Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU će više trošiti na granice i kontrolu migracije nego na Afriku
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 01.08.2018. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Od strane Evropske komisije predloženo povećanje sredstava za upravljanje granicama u novom višegodišnjem budžetu znači da će EU prvi put više trošiti na kontrolu migracije nego na razvoj Afrike, nakon što je među nacionalnim vladama i institucijama prevladalo opredeljenje da se kontinent "utvrdi". Takav pristup u suprotnosti je sa tradicionalnim pristupom bloka ponosnog što je jedan najvećih donatora u zemljama u razvoju.
Komisija je navela da će u narednom višegodišnjem budžetu EU, za 2021-27, sredstva za podsaharsku Afriku biti povećana za 23%, na 32 milijarde evra u realnom iznosu ali 28,3 milijarde prema cenama u 2018, odnosno samo 7% više.
Zvaničnici Komisije potvrdili su za EURACTIV da je suma za period 2014-20. u 2018. usklađena sa inflacijom procenjena na 26,6 milijardi evra.
Povećanje za naredni budžetski period je minimalno u poređenju sa dodatnim sredstvima za upravljanje migracijama i granicama, gde Komisija želi da alocira 30,83 milijarde evra u narednom sedmogodišnjem periodu, takođe gledano u cenama u 2018.
To znači oko 2,5 milijardi evra više za upravljanje granicama i migracijama nego za podsaharsku Afriku.
Granice
Najveći deo novca (18,8 milijardi evra) biće namenjen upravljanju granicama i to je povećanje od gotovo 200% u poređenju sa tekućim sedmogodišnjim budžetom, gde je alocirano 5,6 milijardi.
Gotovo polovina te sume, 10,58 milijardi evra, biće za podršku decentralzovanim agencijama, posebno za evropsku agenciju za zaštitu granica (EBCGA poznata kao Fronteks). Komisija želi da poveća osoblje te agencije na 10.000 graničara i službenika.
Za upravljanje migracijama trebalo bi da ode 9,97 milijardi evra, posebno za podršku članicama kroz Fond za azil i migracije.
Deo tog novca biće za azil, legalne migracije i integraciju ali će najmanje polovina biti potrošena na borbu protiv nelegalne migracije i za podršku članicama da zaštite svoje granice u vanrednim situacijama.
EU, kako se navodi, ima i druge instrumente za pomoć Africi - Afrički poverilački fond i deo eksternog investicionog plana. Pored toga, članice i drugi donatori, uključujući Švajcarsku i Norvešku, obećali su 439 miliona evra a do sada je isplaćeno 393 miliona. Tu je i Investicioni plan za Afriku kome je Komisija doprinela sa 4,4 milijarde evra.
U sklopu "Junkerovog plana" za Afriku EU namerava da mobiliše oko 44 milijarde evra investicija, uglavnom iz privatnog sektora.
EU je alocirala i 22 milijarde evra za 2021-27. za politiku susedstva koja pokriva zemlje sa istoka i i iz južnog Mediterana.
Komisijin predlog novog višegodišnjeg budžeta narednih meseci će razmatrati Evropski parlament i članice.
Smanjenje broja pristiglih
Veća sredstva alocirana su za zaštitu spoljnih granica EU iako je broj prispelih u Evropu znatno smanjen - za oko 80% u 2018. u poređenju sa 2017.
U EU je sve više onih koji žele da zaštite Uniju od migranata, uključujući zemlje Višegradske grupe i nove vlade Italije i Austrije.
Na vrhuncu migrantske krize 2015, morem je do Evrope, prema podacima UNHCR, stiglo rekordnih 1,015 miliona ljudi.
Neki visoki zvaničnici EU smatraju da za Afriku treba da se izdvoje veća sredstva.
Predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani rekao je da "primarna dužnost Evrope" treba da bude borba protiv "korena" migracije, uključujući nestabilnost i nebezbednost u velikom delu Afrike, siromaštvo, glad, klimatske promene.
Do sredine veka populacija Afrike biće udvostručena, na više od 2,5 milijardi. Tajani upozorava da bi, ako Evropa nešto ne uradi, broj pristiglih sa tog kontinenta mogao da se meri milionima.
"Videćemo biblijsko kretanje judi sa Juga na Sever", rekao je Tajani novinarima početkom jula, kada je Austrija preuzimala predsedvanje EU.
Izvor: EURACTIV.com
Foto: Pixabay.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
