U Memorijalnom centru u Potočarima 11. jula se obeležava 16. godišnjica genocida nad Bošnjacima u Srebrenici. Ovo je prva godišnjica koju Ratko Mladić, optužen za taj zločin, provodi u ćeliji Haškog tribunala, kojem je izručen krajem maja nakon više od 10 godina skrivanja. U Potočare su i ove godine iz Srbije otišli predstavnici pacifističke nevladine organizacije Žene u crnom, ali komemoraciji ne prisustvuje niko od zvaničnika Srbije.

Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko poručio je iz Potočara da se ništa ne može izgraditi na genocidu niti se bilo šta može zaštiti genocidom. "Ima onih koji insistiraju da ubice nisu ubice, da žrtve nisu žrtve i da mrtvi nisu mrtvi. Ali, to će nestati pred istinom koja će prevladati, čak i među onima koji se tvrdoglavo kriju od nje. Mladić je u Hagu. Pravda je spora, ali na kraju dođe", rekao je Incko na komemorativnom skupu.

Na komemoraciji na kojoj se okupilo oko 40.000 ljudi, među kojima najviši zvaničnici BiH, Incko je izrazio uverenje da će suđenje Mladiću u Hagu uspostaviti moralnu ravnotežu.

"Ovde smo da ispratimo 613 žrtava genocida. Monstrum i zločinac Ratko Mladić je iza rešetaka. Naši mrtvi po prvi put imaju malo više mira nego ranije", kazao je predsednik Organizacionog odbora obeležavanja 16. godišnjice genocida u Srebrenici Ćamil Duraković. On je ukazao da će biti potrebna međunarodna zajednica da bi se stalo na kraj poricanju genocida.

Deo komemorativnog programa, ozvaničenog intoniranjem bosanskohercegovačke himne, počeo je u bivšoj fabrici akumulatora, dok se verski deo programa i sahrana posmrtnih ostataka još 613 identifikovanih nastradalih Bošnjaka obavlja u sakralnom delu ovog kompleksa. U Potočarima će posle ove komemoracije ukupno biti sahranjeno 5.137 nastradalih Bošnjaka.

Komemoraciji u Potočarima prisustvuju članovi porodica srebreničkih žrtava, Predsedništva BiH Bakir Izetbegović i Željko Komšić, predsednik Hrvatske Ivo Josipović, predstavnici parlamenta BiH, Saveta ministara BiH, Vlade Federacije BiH, lider Socijaldemokratske partije BiH Zlatko Lagumdžija, visoki predstavnik u BiH Valentin Incko, američki ambasador u BiH Patrik Mun, zamenik turskog premijera Bulent Arinč, kao i brojni predstavnici diplomatskog kora. Obeležavanju godišnjice stradanja Bošnjaka u Srebrenici prisustvovuje i Miladin Dragičević, izaslanik predsednika Republike Srpske (RS) Milorada Dodika.

Iz mesta Nezuk u opštini Sapna 8. jula je krenula kolona Marša mira u znak sećanja na žrtve srebreničke tragedije iz jula 1995. godine. Na maršu ka Potočarima uččetvovalo je oko 7.000 ljudi iz svih delova BiH, ali i iz inostranstva. Među učesnicima su i pripadnici holandskog bataljona UN, koji su u vreme stradanja Bošnjaka bili stacionirani u Srebrenici. Ovo je sedmi put da se organizuje Marš mira, a tokom trodnevnog pešačenja učesnici su prolazili pored brojnih grobnica u kojima su pronađeni
ostaci ubijenih Bošnjaka iz Srebrenice.

Komemoracija bez zvaničnika Srbije

Predstavnici Srbije ne prisustvuju komemoraciji, za razliku od prošle godine kada je u Srebrenici bio predsednik Srbije Boris Tadić.

U Potočare su i ove godine otišle Žene u crnom, koje su dan uoči komemoracije u Beogradu obeležile 16 godina zločina čitanjem imena više od 600 srebreničkih žrtava koje se na godišnjicu sahranjuju u Memorijalnom centru Potočari.

