Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Ministri EU o preuzimanju ključne uloge u BiH
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 22.02.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Šefovi diplomatija Evropske unije su 21. februara u Briselu razmotrili strategiju preuzimanja ključne uloge Evrope u Bosni i Hercegovini i što skorije postavljanje jednog Evropljanina na položaj jedinstvenog predstavnika EU i međunarodne zajednice u BiH. Raspravu o BiH je, međutim, potisnula u drugi plan kriza u Libiji i ministri EU nisu detaljno razgovarali o merama za podsticanje reformi u BiH i njeno približavanje EU. Ministri EU će u martu ponovo raspravljati o stanju u BiH.
Nemački državni sekretar za Evropu Verner Hojer (Werner Hoyer) je novinarima rekao da će imenovanje predstavnika EU za BiH "imati posledice za sadašnjeg visokog predstavnika međunarodne zajednice" i da o tome mora biti pokrenut dijalog i sa vlastima u Bosni.
Izvori EU su uoči zasedanja stavili do znanja da se to tesno usaglašava i sa SAD. Upitan kako na rešenost EU da preuzme ključnu ulogu u BiH gledaju pre svega Amerikanci, koji su se dosad protivili ukidanju međunarodnog predstavnika za BiH, funkcioner EU je objasnio da su američki i drugi partneri spremni da imaju poverenja u Evropsku uniju, s tim da budući izaslanik EU bude ujedno i međunarodni predstavnik.
"Sad ostaje da se brzo nađe za to odgovarajuća i spremna ličnost, na čemu sad radimo", objasnio je visoki zvaničnik Evropske službe za spoljne poslove (EEAS), diplomatske službe EU.
On je to rekao na pitanje novinara da li je EU za postavljanje Evropljanina kao jedinstvenog izaslanika za BiH obezbedila i podršku unutar Saveta za primenu Dejtonskog sporazuma (PIC), i to pre svega SAD, koje se, isto kao i bošnjačko vođstvo, zalaže za opstanak Visokog predstavnika u BiH.
Američki zvaničnici su nedavno jasno stavili do znanja da i preko položaja evropskog predstavnika u BiH žele da zadrže nadzor koji SAD i još neke članice PIC imaju nad BiH.
Donedavno je stav EU bio da Bosna ne može napredovati i u budućnosti pregovarati o članstvu u EU sve dok sadašnji visoki predstavnik međunarodne zajednice koji je ujedno i predstavnik EU, bude imao ovlašćenja da se direktno upliće u delovanje vlasti i institucija te zemlje. Zato je EU, isto kao i Rusija unutar PIC, a to je i stav Republike Srpske, smatrala da treba ukinuti nezvanični "međunarodni protektorat" nad BiH kako bi Bosna kao suverena država mogla krenuti u pregovore o članstvu u EU.
Background Kancelarija visokog predstavnika u BiH (OHR) je odgovorna za nadgledanje primene civilnih aspekata Dejtonskog sporazuma kojim je okončan rat u BiH 1995. godine. OHR ujedno radi na razvoju BiH kao države u tranziciji čiji je cilj integracija u EU. Visoki predstavnik je i specijalni predstavnik Evropske unije u BiH.
Savet za implementaciju mira (PIC) je međunarodno telo nadležno za mirovni proces u BiH i u njegovom Upravnom odboru su Francuska, Italija, Japan, Kanada, Nemačka, Rusija, SAD, Velika Britanija, predsedništvo EU, Evropska komisija i Organizacija islamske konferencije, koju predstavlja Turska. Na sastanku u februaru 2007. godine Upravni odbor PIC je zaključio da treba preduzeti napore u cilju zatvaranja OHR-a. Paralelno sa pripremama za zatvaranje OHR-a, Evropska unija je pojačala svoj angažman u BiH.
Parlamentarni izbori u BiH su održani 3. oktobra 2010. godine, a stranke još nisu postigle dogovor o formiranju vlasti na nivou BiH što se posebno odražava na proces reformi koje su neophodne za integraciju zemlje u EU. U izveštaju za 2010. Evropska komisija je ocenila da je BiH ostvarila mali, ograničen, a u nekim segmentima nikakav napredak u reformama vezanim za pristupanje EU. BiH je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU 2008. i potencijalni je kandidat za članstvo u EU.
Ministri EU: Napredak u Bosni tek kad se formira vlada
Hojer je rekao da je bitno da se podstaknu vlasti BiH na vidnije sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju s EU, a ministri EU su stavili su do znanja i rešenost da podrže dijalog tri strane u BiH čim do njega dođe.
Švedski ministar Karl Bilt (Carl Bildt) je stavio do znanja da "EU očekuje da se formira vlada u Bosni, a pre toga ništa ne može da se dogodi".
Bilt je naveo da će ministri EU ponovo u martu raspravljati o stanju u BiH.
Visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost EU Ketrin Ešton (Catherine Ashton) je izjavila da su evropski ministri kratko razmotrili kako pospešiti napredak BiH ka EU.
"Važno je da razgovori o sastavljanju vlade u Bosni daju rezultate i da politički vođi tamo rezultatima opravdaju poverenje u njih", objasnila je Ketrin Ešton. EU je, po njenim rečima, "i dalje rešena da pruži podršku" i odlučna da osnaži svoju politiku i prisustvo u Bosni.
Zbog hitne i opsežne rasprave o krizi i sukobima u Libiji i drugim arapskim zemljama, na zasedanju šefovi diplomatija EU, kako je rečeno novinarima, nisu razgovarali i o merama kojima bi EU pospešila reforme u BiH što bi joj omogućilo veće približavanje EU.
Izvori EU su uoči sastanka najavili da će ministri inostranih poslova EU razmotriti kako BiH sprovodi SSP i sklop povoljnih i ograničavajućih mera kojima bi EU pospešila preustrojstvo ustava, institucija i evropske reforme u toj zemlji s ciljem da se otvori mogućnost da BiH zatraži i status kandidata za članstvo u EU.
Upitan da li se predviđaju i "sankcije za političke vođe u BiH koji ne bi bili skloni da sarađuju", jedan visoki evropski funkcioner je rekao da će ministri uopšteno razmeniti mišljenje o "nekim mera koje mogu biti restriktivne, ali i potezima koji mogu biti mnogo više povoljni".
Kako je 13. februara objavio sarajevski Dnevni avaz, pozivajući se na neimenovane izvore koji učestvuju u razgovorima, "uz imenovanje ambasadora EU u BiH, EU analizira i sve opcije pojačanog angažmana u BiH, ali i sankcije za nekooperativne političare".
Sarajevski dnevnik je naveo da je EU odlučna da se maksimalno posveti Bosni i Hercegovini i da se u tom kontekstu razgovara i o mehanizmima disciplinovanja političara BiH.
EU je za BiH u ovoj godini dala na raspolaganje između 102 i 108 miliona evra pomoći, a predstavnik EU bi u svom mandatu imao pravo da zaustavi i preusmeri deo tih sredstava, zavisno od saradnje političara u BiH. "Takođe, EU može zabraniti bilo kom bosanskom političaru dolazak u Brisel ili bilo koju od zemalja članica Unije", navodi list i dodaje da su moguće sankcije i zamrzavanje imovine.
Međutim, definisanje nove strategije EU prema BiH teško se odvija zbog dubokih podela među državama članicama, piše taj list. Tako Velika Britanija insistira na "oštrom mandatu" predstavnika EU i istom takvom setu sankcija, dok s druge strane Švedska zagovara koncept "minimum akcije, minimum mešanja", kako bi probleme počeli da rešavaju političari u BiH.
Izvor: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
