Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Uhapšen Ratko Mladić
|
|
|
|
Objavljeno : 26.05.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Srbiji je uhapšen bivši komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, koji je pred Haškim tribunalom optužen za ratne zločine i genocid u BiH. To je 26. maja potvrdio predsednik Srbije Boris Tadić nakon što su se tokom prepodneva o tome pojavile nezvanične informacije prvo u hrvatskim, a onda i u srpskim medijima. Vest, koja je odjeknula i u srpskoj ali i u međunarodnoj javnosti, pojavila se na dan posete šefice diplomatije EU Ketrin Ešton (Catherine Ashton), i samo nekoliko dana nakon što je nagovešteno da će izveštaj tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca (Serge Brammertz) o saradnji Srbije s Tribunalom biti negativan, što je moglo da ugrozi i glavni cilj srpske vlade - dobijanje statusa kandidata do kraja ove godine.
Predsednik Srbije Boris Tadić je na vanrednoj konferenciji za novinare rekao da je Mladić uhapšen 26. maja na teritoriji Srbije i da je najveći zadatak obavila Bezbednosno-informativna agencija, ali nije želeo da iznosi detalje akcije, rekavši da će to saopštiti bezbednosne službe. Tadić je rekao i da je proces ekstradicije Mladića Hagu počeo čim je on uhapšen, a da od pravosudnih institucija i postupka u Srbiji zavisi kada će Mladić biti prebačen u Hag.
On je rekao i da su Mladićevim hapšenjem "pale u vodu" kritičke tačke u izveštaju glavnog tužioca Tribunala Serža Bramerca, koje se odnose na saradnju Srbije sa Tribunalom, i da su Srbijii "otvorena vrata" ka Evropskoj uniji. Predsednik Srbije najavio je i da će biti istraženo gde se Mladić skrivao i ko mu je u u tome pomagao, kao i da će svi njegovi pomagači biti procesuirani. Tadić je najavio da će Srbija dovršiti saradnju sa Haškim tribunalom, koja podrazumeva izručenje još jednog optuženika - Gorana Hadžića.
Osvrnuvši se na vremensku podudarnost hapšenja Mladića sa dolaskom Ketrin Ešton u Beograd, Tadić je kazao da Srbija nije kalkulisala sa hapšenjem.
Tadić je kazao da ne očekuje nestabilnost u zemlji nakon hapšenja Mladića, a na pitanje da li misli da će protivnici saradnje sa Hagom organizovati proteste, on je rekao da ne želi da se bavi "kalkulacijama".
Pokrenut postupak ekstradicije
Srpske vlasti pokrenule su 26. maja postupak ekstradicije Ratka Mladića koji podrazumeva njegovo zadržavanje u MUP-u, saslušanje kod istražnog sudije i predočavanje optužnice, donošenje sudske odluke o ispunjenosti uslova za izručenje, mogućnost žalbe i konačnu odluku Ministarstva pravde. Procedura izručenja Tribunalu može da traje do sedam dana.
Državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen je rekao da će Mladić biti saslušan 26. maja u toku dana kod istražnog sudije gde će mu biti pročitana i optužnica.
Nakon toga će posebno odeljenje višeg suda u Beogradu doneti odluku da li su ispunjeni uslovi za njegovo izručenje. Posle toga Mladić će imati pravo da uloži žalbu, a nakon odluke o žalbi, predlog za izručenje biće dostavljen Ministarstvu pravde koje će dati konačnu reč o izručenju.
Homen je na konferenciji za novinare rekao da je Mladić još u zemlji i da neće biti izručen dok Ministarstvo pravde to ne odluči.
Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić izjavio je 26. maja za RTS da će Mladića saslušati istražni sudija Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu. Istražni sudija ima rok od tri dana da donese rešenje o ispunjenosti pretpostavki za predaju optuženika Haškom tribunalu, a protiv tog rešenja može se izjaviti žalba u roku od tri dana. O žalbi odlučuje tročlano vanraspravno veće suda u roku od tri dana.
Otklonjena velika prepreka za evropske integracije
Evropske integracije Srbije do sada su nekoliko puta bile zakočene zbog "slučaja Mladić", odnosno nemogućnosti ili nedostatka političke volje srpskih vlasti da uhapse najtraženijeg haškog optuženika, optuženog za genocid i zločine protiv čovečnosti i ratne zločine u Bosni i Hercegovini.
Saradnja sa Haškim tribunalom jedan je od uslova za napredak Srbije u evropskim integracijama, kao što je to bilo i u slučaju Hrvatske. Prema nekim ocenama, Srbija bi bez hapšenja Mladića mogla da dobije status kandidata, ali ne i datum pregovora. Ni sam status kandidata ne bi bio izvestan jer je za njegovu dodelu potrebna saglasnost svih zemalja članica.
