Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Protesti obeležili zvaničan početak bugarskog predsedavanja
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 12.01.2018. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Zvaničan početak predsedavanja Bugarske Evropskoj uniji obeležio je niz protesta i jake bezbednosne snage na ulicama Sofije. Bugarski i evropski zvaničnici su izrazili očekivanja da će se zemlje Zapadnog Balkana tokom narednih šest meseci približiti EU i da će budućnost tog regiona manje ličiti na scenario serije "Igra prestola".
Više od 1.500 ljudi protestovalo je zbog korupcije u najsiromašnijoj članici EU, blokirajući ulice bugarske prestonice u kojoj su se 11. januara okupili najviši evropski i bugarski zvaničnici.
Demonstranti su uzvikivali "Mafija", "Korupcija", "Ostavka!", a na jednom od transparenata je pisalo "Korumpirani smo jaki", na račun slogana bugarskog predsedavanja EU "Ujedinjeni smo jaki".
Nosili su i transparente s natpisima "Sačuvajte Pirin" i "Želimo prirodu, ne beton" povodom planova vlade za nacionalni park Pirin, prenosi EURACTIV.com.
Bugarska vlada usvojila je novi plan upravljanja nacioalnim parkom u cilju unapređenja zimskog turizma i tvrdi da će biti dozvoljena izgradnja na samo 2% površine parka koji se nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine.
Odlukom vlade je odobrena i izgradnja objekata za sakupljanje vode za piće na 48% odsto teritorije. Protivnici upozoravaju da to može biti iskorišćeno kao izgovor za odobrenje većih građevinskih projekata.
Demonstranti ističu da su odlukom vlade da se proširi skijalište prekršeni brojni zakoni o zaštiti prirode i da će za posledicu imati uništenje više vekova starih borova i ugrožavanje biljnog i životnjskog sveta.
"Ovde sam jer sam bugarski i evropski građanin i jer je vladina odluka u suprotnosti sa bugarskim i evropskim zakonom", izjavio je jedan od demonstranata, novinar Simeon Tabakov.
Učesnici protesta su tražili ostavku ministra za životnu sredinu za koga tvrde da sabotira glavni cilj tog ministarstva.
Istovremeno je održan kontra-protest više stotina ljudi koji podržavaju razvoj zimskog turizma i izgradnju druge žičare na Pirinu, čime bi bili skraćeni dugi redovi skijaša u popularnom ski-centru Bansko.
Oba protesta su protekla mirno, ali je došlo do potpunog zastoja u saobraćaju u vreme špica, pošto je i veliki broj ulica bio zatvoren uoči koncerta kojim je obeležen početak šestomesečnog predsedavanja.
Na ulicama je bio veliki broj bezbednosnih snaga, a policija je takođe blokirala pristup području oko zgrade parlamenta u blizini koje je održano nekoliko manjih skupova.
Penzioneri su protestovali zahtevajući povećanje penzija, oko stotinu ljudi je protestovalo zbog porasta nasilja u porodici, a manja grupa protivnika NATO i EU zapalila je zastavu Unije uz povike "NATO napolje".
I sami policajci su organizovali nekoliko manjih protestnih skupova tražeći veće plate, a premijer Bojko Borisov im je obećao dodatnih 50 miliona evra.
Bugarska ministarka zadužena za bugarsko predsedavanje EU Liljana Pavlova osudila je demonstrante koji su, kako je rekla, izašli da privuku pažnju na dan kada je bugarska prestonica bila u centru međunarodne pažnje. U Sofiji su na ceremoniji zvaničnog početka predsedavanja bili predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani, predsednik Evropskog saveta Donald Tusk i svi komesari EU.
Balkanska "igra prestola"
Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk je na svečanosti povodom početka bugarskog predsedavanja izjavio da je "istorija Balkana dramatičnija i zanimljivija od scenarija serije 'Igra prestola" iako, kako je rekao, na Balkanu nema zmajeva.
Tusk je rekao da je želja EU da "sadašnjost i budućnost Balkana manje liči na dramu" i da su "stabilnost, bezbednost i blagostanje ono što ljudi u ovom regionu zaslužuju". "Namera EU je da pomogne da taj scenario postane stvarnost", rekao je Tusk.
Bugarska ministarka spoljnih poslova Ekaterina Zaharijeva izjavila je 12. januara da je krajnje vreme da se Balkan vrati na dnevni red. Zaharijeva je rekla da su zemlje Zapadnog Balkana važne za geopolitičku sigurnost i da ako EU "nije tamo neko drugi će doći".