Akcija na Trgu Republike u Beogradu "Nikada nećemo zaboraviti" je poziv svim građanima da nikada ne zaborave žrtve genocida jer je zaborav i negiranje "omalovažavanje nas samih i ukidanje vlastitog dostojanstva", rekla je novinarima koordinatorka "Žena u crnom" Staša Zajović.

Ona je kazala da su "Žene u crnom" nezadovoljne odnosom države prema zločinu u Srebrenici jer, kako je navela, državni organi smatraju da je pitanje Srebrenice završeno izručenjem generala Ratka Mladića. "Ne postoje promene u državi ni na krivično-pravnom nivou, a da ne govorimo u oblasti kulture, nauke, obrazovanja, medija", kazala je Zajović. Ona je rekla da je namera "Žena u crnom" da u Potočarima odaju počast srebreničkim žrtvama radi, kako je navela, izgradnje pravednog mira i dobrosusedske saradnje. Skup na Trgu Republike obezbeđivali su pripadnici policije.

Organizacija "Žene u crnom" podsetila je da je među 8.372 ubijena u julu 1995. najmlađi imao 11, a najstariji 94 godine. Osim jednog Hrvata, svi ubijeni su Bošnjaci. Ubijena je i najmanje jedna žena.

U Srbiji i dalje postoje organizacije koje osporavaju da je u Srebrenici bilo genocida. Primer je organizacija 1389, koja tvrdi da su srpske snage "oslobodile" Srebrenicu, da su spašavale i bošnjačke civile i da je poginulo manje od 3.000 bošnjaka.

Na 16. godišnjicu zločina u Srebrenici, crnogorski premijer Igor Lukšić otvorio je u Podgorici spomen-park posvećen civilnim žrtvama ratova na prostoru bivše Jugoslavije od 1991. do 2001. godine. "Spomenik koji danas otkrivamo, ne treba da nas samo podseća na žrtve suludog rata, već i na snagu našeg društva da se suoči sa istinom koja nas je pogodila ne tako davne poslednje decenije prošlog veka", rekao je Lukšić na ceremoniji otvaranja spomen-parka, u podgoričkom delu grada Pobrežje. Lukšić je rekao da se otvaranjem spomen-parka šalje poruka "svakom roditelju koji je izgubio dete, sestri, bratu, detetu, svakoj porodici u kojoj je neko stradao, da Crna Gora i ceo region više neće dozvoliti da se desi nešto slično".

Spomen-park je otvoren na mestu gde je nekada bilo muslimansko groblje, zbog čega je ranije bilo zamerki, s objašnjenjem da se na taj način odaje počast samo žrtvama određene nacionalnosti. Iz nekih bošnjačko-muslimanskih stranaka u Crnoj Gori, međutim, bilo je ocena da je otkrivanje spomen-obeležja "trgovina kostima" žrtava ratova. Prema tim objašnjenjima, važnije je bilo da se prvo pronađu i kazne svi zločinci u ratovima, nego da se podiže spomenik.

Delo: Nemoguće pobeći od istorije na Balkanu

Povodom godišnjice zločina u Srebrenici, ljubljansko Delo je objavilo dosta pesimističan komentar sa ocenom da je "pomirenje u BiH daleko", da se istorija ponavlja i da na Balkanu od toga nije moguće pobeći.

Delo ističe da na hapšenje Mladića, "krvnika iz Srebrenice, koji će u istoriju otići i kao glavni arhitekta 44-mesečne opsade Sarajeva tokom koje je ubijeno više od 10.000 ljudi, kao i brojnih drugih zločina jedinica bosanskih Srba - stanovnici Republike Srpske gledaju na sasvim drugačiji način" od stanovnika Federacije. Za njih je, piše list, Mladić "bolešljivi starac, koji je, uprkos drčnosti, samo još senka bivšeg arogantnog generala koji je izazivao strah, heroj koji je srpski narod odbranio u još jednom mitskom sukobu sa ustašama i Turcina", a njegovo hapšenje i izručenje Hagu "sramotna izdaja i zločin".