U pridruživanju EU obaveza saradnje sa Haškim tribunalom pridodata je postojećim kriterijumima iz Kopenhagen 1999. godine kada je Evropska unija otvorila proces stabilizacije i pridruživanja sa zemljama Zapadnog Balkana. U Saveznoj skupštini tadašnje SR Jugoslavije je u aprilu 2002. godine usvojen zakon o saradnji s Haškim tribunalom, a do danas je Tribunalu izručeno 44 od 46 optuženih. Pored Mladića Srbija treba da pronađe i izruči i predsednika bivše Republike Srpske Krajine Goran Hadžića.
Srbija je u novembru 2005. počela pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU a sve vreme pregovora postojali su najave da će oni biti prekinuti zbog nedovoljne saradnje Srbije s Tribunalom u Hagu.
Za svaki novi korak u procesu integracije potreban je konsenzus u zemljama članicama EU i dovoljno je da samo jedna članica kaze "ne" da bi proces bio blokiran. Među zemljama EU stav o tome šta je saradnja sa Haškim tribunalom je neujednačen, pošto neki smatraju da potpuna saradnja podrazumeva i hapšenje preostalih optuženika a drugi da zemlja sve da bi ih pronašla i izručila.
Na to pitanje najosetljivija je Holandija, u kojoj je i vlada podnela ostavku 1995. godine nakon izveštaja holandskog Instituta za ratnu dokumentaciju o zločinu u Srebrenici, koji je kritikovao holandsku vladu, vojsku i Ujedinjene nacije što nisu učinile ništa da spreče taj zločin, prvi zločin u Evropi nakon Drugog svetskog rata okarakterisan kao genocid. U vreme kada se zločin odigrao u leto 1995. godine, holandski bataljon snaga UN - UNPROFOR-a bio je zadužen za zaštitu tamošnjih muslimana. Prema podacima Haškog tribunala, najmanje 8.000 ljudi je ubijeno u genocidu u Srebrenici. Snage bosnaskih Srba koje su ušle u Srebrenicu u junu 1995. predvodio je Mladić.
Pregovori o SSP su privremeno prekinuti 3. maja 2006. da bi bili nastavljeni u junu 2007, a sporazum parafiran u novembru iste godine. Međutim, zbog nedovoljne saradnje s Hagom, a na insistiranje Holandije koju je u njenom stavu tada podržala i Belgija, potpisivanje sporazuma je odloženo. Sporazum je potpisan u proleće 2008, pa je iz istih razloga i zbog protivljenja iste države bila odložena njegova primena. Ubrzo nakon potpisivanja SSP i formiranja nove vlade Srbije uhapšen je bivši predsednik RS Radovan Karadžić, koji je kao i Mladić optužen za genocid i ratne zločine u BiH.
Savet ministara EU je odlučio u junu 2010. da predloži nacionalnim parlamentima da ratifikuju SSP sa Srbijom. Do danas je to učinilo 18 od 27 članica EU i Evropski parlament. Proces ratifikacije može da traje i do dve godine.
Iz Srbije su sve vreme stizala obećanja da ce saradnja biti završena i da postoji jaka politička volja da se Mladić pronađe, uhapsi i izruči Tribunalu. Hapšeni su Mladićevi pomagači, pretresana je njegova kuća, ispitivani njegovi rođaci, prijatelji i porodica, ali on u tim akcijama nije pronađen.
Mladić je u bekstvu više od 10 godina, a poslednji intervju medijima dao je 16. aprila 1999. godine.
U srpskoj javnosti nije dovoljno raširena svest o tome da je hapšenje haških optuženika i njihovo izručenje pravosudnim organima ne samo politička obaveza Srbije, već i moralna obaveza i preduslov za uspostavljanje normalnih odnosa u regionu. Srpski političari na to su počeli malo više da ukazuju tek prethodnih meseci, a na nedostatak svesti o tome često ukazuje i sam Bramerc.
Ekstremno desničarske organizacije poput Obraza i Dveri ranije su najavile da će izaći na ulice u slučaju hapšenja Mladića. Od političkih stranka u Srbiji saradnji sa Hagom se oštro protivi Srpska radikalna stranka, čiji predsednik Vojislav Šešelj je takođe haški optuženik, a neke druge partije poput Demokratske stranke Srbije imaju neodređen odnos prema saradnji sa tim tribunalom.
