i pet sadašnjih članica EU odbijaju da priznaju legitimitet Kosova. Ali i ovde EU mora da bude više proaktivna, ohrabrujući Kipar, Grčku, Rumuniju, Slovačku, Španiju, kao i Srbiju da prihvate neizbežno i priznaju suverenitet Kosova.
To je primer kako ogromna sredstva "meke moći" EU mogu da postignu važne rezultate, ako se primene.
Moj osećaj je da je Brisel, sve do nedavno, namerno ignorisao Zapadni Balkan. Istina, bilo je odvraćanja: Ukrajina, izazov migracija, nezaposlenost, Grčka i nedavno Bregzit i Katalonija.
Muzika raspoloženja se sada izgleda menja. "Ako želimo više stabilnosti u našem susedstvu, onda moramo da održimo kredibilnu perspektivu proširenja za Zapadni Balkan", rekao je Junker u svom govoru o stanju unije u septembru.
Moja zemlja, novi predsednik Francuske Emanuel Makron, rekao je gotovo istu stvar, objavivši istog meseca da će EU "morati da se otvori balkanskim zemljama".
Članstvo u EU je deo rešenja za nestabilnost na Balkanu i njegovu dugu istoriju međuetničkog sukoba.
Prošlog meseca, Rama je dao jasno upozorenje: "Balkan uopšte i Albanija posebno će napredovati", rekao je u Briselu, "ali ako izgledi (za članstvo u EU) izblede ili postanu iluzija, onda stvari mogu loše da krenu".
Izvor: EUObserver.com
Foto: Wikimedia - Peter Potrowl
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
