Bugarski predsednik stavio je veto na antikorupcijski zakon koji je prošao parlament sa obrazloženjem da nije dovoljno efikasan za borbu protiv korupcije. Predsednikove zamerke odnose se na odredbe o izboru uprave antikorupcijske agencije i zaštiti uzbunjivača.

Predsednik Rumen Radev stavio je veto na zakon 2. januara, dan nakon što je Bugarska preuzela rotirajuće šestomesečno predsedavanje EU.

Bugarska, zemlja sa nešto više od sedam miliona stanovinika, ušla je u EU 2007. godine ali je i dalje jedna od najsiromašnijih i najkorumpiranijih članica. Ta zemlja je često na meti kritika zbog nedovoljno efikasne borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala i zbog toga što nije reformisala pravosuđe.

Radev je rekao, prenela je agencija AP, da novi zakon o borbi protiv korupcije nije dovoljno robustan. On je kritikovao odredbu po kojoj će parlament birati upravu nove agencije za borbu protiv korupcije ukazujući na opasnost od političkog mešanja u krivična pitanja.

"Te mere, iako neophodne, nisu dovoljne za efikasno suzbijanje korupcije u skladu sa očekivanjima javnosti", naveo je Radev u saopštenju.

On je takođe upozorio na moguću odmazdu prema uzbunjivačima jer ih novi zakon ne štiti od krivičnog gonjenja.

"Verujem da zakon ne samo da ne kreira adekvatnu pravnu osnovu za borbu protiv korupcije, već i da može da oteža tu borbu", istakao je Radev.

Parlament, koji je usvojio zakon 20. decembra, može da preglasa veto predsednika nakon što ponovo razmotri zakon i odobri ga bez izmena.

U izveštaju sofijskog Centra za istraživanje demokratije, koji je predstavljen u novembru, navodi se da je 24% Bugara starijih od 18 godina bilo pod pritiskom da ponudi mito.

Kombinaciju korupcije u administraciji i na visokom političkom nivou Centar je nazvao "hapšenjem države". To "hapšenje države" opisuje se kao "praksa moćnika sposobnih da dobiju povoljniji tretman kroz kompleksne koruptivne aranžmane i druga kršenja zakona", preneo je EUObzerver.

Bugarska je inače, uz Rumuniju, pod nazorom posebnog mehanizma Evropske komisije u okviru koga se prati napredak u borbi protiv korupcije.

Komisija, od kada je Bugarska ušla u EU 2007, jednom godišnje radi izveštaje a u poslednjem se navodi da ta zemlja još nije "zadovoljavajuće ispunila" nijedno merilo.

Problem u Bugarskoj je i sloboda medija. Reporteri bez granica svrstavaju Bugarsku među zemlje koje najviše krše slobodu štampe ne samo u EU, već i svetu. Bugarska je u poslednjem izveštaju te organizacije bila 109 od 180 zemalja a među razlozima za tako lošu poziciju je i dosluh između medija, političara i oligarha.

Jedan od oligarha, Dejlan Pevski, bivši je šef bugarske obaveštajne agencije. Sada je vlasnik Nove bugarske medijske grupe i kontroliše oko 80% distribucije štampanih medija.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Shutterstock.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Bugarska počela prvo predsedavanje EU
  
• 

  Vesti

  : Sofija zbog predsedavanja EU proteruje zaprege sa ulica
  
• 

  Vesti

  : Bugarska ovaj put brži reformator od Rumunije
  
• 

  Vesti

  : Bugarska nemoćna pred korupcijom