Biografija Ratka Mladića
Haški optuženik Ratko Mladić rođen je 12. marta 1943. godine u selu Božinovići kod Kalinovika, Bosna i Hercegovina. Završio je vojno-industrijsku školu u Zemunu, Vojnu akademiju kopnene vojske i Komandno-štabnu akademiju u Beogradu. Nakon završene Vojne akademije 27. septembra 1965. ušao je u stalni sastav Jugoslovenske narodne armije (JNA).
Oficirsku karijeru započeo je u činu potporučnika u Skoplju (Makedonija) kao komandir automatičarskog voda u puku. Službovao je i u Štipu. Prošao je sve komandne dužnosti, zaključno s dužnošću komandanta brigade. Za načelnika Odeljenja za nastavu u Trećoj armijskoj oblasti u Skoplju imenovan je 1989. i na tom mestu bio do juna 1991. kada je postao pomoćnik komandanta za pozadinu u Prištinskom korpusu.
Na početku rata na prostoru bivše Jugoslavije prebačen je u Knin, gde je komandovao Kninskim korpusom. U čin general-potpukovnika vanredno je unapređen 4. oktobra 1991. godine. Ukazom krnjeg Predsedništva SFR Jugoslavije od 25. aprila 1992. raspoređen je za načelnika štaba Komande Druge armijske oblasti u Sarajevu, Bosna i Hercegovina. U maju 1992, kada se JNA povukla iz BiH, Mladić je imenovan za komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske (VRS). Na tom položaju je bio do decembra 1996. godine. Čin general-pukovnika dobio je 14. juna 1994.
Mladić je sa vojskom 11. jula 1995. ušao u Srebrenicu, grad u istočnoj Bosni sa većinskim muslimanskim stanovništvom, koji je bio pod zaštitom Ujedinjenih nacija. Mladić je preuzeo grad i u narednih nekoliko dana, proterao kompletno stanovništvo, a snage UN su napustile ovu enklavu. Prema kasnijim nalazima Haškog tribunala, u tim događajima stradalo je više od 7.500 ljudi, pretežno muškaraca.
Nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma u novembru 1995, kojim je okončan rat u BiH, i promene na čelu RS, Mladić je, u oktobru naredne godine smenjen sa dužnosti komandanta VRS, a potom penzionisan, ukazom tadašnje predsednice RS Biljane Plavšić.
Po prestanku aktivne vojne službe Mladić je nekoliko godina živeo u Beogradu.
Ukazom bivšeg predsednika SR Jugoslavije, Vojislava Koštunice 16. juna 2001. godine Mladić je "skinut sa evidencije profesionalnih vojnika Vojske Jugoslavije". Ukazom predsednika RS od 28. februara 2002. Mladić je "razrešen profesionalne vojne službe".
Načelnik Vojno-bezbednosne agencije SCG Svetko Kovač u intervjuu za "Blic" 29. juna 2005. rekao je da je Mladić boravio u svojoj kući na Banovom Brdu u Beogradu i da mu je VJ povremeno pružala smeštaj u nekom od svojih objekata do 2002. godine. Od tada mu se gubi trag.
Haški tribunal je prvu optužnicu protiv Ratka Mladića i lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića podigao 25. jula 1995, stavljajući im na teret ratne zločine u BiH uključujući i genocid. Drugu optužnicu Tribunal je podigao 16. novembra 1995. za genocid u Srebrenici i zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.
Optužnice su razdvojene 12. novembra 2002, kada je Haški tribunal objavio izmenjenu i dopunjenu optužnicu protiv Ratka Mladića za genocid nad bosanskim Muslimanima. U njoj su sažete prethodne dve optužnice.
Mladiću objedinjena optužnica stavlja na teret: genocid i saučesništvo u genocidu, zločine protiv čovečnosti, uključujući progon na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, istrebljenje, ubistvo, deportacije i druga nehumana dela, kršenje zakona i običaja ratovanja; ubistva, podvrgavanje civila teroru, uzimanje talaca i drugo.
Srbija je u oktobru 2007. godine raspisala nagradu od milion evra za informaciju koja će dovesti do lociranja i hapšenja Mladića.
Haško tužilaštvo je 13. maja 2010. podnelo predlog izmenjene optužnice protiv Mladića. Njemu se u 11 tačaka stvljaju na teret genocid, zločini protiv čovečnosti na nesrbima i kršenje zakona i običaja rata tokom sukoba u BiH 1992-95.
Mladić je oženjen Verom i ima sina Darka. Kćerka Ana izvršila je 1994. samoubistvo u 23. godini za vreme rata u BiH. Bila je apsolvent medicine na beogradskom univerzitetu.
