Uprkos izjavama premijera Grčke Aleksisa Ciprasa da je spreman na kompromis oko imena Makedonije, stotine hiljada demostranata okupilo se na glavnom trgu 4. februara u Atini protestvujući protiv bilo koje varijante imena susedne zemlje koje bi uključivalo naziv severne grčke provincije. Makedonija i Grčka vode spor oko naziva bivše jugoslovenske republike već 27 godina, a rešenje se i dalje ne nazire. Analitičari kažu da protesti te vrste sve više dobijaju untrašnjopolitički karakter i da su usmereni i protiv mera štednje.

"Trg Sintagma biće mesto susreta različitih, heterogenih grupa vodjenih raznim osećanjima - od duboke zabrinutosti zbog spora oko naziva suseda, do nezadovoljstva politikom vlade", predvideo je za AFP Nikolaos Cifakis, profesor političkih nauka na Univerzitetu Peloponeza.

U najnovijoj verziji Strategije EU za Zapadni Balkan, jedan od uslova da pregovori o pridruživanju između Skoplja i Brisela počnu 2019. godine jeste i rešenje za naziv zemlje koja status kandidata za članstvo u EU ima još od 2005. Grčko protivljenje je Makedoniju do sada sprečavalo i da uđe u NATO.

Cipras i makedonski premijer Zoran Zaev već neko vreme šalju pozitivne signale o mogućem kompromisu u pregovorima koji se vode pod okriljem Ujednjenih nacija. Grčku, međutim, od globalne krize godinama potresaju ekonomski problemi pojačani prilvom izbeglica od 2015, što je Ciprasa nateralo da i dalje sprovodi mere štednje uprkos obećanju da će okončati stezanje kaiša.

To je razlog što su se povodom spora oko imena Makedonije na atinskom skupu našli i pripadnici grčke dijaspore, sveštenstva, malih stranaka krajnje desnice i levičarskih nacionalista, a  vlada je unapred optužila desničare da žele da monopolizuju demonstracije u Atini. Skup je održan pod parolom "Makedonija je grčka". Manos Papazoglu, profesor političkih nauka na Univerzitetu Peloponeza prdvideo da će "ovo biti prvi put posle nekoliko godina jedan masovni miting, posle velike mobilizacije tokom krize".

Protestu 21. januara, u Solunu, glavnom gradu regiona Makedonija, najmanje šest visokih zvaničnika glavne opozicione partije desnice, Nove demokratije, kao i neonacističke "Zlatne zore", prisustvovali su skupu za koji se tvrdilo da je bio  nestranački.

Manolis Aleksakis, politikolog sa Univerziteta na Kritu, upozorio je da se često na protestima "pod izgovorom" nekog nacionalnog pitanja "ostavlja slobodan prostor za ekstremiste, posebno ekstremiste desnice". Neonacisti su posle demonstracija u Solunu vandalizovali gradski spomenik posvećen sećanju na Holokaust.

Koliko je situacija  vezi sa pregovorima oko imena Makedonije ozbiljna govori i podatak da je ministar spoljnih poslova Nikosu Kocijanosu prećeno smrću.

Spor oko imena traje od 1991, kad se Makedonija odvojila od tadašnje Jugoslavije, a 1993. je u UN primljena pod nazivom Bivša jugoslovenska republika Makedonija, što Grke nije usrećilo, ali su prihvatili kao prelazno rešenje.

Najnoviji pregovori su zategli odnose između Ciprasove stranke Siriza i manje desničaske partije Nezavisni Grci, koja u koaliciji sa Sirizom ima 155 od 300 mesta u parlamentu. Analitičari pretpostavljaju da problem sa imenom sudedne zemlje može dovesti do krize vlade, pogotovu ako se ima u vidu da je 1993, konzervativna adminsitracija izgubila vlast, između ostalog i na tom pitanju, a da tada vodeća stranka sada predvodi kritiku Ciprasove vlade zbog načina pregovovra sa Skopljem.

Izvor: Beta / EURACTIV.rs

Foto: Beta / AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Protesti zbog imena Makedonije
  
• 

  Vesti

  : Nova pomoć EK Grčkoj za izbeglice
  
• 

  Vesti

  : Makedonija razmišlja o privremenom imenu zbog ulaska u NATO