Iz svega toga Delo zaključuje da je "pomirenje u BiH daleko", kao i da je "dejtonsko uređenje države plod kompromisa koji je doveo do zaustavljanja rata, ali i do toga da su danas bošnjačko-hrvatski i srpski entitet međusobno jednako udaljeni kao na kraju rata".

Još više, svedoci smo pretnji o otcepljenju Republike Srpske, povremenih zahteva za treći, hrvatski entitet, a političke elite podsećaju birače ma mračnu prošlost umesto da im daju obećanjima o lepšoj budućnosti, dodaje se lljubljanski dnevnik.

List naglašava da je u takvim okolnostima "put do pomirenja zatvoren, zazidan i miniran" i da ga "neće otvoriti ni Mladićevo hapšenje ni obećanja evropskog raja". Srpska deca se i dalje igraju ratnih igara", piše Delo i dodaje da Ratko Mladić "istina jeste iza rešetaka u Sheveningenu, ali je seme zla posejano i klija". "Dolazi nova generacija Mladića. Istorija se ponavlja. Očito je da joj barem na Balkanu nije moguće pobeći", zaključuje list.

Izvor: Beta

Stavovi

Socijaldemokratska unija (SDU) ocenila je da je trebalo da predstavnici državnih organa Srbije prisutvuju obeležavanju 16 godina od genocida u Srebrenici. "Umesto da se predstavnici državnih organa Srbije pojave na obeležavanju te godišnjice, oni su izabrali da se prave da te komemoracije nema", navodi se u saopštenju SDU koje je potpisao predsednik te stranke Žarko Korać.

 

Dodaje se da su poslednjih meseci u javnosti sve glasniji oni koji, braneći haškog optuženika Ratka Mladića, zapravo negiraju presudu za genocid u Srebrenici, i koji, svojim odnosom prema žrtvama, ne odstupaju od politike koja je dovela do ratova i zločina na prostoru bivše Jugoslavije.

 

Predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović izjavio je danas da 11. jul i u Srbiji treba da bude Dan sećanja na srebreničke žrtve. To bi bio i ljudski i politički dokaz transformacije zemlje, merilo prihvatanja onoga što su narodi Evrope već učinili kroz Rezoluciju Evropskog parlamenta, istakao je Jovanović u pisanoj izjavi dostavljenoj Beti.

 

On je naglasio da šesnaest godina od zločina u Srebrenici političari u Srbiji nisu svom društvu omgućili da potpuno sazna i shvati razmere tog masovnog zločina. Lider LDP-a je ocenio da Srbiji i dalje nedostaje "izlaz iz politike osporavanja, ciničnog prebrojavanja i umanjivanja broja žrtava i razmera zločina". Lider LDP-a je naveo da je Srbija slanjem Ratka Mladića u Hag ispunili međunarodnu dužnost, ali da se obaveze koje ima prema državi i susedima "ne mogu završiti rutinskim praćenjem suđenja koje neće zatvoriti naše dileme i dovođenje u pitanje uzroka i posledica Srebrenice, kao i svih jugoslovenskih ratova devedestih".

 

Član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović izjavio je da je Srebrenica najdublja rana bošnjačkog naroda, koja nikada neće zarasti. Govoreći na komemorativnom skupu povodom 16. godišnjice genocida u Srebrenici, Izetbegović je ocenio da je to "tamna mrlja na obrazu međunarodne zajednice i crna rupa na savesti naredbodavaca i izvršilaca zločina".