"Ne postoji vakuum. Turska i Rusija su zainteresovane već decenijama, zato moramo da pokažemo našu političku podršku, da im pokažemo da će, ako i kada budu spremni, vrata biti otvorena", izjavila je novinarima šefica bugarske diplomatije.
Bugarska očekuje da Srbija i Crna Gora otvore još pregovaračkih poglavlja, rekla je Zaharijeva i dodala da misli da postoji "realna šansa da Albanija i Makedonija počnu pregovore tokom bugarskog predsedavanja".
Ipak, istakla je bugarska ministarka, neće biti napretka ako zemlje ne nastave sprovođenje reformi.
U okviru nastojanja da tokom predsedavanja Uniji ponovo stavi fokus na balkanski region, Bugarska će u maju organizovati samit EU-Zapadni Balkan, 15 godina posle samita u Solunu.
Otvoriti vrata Balkanu da se ne ponovi nesrećna prošlost
Evropska unija mora otvoriti jasnu perspektivu članstva Zapadnom Balkanu, jer bi inače zapretila opasnost da Evropa ponovo bude svedok "tamošnjih nesrećnih dogadjaja iz 90-ih godina", upozorio je 12. januara u Sofiji predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker.
"Ja, dakle, nikako ne bih želeo da se suočimo s takvim zbivanjima", rekao je Junker na zajedničkoj konferenciji za novinare s bugarskim premijerom Bojkom Borisovim posle zajedničke sednice Evropske komisije i bugarske vlade.
Junker je naveo da ranije jeste objasnio da "do kraja mandata sadašnje Evropske komisije, dakle do 1. januara 2020, neće biti moguće da EU primi nove članice, pošto se ne mogu ispuniti uslovi za to", ali je istakao da će se "na tome raditi".
"Tokom rada iduće Evropske komisije i Evropskog parlamenta moći ćemo ciljano da se posvetimo toj problematici", kazao je Juner i dodao da će posetiti zemlje Zapadnog Balkana da bi video kakva su očekivanja u tim zemljama.
Junker je izrazio zadovoljstvo što je Bugarska, kao nova predsedavajuća EU, medju prioritete postavila pristupanje Zapadnog Balkana Uniji i što će se u Sofiji će 17. maja održati susret na vrhu EU-Zapadni Balkan.
"Ali je krajnje važno da Zapadni Balkan vidi da mu je otvorena jasna evropska perspektiva, jer je inače velika opasnost da u tom složenom području Evrope ponovo budemo svedoci nesrećnih dogadjaja iz 90-ih godina", rekao je predsednik Evropske komisije.
Za Evropsku komisiju je najvažnije, kazao je Junker, da se poboljšaju saobraćajne i druge veze EU sa Zapadnim Balkanom i u pravcu Turske.
"Ako želimo da zapadnobalkanske zemlje budu bolje medjusobno povezane, onda nema govora da se umanji budžet EU", rekao je Junker, ocenivši ocenio da budžet EU mora biti povećan s 1% na 1,1% bruto domaćeg dohotka Unije da bi se ostvarilo sve što su proteklih godina postavili kao ciljeve Evropska komisija, Evropski parlament i članice EU.
Odgovarajući na pitanja novinara, čelnik Evropske komisije je objasnio da približavanja EU i Turske "ne može biti sve dok su novinari u turskim zatvorima" i naglasio da se Turska u poslednje vreme svojim postupcima i politikom "sve više udaljava od Evropske unije".
Bugarski premijer Borisov je rekao da je Turska najveći sused EU i da je važno da se održi i deluje sporazum EU-Turska o zaustavljanju ilegalne imigracije.
Približavanje evrozoni
Jedan od ciljeva Bugarske je da se tokom svog predsedavanja EU približi evrozoni, izjavio je 11. januara bugarski ministar finansija Vladislav Goranov.
Bugarska planira da do kraja juna podnese zahtev za pristupanje Mehanizmu deviznih kurseva (ERM-2), što je preduslov za ulazak u evrozonu.
"Najverovatnije ćemo podneti zahtev Evropskoj centralnoj banci tokom prvih šest meseci", rekao je Goranov, istakavši da Bugarska ne predstavlja rizik po evrozonu i da je mnogo stabilnija od nekih drugih članica.
Bugarska, članica EU od 2007, nije imala budžetski deficit već dve godine, imala je rast oko 3,9% 2016. i smanjila je nezaposlenost na oko 6%, ali je i dalje zemlja sa najmanjim bruto-domaćim proizvodom po stanovniku u EU.
Izvor: EURACTIV.rs
Foto: EK
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
