Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Mediji: Balkan se ne sme ostaviti sopstvenim svađama
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 30.04.2018. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Predsednik Francuske Emanuel Makron je u pravu - pre nego što se EU dalje proširi, morala bi biti reformisana, a posle reforme niko ne bi imao ništa protiv integracije Zapadnog Balkana, ocenjuje se u jednom autorskom tekstu u berlinskom listu Velt. Navodi se da EU mora da se reformiše bar tako da se ukine mogućnost veta pojedinih članica i uvede većinsko odlučivanje, jer će inače upravljanje EU postati nemoguće.
Kako prenosi Dojče vele, u tekstu pod naslovom "Ma kakvo proširenje EU" novinar italijanskog dnevnika Republika Alberto Darđenio piše da bi 2025. godine EU mogla da se sastoji od najmanje 31 partnera – ako tada uopšte još bude postojala.
Srbija i Crna Gora već pregovaraju o pristupanju, Albanija i Makedonija bi uskoro mogle da počnu pregovore, a na kraju bi na red mogli doći Kosovo i Bosna, navodi se u tekstu i dodaje da iako bi neke evropske prestonice više volele da se taj proces malo uspori, u principu niko u Evropi nema ništa protiv da se zemlje Zapadnog Balkana integrišu.
Još uvek su sveža sećanja na krvav rat u regionu posle sloma Jugoslavije, baš kao i zategnuti odnosi koji i dalje postoje među tim zemljama, navodi se.
Autor podseća da je francuski predsednik Emanuel Makron rekao da nije za pristupanje novih zemalja EU pre reformisanja Evropske unije iako njega niko ne može da optuži da je protivnik Evrope, baš kao što niko ne može da zamisli da prepusti balkanske zemlje njihovim istorijskim svađama umesto da ih dovede u Evropu.
EU ima 28 članica i već sada njome ne može da se upravlja, navodi Darđenio i podseća da se "severna i južna Evropa već godinama bezuspešno spore oko reforme evra, dok zapadna i istočna Evropa ne mogu da se slože oko teme zvane doseljavanje, a ni da smisle nikakvu ideju koja bi mogla da oživi evropsku integraciju".
"Takvi sporovi prouzrokuju tromost EU i vode u stagnaciju koju je izazvao populizam koji se širi svuda po kontinentu. U toj borbi se u suštini radi o mnogo više toga, naime, o budućem identitetu Evrope: hoće li on ostati veran liberalnoj demokratiji ili iliberalnim demokraturama koje su se već pojavile u pojedinim zemljama?", ocenjuje autor.
Dodajući da je "Makron jedini šef vlade koji i dalje hoće da reformiše Uniju, koji otvoreno govori o tome da bi ona trebalo da spram svojih građana dobije novu suverenost i da bude vredna poštovanja" autor ocenjuje da je to "razumljiv projekat", ali da nailazi na određeni otpor.
Makron je u pravu: pre nego što se Evropska unija dalje proširi, morala bi biti reformisana. I to bar tako da se ukine mogućnost veta pojedinih članica i uvede većinsko odlučivanje, jer će inače upravljanje EU postati nemoguće, piše Darđenio.
On dodaje da bi pre nego što se počne sa prijemom balkanskih zemalja, koji bi mogao da traje sedam ili osam godina, do početka 2019. morala da bude spremna reforma pre svega evra i migracione politike.
"To naglašavaju svi, ali sa izuzetkom Makrona niko nema hrabrosti da u to zaista poveruje. Umesto toga, lideri se radije upuštaju u kratkoročne političke igre i neće da se upuste u pravu viziju budućnosti. Aktuelni rukovodeći politički sloj Evrope mora konačno da posle mnogo reči pređe i na dela, inače rizikuje da bude oduvan sa političke karte kontinenta. A to bi značilo kraj ove EU“, zaključuje italijanski novinar Alberto Darđenio u tekstu za Velt, prenosi DW.
Izvor: Beta
Foto: EK
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
