Srbiji je unutar Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) odobreno više od 34 miliona evra za 23 projekta, a za buduće investicije neophodni su transparentnost i dobra poslovna klima, kao i regulativa, rečeno je na konferenciji u Beogradu na kojoj su predstavljeni rezultati WBIF. Na skupu je istaknut i značaj WBIF za unapređenje saradnje u regionu. Srbija učestvuje u šest regionalnih projekata WBIF.

"Srbija je deo evropske porodice i može da nađe svoje mesto u Evropi. Projekti WBIF namenjeni su građanima. Do sada je mnogo učinjeno, ali to nije dovoljno", rekao je šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer na konferenciji 28. maja.

Projektom WBIF, pokrenutim 2009. godine, obezbeđeno je 280 miliona evra za projekte na Zapadnom Balkanu čija je procenjena vrednost 13 milijardi evra.

Bespovratna sredstva odobrena Srbiji od 34,3 miliona evra su za 23 projekta čija je procenjena vrednost 3,5 milijardi. Pored toga, Srbija učestvuje u šest regionalnih projekata.

Dežer je naglasio da je neophodno voditi računa o budućim investicijima i o njihovoj stabilnosti, i ukazao da je transparentnost ključna za buduća ulaganja u Srbiji.

"Moramo biti sigurni da se u Srbiji dobro koriste sredstva koja se dobijaju", rekao je Dežer.

Sličnog mišljenja je i predstavnik Investicionog okvira za Zapadni Balkan Ingve Engstrom koji je kazao da su za unapređenje ulaganja privatnog kapitala neophodni dobra poslovna klima i regulativa.

Direktor Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Milan Pajević je rekao da je WBIF omogućio uspostavljenje čvršće saradnje u regionu.

"U okviru WBIF Srbija je predložila niz regionalnih projekata, između ostalog snabdevanja regiona energentima", rekao je on.

Po njegovim rečima, razvoj odnosa s Evropskom komisijom, finansijskim institucijama i bilaterlanim donatorima biće jedan od ključnih ciljeva Kancelarije za evropske integracije.

Ministarka energetike Zorana Mihajlović je kazala da Srbija ima odličan geostrateški položaj i mogućnost da postane centar regiona i predvodi u njegovom budućem razvoju.

Ona je rekla da su u tom cilju pokrenute reforme, određeni prioriteti i da je posebno mnogo urađeno u energetici i zaštiti životne sredine.

Ministar prosvete Srbije Žarko Obradović je istakao da je WBIF važan i za unapređenje obrazovanja - u okviru WBIF je izgrađeno 25 novih škola, a u saradnji sa Evropskom investicionom bankom u planu je popravka i dogradnja 375 škola. Vrednost tog projekta je 27 miliona evra.

WBIF je inicijativa Evropske komisije, Razvojne banke Saveta Evrope, Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke, grupacije Svetske banke i nemačke banke za razvoj KWF, koji sarađuju sa donatorima i vladama zemlja Zapadnog Balakan.

Investicioni okvir podržava društveno-ekonomski razvoj u procesu pridruživanja EU zemalja Zapadnog Balkana obezbeđujući finansijsku i tehničku pomoć strateškim investicijama u oblastima transporta, energetike, životne sredine, socijalnog sektora, razvoja privatnog sektora i energetske efikasnoti.

U Srbiji aktivnosti u vezi sa WBIF koordinira Kancelarija za evropske integracije Vlade.

Gledano u regionu, Albanija je do sada od WBIF dobila bespovratna sredstva od 44 miliona evra, Bosna i Hercegovina gotovo 55 miliona, Hrvatska osam, Kosovo 34 miliona, Makedonija gotovo 17 a Crna Gora 15 miliona, dok je za regionalne projekte izdvojeno 71,4 miliona.

Najveća sredstava, posmatrano po sektorima, WBIF je usmerio za energetski sektor - 55% ukupne sume, a slede transport i socijalni sektor sa po 17%.

Izvor: Beta, Euractiv.rs

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : EU podržava medije u Srbiji sa 1,8 miliona evra
  
• 

  Vesti

  : EU će pomoći zapošljavanje i socijalne reforme u regionu
  
• 

  Vesti

  : EBRD u 2012. finansirala rekordan broj projekata
  
• 

  Vesti

  : Srbija u minusu po ulaganjima u prvom kvartalu