Izvor: EurActiv.rs i Beta
Stavovi
Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc (Serge Brammertz) pozdravio je hapšenjea Ratka Mladića, optuženog za genocid u BiH, odajući priznanje vlastima Srbije. Haško tužilaštvo, prema Bramercovoj izjavi, "odaje priznanje srpskim vlastima na obavljenom poslu i hapšenju Ratka Mladića, a naročito Savetu za nacionalnu bezbednost i Akcionom timu". "Mi im se zahvaljujemo na tome što su ispunili svoje obaveze prema Tribunalu i prema pravdi. Mi, isto tako, cenimo napore međunarodne zajednice u pružanju podrške merama da se obezbedi hapšenje Ratka Mladića", naglasio je Bramerc.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) je 26. maja ocenio da je hapšenje Ratka Mladića "važan korak za Srbiju i međunarodnu pravdu" i naglasio da Evropska unija "čestita predsedniku Borisu Tadiću i srpskim vlastima na toj odvažnoj akciji". "Hapšenje Mladića je veoma pozitivan signal Evropskoj uniji i susedima Srbije, ali najviše od svega govori o vladavini zakona u samoj Srbiji", ukazao je predsednik Evropske komisije, u izjavi portugalskim medijima, koju je agencija Beta dobila u Briselu.
Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku Ketrin Ešton (Catherine Ashton) pozdravila je 26. maja hapšenje Ratka Mladića i zatražila da on bude "bez odlaganja" prebačen u Haški tribunal.
Evropski komesar za proširenje Štefan File (Fule) pozdravio je 26. maja hapšenje Ratka Mladića kao "istorijski potez Srbije koji pokazuje da je shvatila suštinski značaj regionalnog pomirenja".
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun pozdravio je 26. maja hapšenje Ratka Mladića i ocenio je ovo "istorijski dan" za međunarodnu pravdu.
SAD su oduševljene hapšenjem Ratka Mladića i očekuju njegovo prebacivanje u Haški tribunal, izjavio je jedan visoki američki zvaničnik na marginama samita G8 u Francuskoj.
Predsednik Srbije Boris Tadić je rekao da je 26. maja "okončan težak period istorije", da je skinuta ljaga sa Srbije i pripadnika njenog naroda. Tadić je ponovio da će Srbija dovršiti saradnju sa Haškim tribunalom i da će uhapsiti i izručiti i poslednjeg optuženika Gorana Hadžića čim on bude dostupan državnim organima.
Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je 26. maja da je Srbija hapšenjem haškog begunca Ratka Mladića uklonila najveću prepreku u procesu evropskih integracija. Cvetković je ocenio da je Srbija jasno pokazala da je privržena pravdi i poštovanju vladavine prava.
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Ðelić izjavio je 26. maja da su posle hapšenja haškog begunca Ratka Mladića šanse Srbije za pregovore za pristupanje EU mnogo veće i da su svi dalji koraci pod "našom konrolom". "Veliki teret u našim evropskim integracijama je skinut hapšenjem Mladića. Ulazimo u reforme i ne zavisimo više od jednog događaja. Sve je pod našom kontrolom", kazao je Djelić za Radio-televiziju Srbije (RTS).
Bivša tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte (Carla) izjavila je 26. maja da sada više nema prepreka za put Srbije u Evropsku Uniju. Ona je istakla da je hapšenje Mladića odlična vest za Haško tužilaštvo, za Haški tribunal i za građane Srbije.
Članica pokreta enklava Srebrenica i Žepa, Sabra Kolenović izrazila je 26. maja "izuzetno zadovoljstvo zbog hapšenja Ratka Mladića". "Mnogo godina je prošlo kako je Mladić na slobodi, ali danas smo videli mali tračak nade da će zločinac koji je počinio genocid, uništio generacije, razrušio BiH, napokon stati pred lice pravde", rekla je Kolenović agenciji Beta. Ona je kazala da majke Srebrenice nisu zadovoljne što je on tek danas uhapšen i da se to trebalo desiti pre mnogo godina.
Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić ocenila je da nema važnijeg političkog, istorijskog i pravnog događaja od hapšenja Ratka Mladića.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ocenio je da hapšenje Ratka Mladića predstavlja ispunjenje međunarodnih obaveza iz Dejtonskog sporazuma, koje su preuzele sve države u regionu. "Institucije RS nikada nisu stajale niti će stajati u odbrani bilo koga ko je počinio ratne zločine, bez obzira na nacionalnu ili versku pripadnost", poručio je Dodik. Kako je saopšteno iz njegovog kabineta, Mladićevo hapšenje neće se odraziti na mir i stabilnost u RS."Izražavam nadu da će Ratko Mladić imati pravično suđenje, koje garantuju sve konvencije o ljudskim pravima", istakao je Dodik.
