Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Bojazan da che Fejsbuk revolucija ojačati evroskepticizam
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 10.03.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Antivladini protesti, uglavnom organizovani preko društvene mreže Fejsbuk (Facebook), šire se Hrvatskom, a prema najnovijim istraživanjima javnog mnenja podržava ih čak 70% građana. Vlasti Hrvatske strahuju da bi protesti mogli da dovedu do porasta evroskepticizma u trenutku kada se Hrvatska nalazi u završnoj fazi pregovora o članstvu u EU.
Gotovo svakodnevno različite grupe ljudi, od anarhista do klerikalista, od krajnje desnice do krajnje levice, šetaju zajedno zahtevajući ostavku vlade premijerke Jadranke Kosor i raspisivanje parlamentarnih izbora, ali i borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Najmasovniji su protesti u Zagrebu gde se okupi i po više od 10.000 ljudi, ali ne treba zanemariti ni slične demonostracije u drugim hrvatskim gradovima.
Većina analitičara slaže se da su protesti rezultat nagomilanog nepoverenja u državne institucije, odnosno dubokog političkog i socijalnog nezadovoljstva.
"Protesti su usmereni na vlast koja je izgubila legitimitet, ali i na veliku većinu političkih aktera. Svi su oni pali na istorijskom ispitu. Ne možemo da izađemo iz krize, ako vlast nema legitimitet", kaže za agenciju Beta ugledni hrvatski sociolog Dražen Lalić.
Podsećajući da okupljanje preko Fejsbuka nije ništa novo u svetu, Lalić ističe da su demonstracije u Hrvatskoj nadrasle svoje pokretače, jer u tim protestima nisu važne vođe.
"Ne samo što nema vođstva, već je onaj ko se proglasi vođom gotov. Oni ne prihvataju kolektivističke vrednosti", objašnjava Lalić činjenicu da se na početku skupova u Zagrebu, kada se obraćaju različiti govornici, okupi tek nekoliko stotina ljudi, dok se tokom protestne šetnje na ulice slije i po više hiljada nezadovoljnih.
Sve te potpuno različite grupe ljudi ujedinjene su, naglašava sagovornik Bete, isključivo oko zahteva za raspisivanje izbora. Lalić ukazuje da pojedina istraživanja javnog mnenja pokazuju da više od 80% građana smatra da se država kreće u lošem smeru.
Za razliku od prvih skupova krajem februara kada su na ulicama većinom bili mladi ljudi, sada im se pridružuju i njihovi roditelji, ali i penzioneri, intelektualci i nezaposleni.
"Ni vlast, niti opozicija ne znaju kako da se postave prema fejsbukovcima, budući da oni traže promenu političkog ponašanja koja više nije moguća", objašnjava za Betu politički analitičar Ivan Rimac, profesor zagrebačkog Fakulteta poličkih nauka (FPN).
Iako je "okidač" za proteste ekonomska kriza, Rimac ističe da je stvarni razlog neverovanje da se iz te krize izlazi.
"Vlada je pod velikim pritiskom, jer sve što naprave može biti okidač ili za nove proteste ili za priključenje ovim fejsbukovskim... Regrutirajuća masa za proteste je bezgranična jer ih prema svim istraživanjima podržava oko 70% građana", ukazuje profesor zagrebačkog FPN-a.
Čak i da se broj okupljenih na protestima u budućnosti ne povećava, a najviše ih je bilo u Zagrebu oko 10.000, takav način demonstriranja, smatraju sagovornici Bete, veliki je pritisak na vlast.
Sociolog Dražen Lalić ocenjuje da će protesti buknuti u maju, jer je u Hrvatskoj zastupljena i mediteranska kultura, poput Francuske ili Grčke, gde u tom mesecu najviše ljudi izlazi na ulice. Kao drugi razlog on navodi i lošu komunkaciju vlasti koja će, kako kaže, sigurno dati povoda građanima da masovnije izađu na ulice.
Osim fejsbukovaca, s kojima je teško i zbog toga što za razliku od drugih grupa nemaju jasno artikulisane zahteve koje bi vlast mogla da prihvati kako bi ih zaustavila, u Hrvatskoj povremeno protestuju i seljaci, ribari, prosvetari... Tu su uvek i ratni veterani nezadovoljni državnom politikom prema njima i suđenjima za ratne zločine.
Iako ne veruje da bi moglo doći do objedinjavanja svih tih građanskih grupa u homogenu grupu za pritisak na vlast, Rimac ocenjuje da bi različiti protesti, postizanjem kritične mase, mogli da dovedu vlast u poziciju da više ne može da obavlja svoju funkciju.
Prema njegovim mišljenju, puno zavisi i od zaključaka do kojih će se krajem nedelje doći tokom kosultacija parlamentarnih stranaka kod predsednika Ive Josipovića o tome da li je zbog pritiska različitih protesta nužno ići na izbore ili proteste treba i dalje ignorisati do zaključenja pregovora s EU koje Zagreb očekuje krajem juna.
Uz sve probleme s kojima se suočava, čini se da je jedan od gorućih problema premijerke Jadranke Kosor strah da bi protesti mogli da dovedu do porasta evroskepticizma. Na poslednjim demonstracijama sve se više čuju antievropski glasovi, a na jednom je skupu zapaljena i zastava EU.
Ivan Rimac, za razliku od vlasti, smatra da bi parlamentarni izbori, čiji je redovni termin krajem ove ili početkom iduće godine, trebalo da budu održani pre referenduma o ulasku u EU što traži i opozicija. "U protivnom će doći do prelivanja nezadovoljstva na referendum ne zato što se ne veruje EU, već zbog nepoverenja prema Jadranki Kosor", ističe on.
Poslednja istraživanja javnog mnjenja pokazuju da nešto manje od 49% građana u Hrvatskoj podržava ulazak u EU, dok vladu podržava svega 13,7% građana.
Autor: dopisnica Bete Mirjana Vujović-Đurak
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
