U Beču je 13. septembra na konferenciji ministara unutrašnjih poslova EU i zemalja Zapadnog Balkana potpisan sporazum o proširenju policijske saradnje koji predviđa automatsku i nesmetanu razmenu podataka između policija zemalja potpisnica. Sporazum, čije su članice postale i Srbija, Albanija, Crna Gora, Makedonija i Moldavija, odnosi se na razmenu podataka o vozilima, o otiscima prstiju i na podatke o DNK, a cilj je bolja saradnja u suzbijanju terorizma i prekograničnog kriminala.

Reč je o takozvanom sporazumu iz Prima, koji su 2005. prvo potpisale Nemačka, Francuska, Španija, Austrija i zemlje Beneluksa, a koji je od 2007. godine postao deo pravnog okvira EU.

Ministar spoljnih poslova Austrije Herbert Kikl ocenio je da je proširenje dokumenta na Zapadni Balkan ogroman korak u borbi protiv organizovang kriminala, terorizma i ekstremizma i krijumčarenja.

Kikl je rekao da su države Zapadnog Balkan od početka migrantske krize, koja je i glavna tema ministarske konferencije o bezbednosti i migracijama, "impresivno pokazale svoju pouzdanost".

Austrijski ministar je, međutim, pre početka skupa rekao da će Austrija zadržati kontrolu svojih granica sve dok zaštita spoljnih granica EU ne bude postojala ne samo na papiru, već i u praksi.

Kikl je rekao da će ukidanje kontrole granice, koju je Austrija uvela 2015. godine, uslediti tek kada zaštita spoljnih granica bude zaista funkcionisala što je, kako je rekao, bio i preduslov za stvaranje šengenske zone. Dodao je i da "ne može samo tako da ignoriše potrebu građana za bezbednošću i kontrolom".

Ministar je rekao da će o legalnim putevima migracije govoriti tek kada borba protiv ilegalnih migracija bude pokazala prve rezultate.

On je rekao i da se sa državama Zapadnog Balkana vode razgovori o formiranju centara za povratak azilanata u tim zemljama, ali nije želeo da kaže o kojim je zemljama reč, dodajući da su razgovori "diskretni kako ne bi bili torpedovani sa svih strana".

"Ne želimo raspravu u javnosti dok je zec još u šumi", rekao je Kikl, prenela je agencija APA.

Ideju izgradnje takvih centara, koju su predložile Austrija i Danska, odbile su do sada vlade Crne Gore, BiH, Albanije i Makedonije. Danska vlada sugerisala je da bi centri u kojima bi odbijeni azilanti boravili do konačne repatrijacije, mogli da budu izgrađeni na nekom "ne tako privlačnom mestu" izvan EU.

ovodom poziva komesara EU za migracije Dimitrisa Avramopulosa zemljama koje su, uprkos postojanju Šengena, uvele granične kontrole, da ih što pre ukinu i omoguće normalno funkcionisanje Šengena, Kikl je rekao da se Austrija "ne slaže baš u svim tačkama sa Komisijom".

U zoni Šengena po pravilu ne postoji redovna kontrola na granicama, ali su posle izbegličke krize 2015/2016. godine, pored Austrije, i Nemačka, Francuska, Danska, Švedska kao i Norveška, koja nije članica EU, privremeno ponovo uvele kontrolu granica, pravdajući to bezbednosnim problemima.

Govoreći o planiranom proširenju mandata Fronteksa i jačanju te agencije za zaštitu spoljnih granica EU, austrijski ministar je rekao da je važno da kontrola ostane nacionalnim državama" i da ne sme doći do zapostavljanja suvereniteta jer bi to bio "pogrešan put.

Ministri unutrašnjih poslova EU će 14. septembra u Beču u nastavku konferencije sa ministrima iz nekoliko afričkih zemalja razgovarati o boljoj saradnji u oblasti migracija i zaštite granica.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta/MUP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Mogerini: EU i Zapadni Balkan postaju partneri u bezbednosti
  
• 

  Vesti

  : EU će više trošiti na granice i kontrolu migracije nego na Afriku
  
• 

  Vesti

  : Kurc protiv pregovora EU-Turska, za prijem Balkana
  
• 

  Vesti

  : Austrija ima problematične predloge za reformu politike azila