Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Atmosfera u EU više protiv nego za proširenje
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 16.05.2018. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Atmosfera u EU nije naklonjena daljem procesu proširenja, ali na samitu u Sofiji treba očekivati potvrdu evropske perspektive zemalja Zapadnog Balkana i opredeljenosti lidera regiona da sprovedu obaveze iz pregovaračkog procesa, ocenjeno je 16. maja na skupu u Beogradu. Neki učesnici očekuju da se u Sofiji potvrdi princip prijema u EU na osnovu rezultata, kako niko ne bi kočio onog drugog, ali se čulo i mišljenje da bi princip pojedinačnog primanja mogao da uspori dalje proširenje.
Direktor Direktorata za međunarodnu pravosudnu saradnju i projekte u Crnoj Gori Nikola Šaranović izjavio je da samit EU i Zapadnog Balkana 17. maja u Sofiji treba očekivati realistično, ne sa euforijom ili nervozom.
"Treba očekivati da će samit u Sofiji potvrditi evropsku perspektivu Zapadnog Balkana i prinicp regate, odnosno pojedinačnog vrednovanja svake dražave regiona na njenom putu ka EU, kako nijedna zemlja ne bi trpela zastoj zbog problema s kojima se suočava druga država", izjavio je Šaranović na konferenciji "Zapadni Balkan na geopolitičkoj raskrsnici – između unutrašnjih problema i evropske integracije", koju je organizovao Centar za spoljnu politiku.
Šaranović je dodao i da na samitu treba očekivati jasne izraze spremnosti lidera Zapadnog Balkana da izvrše obaveze iz pregovaračkog procesa i jasnu opredeljenost za međusobnu saradnju i rešavanje spornih pitanja.
"Ako težimo međunarodnoj organizaciji koja funkcioniše između ostalog po principu iskrene saradnje država i institucija, onda države Zapadnog Balkana treba na malom da pokažu ono čemu teže u velikom", kazao je Šaranović.
Dodao je da evropske integracije nisu proces koji se događa samo u zemljama kandidatima nego i u samoj EU i da je problem što se Zapadni Balkan i EU postavljaju u odnos opozita, što znači što više Evrope, to manje Balkana, i obrnuto.
"Iz toga proizlazi da ako se Balkan ne evropeizuje Evropa će se balkanizovati. Taj pristup je u potpunoj suprotnosti s osnovnim načelom funkcionisanja EU, a to je načelo subsidijarnosti", rekao je Šaranović.
Profesor zagrebačkog Fakulteta političkih nauka Dejan Jović nije se saglasio da je u procesu proširenja potrebno primeniti princip pojedinačnog primanja jer smatra da to ima daleko veći potencijal da uspori dalje proširenje, što se pokazalo u slučaju Slovenije i Hrvatske.
"Pojedinačan princip je dobar za zemlju koja je prva na redu, ali za region nije", ocenio je Jović.
Prema njegovom mišljenju, danas je teško zamisliti bilo kakvo proširenje u bliskoj ili daljoj budućnosti, ali to ne znači da će zemlje Zapadnog Balkana biti potpuno isključene iz koncepta Evrope.
Ukazao je i na novi trend koji se pojavio kao posledica Bregzita i stava Velike Britanije da "izlazi iz EU ali ne i iz Evrope".
Taj koncept "Evropa izvan EU" je, dodao je, u suprotnosti sa idejom koja je dominirala 1990-ih godina a to je da je ulazak u EU jedini put.
Drugi trend o kojem je Jović govorio je to da će Evropa sve više izgledati kao luk, sa zemljama jezgra koje su uključene u sve, unutrašnjom i spoljnom periferijom i eksternim akterima, uključujući Rusiju i Tursku, koji nisu uvek prijateljske prema EU.
Mihailo Crnobrnja iz Evropskog pokreta u Srbiji se saglasio da nas verovatno očekuje Evropa u više krugova, odnosno brzina i da u EU vlada atmosfera više protiv nego za proces proširenja.
"Stvara se raspoloženje da nije napravljena dobra stvar kada je 10 zemalja ušlo u EU, pa se to nastavilo s Rumunijom i Bugarskom i završilo s Hrvatskom. To iskustvo u EU nije najbolje apsorbovano i delimično zbog toga je povećan evropskepticizam", rekao je Crnobrnja.
Kada je u pitanju Srbija, Crnobrnja je kazao da su vladajuće stranke i veliki deo opozicije proevropski, ali da su građani sve više antievropski.
Predavač na Univerzitetu zapadne Mađarske u Budimpešti Zoltan Pogača smatra da u EU vlada velika podeljenost što daje lošu osnovu za dalje proširenje, koje se posmatra kao pogoršavanje već postojećeg problema.
Mađarska podržava sledeći talas proširenja, rekao je Pogača, ali je dodao da o tom pitanju većina zemalja EU danas sudi na osnovu iskustava iz prethodnih proširenja, o kojima i dalje postoje različita mišljenja koliko su bila uspešna.
"Voleo bih da kažem da je 'istočno proširenje' doprinelo proširenju na Zapadni Balkan, ali nasuprot tome, prouzrokovalo je velike deobe u EU", rekao je Pogača.
Zapadni Balkan je i rešenje
Šefica Pregovaračkog tima za pregovore sa EU Tanja Miščević izjavila je da je istorija evropskih integracija oduvek bila istorija konstantnih kriza, ali da je neuspeh nužno rađao uspehe u drugim oblastima.
Mišćević je rekla da je Zapadni Balkan geografski neupitno deo Evrope, ali da još nije deo evropskih institucija, navodeći da je to cilj kojem Srbija teži.
Prema njenim rečima, pristupanje zemalja Zapadnog Balkana EU je u političkom, ekonomskom i bezbednosnom interesu EU i može da doprinese rešavanju nekih problema sa kojima se Unija danas suočava.
"Zapadni Balkan je deo rešenja, a ne problema na raskršću na kojem se nalazi EU", navela je ona.
Šefica regionalne kancelarije za Zapadni Balkan Evropske investicione banke (EIB) Dubravka Negre rekla je da se u 2018. u regionu očekuje rast bruto društvenog proizvoda (BDP) od 3,9%, a da je nezaposlenost smanjena za četiri odsto, na 16,7%.
Negre je navela da je nezaposlenost još na visokom nivou, posebno među mladima, koji zbog toga često odlaze iz zemalja u regionu.
Pred regionom su brojna ulaganja, kazala je ona i dodala da dosadašnje investicije nisu dostigle nivo pre krize i nisu bile dovoljne za povećanje prihoda građana.
Ona je ukazala na važnost povezivanja zemalja Zapadnog Balkana, poboljšanje saobraćajne i druge infrastrukture kako bi se smanjili troškovi transporta robe. Negre je navela da je ideja povezivanja neophodni deo evropskih integracija regiona, a ne zamena za taj proces.
Šefica EIB za Zapadni Balkan rekla je da će se ulaganja nastaviti u one segmente društva gde je uočena potreba za napretkom, poput zdravstva i obrazovanja, što će se odraziti na bolji standard građana.
Dodala je da region zaostaje za EU u oblasti inovacija, uprkos određenim pomacima, i da je to još jedan segment u koji će EIB ulagati.
Konferenciju "Zapadni Balkan na novoj političkoj raskrsnici: Između problema i evropskih integracija" organizovali su Centar za spoljnu politiku iz Beograda i regionalna kancelarija Fondacije Hans Zajdel.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