Hrvatski član Predsedništva BiH Željko Komšić saopštio je 26. maja da mu je izuzetno drago "što je napokon uhapšen Ratko Mladić i što će se on naći na optuženičkoj klupi i odgovarati za sva strašna zlodela počinjena na teritoriji BiH, a pogotovo za genocid počinjen u Srebrenici".
Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen (Fogh Rasmussen) rekao je da "snažno pozdravlja" hapšenje Ratka Mladića i ocenio da će to omogućiti da pravda bude zadovoljena.
Predsedavajući OEBS-a, ministar spoljnih poslova Litvanije Audronius Ažubalis, pozdravio je hapšenje Ratka Mladića uz ocenu da je to "veoma važan korak ka pravdi i regionalnom pomirenju", saopštio je OEBS.
Generalni sekretar Saveta Evrope Torbjorn Jagland izjavio je 26. maja u Strazburu da će hapšenje Ratka Mladića "pomoći da se zatvori mračno poglavlje u istoriji Balkana".
Francuski predsednik Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy) pozdravio je 26. maja hapšenje Ratka Mladića i ocenio da je to korak bliže ka integraciji Srbije u Evropsku uniju.
Britanski ministar spoljnih poslova Vilijem Hejg (William Hage) čestitao je srpskim vlastima zbog hapšenja Ratka Mladića uz ocenu da je to istorijski trenutak za region, saopštilo je britansko ministarstvo spoljnih poslova. On je rekao da očekuje da će Mladić biti brzo prebačen u Haški tribunal.
Švedski ministar spoljnih poslova Karl Bilt (Carl Bildt) izjavio je 26. maja, posle hapšenja haškog optuženika Ratka Mladića, da nikada nije sumnjao u "odlučnost" srpskog predsednika Borisa Tadića.
Hapšenje haškog optuženika Ratka Mladića "dodatno približava Srbiju Evropi i Evropskoj uniji", izjavio je 26. maja italijanski ministar spoljnih poslova Franko Fratini (Franco Frattini).
Predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić izjavio je 26. maja da je "zaista iznenađen" hapšenjem Ratka Mladića i da je to akcija koja je već ko zna koliko pripremana. "Predsednik Srbije verovatno hoće da obraduje naciju da je završio još jedan posao, a SNS će sutra da održi sednicu predsedništva i da izda saopštenje. Ovo nije trenutak za bilo kakve stranačke reakcije, već za reakciju naroda i države", kazao je Nikolić novinarima u Kraljevu.
Predsednik Liberalno demorkatske partije Čedomir Jovanović izjavio je 26. maja da su hapšenjem Ratka Mladića okončani desetogodišnje mučenje i agonija i čestitao predsedniku Srbije Borisu Tadiću.
Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak ocenio je 26. maja da je hapšenjem haškog optuženika Ratka Mladića Srbija "završila sa prošlošću" i da ima "sve uslove da se okrene budućnosti".
Srpska radikalna stranka 26. maja je najoštrije osudila hapšenje Ratka Mladića i njegovo izručenje Haškom tribunalu kao "jedan od najjačić udaraca srpskim nacionalnim interesima i državi Srbiji". Šef poslaničke grupe SRS Dragan Todorović najavio je 26. maja da će predložiti da ta stranka organizuje miting u znak protesta zbog hapšenja Ratka Mladića.
Predsednik Izvršnog odbora Bošnjačkog nacionalnog veća u tehničkom mandatu Esad Džudžević ocenio je da je hapšenjem Ratka Mladića stvorena mogućnost za pozitivan preokret na čitavom balkanskom prostoru. "Očekujem da ovaj događaj bude početak rasvetljavanja ko je sve bio upleten u dešavanja 90-tih godina prošlog veka", rekao je Džudžević agenciji Beta.
Premijer Crne Gore Igor Lukšić i predsednik Skupštine te zemlje Ranko Krivokapić pozdravili su hapšenje bivšeg vojnog lidera bosanskih Srba, generala Ratka Mladića. Lukšić je ocenio da je hapšenje Mladića "dobro za evropsku perspektivu ukupnog regiona".
Predsednik Hrvatske Ivo Josipović ocenio je 26. maja da je hapšenje Ratka Mladića vrlo važno za budući međunarodni položaj Srbije i za njenu integraciju u Evropsku uniju, ali i za odnose u regionu. Premijerka Hrvatske Jadranka Kosor pozdravila je 26. maja u Zagrebu hapšenje haškog optuženika Ratka Mladića i istakla da Hrvatska očekuje hapšenje i Gorana Hadžića.
Izvor: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