 

Navodeći da su Radovan Karadžić i Ratko Mladić u Hagu, on je ocenio da je pravda spora i delimična jer su stotine neposrednih izvršilaca zločina još na slobodi, dok "veći deo srpskog naroda još izbegava da se suoči sa istinom". "U delovima Srbije i BiH Mladić se slavi kao heroj. Neki uticajni ljudi izjavljuju kako je taj zločinac zaslužan za stvaranje nekakve srpske države sa ove strane Drine. Ti isti spominju referendume, da bi mogli dovesti u pitanje celovitost BiH, odvojiti Srebrenicu od njene teritorije", naveo je bošnjački član Predsedništva BiH. Izetbegović je rekao da je međunarodna zajednica neodlučna u osudi i kažnjavanju antidejtonske retorike i ponašnja.

 

Bošnjački član Predsedništva BiH istakao je da u regionu konačno ima lidera spremnih da se suoče sa prošlošću i da grade bolju budućnost. On je istakao da je danas u Potočarima predsednik Hrvatske Ivo Josipović, a da je predsednik Srbije Boris Tadić ispunio obećanje dato u Srebrenici prošle godine da će učiniti sve da Ratko Mladić bude uhapšen.

 

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović je rekao da se odgovorni za srebrenički genocid moraju kazniti kako bi se žrtvama i njihovom porodicama dalo zasluženo poštovanje. "Pozvani smo i odgovorni da budućnost koju grdaimo bude takva da nikada sused ne krene na suseda, komšija na komšiju... Moramo učiti svoju decu dobru, da ih naučimo da vole i štite druge ljude, bez obzira koje nacionalnosti i vere bili. Naša obaveza je da ovaj deo Evrope postane prostor mira, međusobnog poštovanja, gde se ljudi mere po ljudskosti i vrlinama, a ne po imenu", istakao je Josipović.

 

Dan uoči komemoracije predsednik Srbije Boris Tadić kazao je da na godišnjicu "strašnog zločina" u Srebrenici treba iskazati poštovanje nevinim srebreničkim žrtvama, ali i svim stradalim pripadnicima drugih naroda koji su izgubili život tokom rata u bivšoj SFRJ. Tadić je rekao da Srbija želi pomirenje sa susednim državama i da će u tom smislu učiniti da svi koji su izvršili ratni zločin budu u zatvoru.

 

Ističući želju Srbije za pomirenjem za susedima, Tadić je kazao da svi koji su činili zločine moraju biti u zatvoru kako bi narodi i države bili "obeskrivljeni" i kako bi građani bivših jugoslovenskih republika mogli da "kao ljudi žive zajedno". Prema njegovim rečima, samo se na taj način može stvoriti normalan politički i kulturološki prostor na teritoriji bivše SFRJ.

 

Američki ambasador u BiH Patrik Mun rekao je da je došao u Potočare da oda počast žrtvama genocida, njihovim porodicama, svim Srebreničanima i njihovim prijateljima. "Oni koji negiraju genocid ili nastoje da ga minimiziraju, umanjuju patnju, kada negiraju nešto što se ne može negirati, oni ometaju put ka pravdi oprostu i pomirenju", poručio je američki ambasador.

 

Zamenik premijera Turske Bulent Arinč rekao je u Potočarima da se u Srebrenici pre 16 godina desio jedan od najstrašnijih zločina u istoriji - genocid nad Bošnjacima. Arinč je ocenio da je u Srebrenici "ljudskost sveta pala na ispitu" i poručio da se nikada neće dopustiti da se zaboravi srebrenički genocid.

 

Arinč je kazao da arhitekte i izvršioci genocida nad Bošnjacima u Srebrenici neće ostati nekažnjeni, podsetivši da su Mladić i Karadžić u Hagu i da za njih očekuje kaznu koja bi "zadovoljila osećanje pravde". "S druge strane, želimo da se radi na obezbeđivanju trajnog mira i stabilnosti na Balkanu, da zajedno izgradimo bezbedno i srećnije sutra, bez robovanja prošlosti", istakao je Arinč.

Povezani sadržaj

• 

  Dosije

  : Kočenje procesa evropskih integracija: Slučaj Mladić
  
• 

  Vesti

  : Uhapšen Ratko Mladić