Zemlje jugoistočne Evrope moraju da smanje uticaj tajkuna na medije i politiku i poboljšaju infrastrukturu da bi ubrzale put ka EU i pospešile ekonomsku saradnju sa Nemačkom, poručio je na Privrednoj konferenciji o jugoistočnoj Evropi ministar za privrednu saradnju Dirk Nibel. Državni sekretar ministarstva inostranih poslova Volf-Ruthart Born izrazio je umereni optimizam da će Srbija dobiti status kandidata ove godine, kao i da će Kosovo priznati one članice EU koje to do sada nisu učinile jer je to, kako je naveo, neophodno za napredak Kosova ka EU.

Regionalna saradnja, međusobno poverenje i dobrosusedski odnosi biće od ključnog značaja za dalje približavanje zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji (EU), rekao je Born, koji je je na skupu govorio umesto prvobitno najavljenog šefa diplomatije Gida Vestervelea (Guido Westerwelle).

Govoreći pojedinačno o zemljama regiona, Born je nedavno hapšenje i izručenje Ratka Mladića Haškom tribunalu nazvao "pravom odlukom" i "sjajnim primerom" i za druge zemlje u regionu. Istovremeno je obazrivo predvideo da bi na jesen "odluka o zahtevu Srbije za dobijanje statusa kandidata mogla da bude pozitivna".

Obazrivi optimizam je državni sekretar izrazio i kada je reč o mogućnosti da preostalih pet država EU, koje to još nisu učinile, "u dogledno vreme" priznaju nezavisnost Kosova. Jer, kako je naglasio Born, to je nužno za približavanje Kosova EU.

Za Dejtonski ustav, koji je na snazi u Bosni i Hercegovini, Born je rekao da nije "prikladan za EU" i pozvao sve tri strane u ovoj zemlji "da učine napore da zajedničku državu osposobe za funkcionisanje". Podsetio je da je Nemačka proteklih meseci nastojala da u odvojenim razgovorima sa predstavnicima tri strane u BiH pomogne u postizanju dogovora, ali da je "uspeh kojem se težilo izostao".

Vladu i opoziciju u Makedoniji, koja od 2005. ima status EU-kandidata, Born je posle izbora pozvao da "u parlamentu daju podsticaj za sprovođenje reformi" koje su nužne za dalju evropsku integraciju.

Sličan poziv Born je uputio i Crnoj Gori, koja status kandidata ima od decembra 2010. godine, ali ne i datum otpočinjanja pregovora o članstvu, rekavši da Podgorica "treba da se lati izazova, jer ima još dosta domaćih zadataka".

Uz ocenu da "uprkos svim deficitima, slika regiona uliva nadu", Born je najavio dalju nemačku podršku zemljama Zapadnog Balkana.

Ministar za privrednu saradnju i razvoj Dirk Nibel (Niebel) je istakao da je saradnja sa zemljama Jugoistočne Evrope "od centralnog značaja" i da Berlin želi da pomogne svim zemljama regiona koje još nisu članice da napreduju na putu u EU. Da bi bilo moguće to, kao i veće angažovanje nemačke privrede, nužne su, između ostalih, promene u oblasti sada nesigurnog pravnog sektora, smanjenje uticaja "tajkuna" na politiku i medije, i poboljšanja u oblasti infrastrukture, naglasio je Nibel.

"Nastavak razvoja demokratije, stabilnosti, tržišne privrede, vladavine prava, mirnog rešavnja sukoba i smanjenja siromštva je put koji mi u EU podržavamo", naveo je Nibel.

Ministar ekonomije Crne Gore Vladimir Kavarić je govorio o dosadašnjem napretku Crne Gore na putu u EU i daljim aktivnostima zemlje u tom pravcu. "Nastavićemo da vodimo spoljnu politiku u skladu sa potrebama unutrašnjeg razvoja i realnim mogućnostima, polazeći od državnih interesa i geostrateškog položaja, kako bismo što kvalitetnije ostvarili ključne ciljeve - članstvo u NATO i EU", rekao je Kavarić. Naveo je da su "investitori prepoznali da su ključni sektori ekonomije u kojima Crna Gora ima komparativne, za lokaciju vezane prednosti, energetika, turizam i saobraćaj" te da Crna Gora "razvojem ovih sektora može da ubrza ekonomski rast i doprinese smanjenju regionalnih razlika".

Sa govornice Nemačke industrijske i trgovinske komore (DIHK), gde se skup održava, je potpredsednik vlade Kosova Bedžet Pacoli pozvao "inostrane partnere da investiraju na Kosovu" ukazavši da je ono "jedina zemlja regiona koja nema EU-perspektivu". Potpredsednik kosovske vlade je govorio i o nužnom razvoju partnerstva između zemalja na Zapadnom Balkanu, pominjući pri tome "prijatelje iz regiona i iz Srbije". Pozivajući na saradnju među državama Jugoistočne Evrope, Pacoli je naveo da bi ona bila moguća, na primer, u oblasti energetike i komunikacija.

Izvor: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Srbiji put ka članstvu, uz sređivanje odnosa sa Kosovom
  
• 

  Vesti

  : Hapšenje Mladića važan korak, reforme i dalje nužne