U Srbiji i na Zapadnom Balkana u celini došlo je do izvesnog oporavka i privrednog rasta, iako se to još nije odrazilo na i dalje zamašnu stopu nezaposlenosti, niti na životni boljitak i veću potrošnju u zemljama tog regiona, ističe se u ekonomskoj analizi Evropske komisije (EK) za prvih šest meseci ove godine. Oporavaku i privrednom rastu će pomoći i oživljavanje ekonomije Evropske unije, koja je najvažnije tržište za Srbiju i zemlje regiona. Komisija ukazuje i na problem većih od planiranih budžetskih deficita u zemljama regiona u 2012. godini.

U analizi, u koju je imala uvid agencija Beta, naglašava se da je do oživljavanja u privredama i rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u zemljama Zapadnog Balkana došlo pošto su u prošloj godini četiri države tog regiona zapale u recesiju.

Oporavak i privredni rast bi trebalo da se nastave, ali kako je upozoreno, "i dalje mogu biti krhki".

Zvaničnici u EK u Briselu su, uz sav oprez, Beti preneli da bi tome trebalo da pomogne i već uočljivo oživljavanje ekonomija u samoj Evropskoj uniji, koja je ubedljivo glavno tržište zemalja Zapadnog Balkana i posebno Srbije.

Zbog uobičajeno "odloženog učinka" privrednog oporavka i rasta BDP, nezaposlenost se još nije smanjila, odnosno, kako se navodi u dokumentu EK, "uslovi na tržištu rada su i dalje teški na Zapadnom Balkanu, što utiče na bitno zauzdavanje potrošnje", što je u tom regionu takođe bitan činilac ekonomskog rasta.

"Razlike u rastu BDP nisu, međutim, zanemarljive, i kreću se od 2,1% u Srbiji, pa do 4,3% u Crnoj Gori. Nezaposlenost u Bosni i Hercegovini je dostigla stopu od 44,5% u aprilu ove godine, a samo donekle je smanjena u Albaniji, isto kao i u Makedoniji, gde je još uvek 29,9% i Srbiji, gde je 24,1%", navodi se u analizi EK.

Inflacija je u padu u BiH, Crnoj Gori, Kosovu, kao i kandidatu za članstvo u EU, Islandu, i to može imati izvesnog povoljnog učinka na realne prihode stanovništva.

U Makedoniji i kandidatu za članstvo EU, Turskoj, inflacija raste, "dok u Srbiji stagnira, ali je još uvek veoma visoka".

"Izuzev Turske, u svim zemljama u procesu pridruživanja EU je došlo do smanjenja platnog deficita zbog slabe domaće tražnje, što je ograničilo rast uvoza, dok je izvoz pospešen postepenim porastom inostrane tražnje", navodi EK i dodaje da je "usklađivanje daleko manje upečatljivo kad je reč o neuravnoteženosti budžeta".

Ukazuje se na to da su "uzroci većih budžetskih deficita nego što je planirano u 2012. bili to što je došlo do pada budžetskih prihoda u Srbiji i BiH, a uz to su u Albaniji i Makedoniji znatno uvećani izdaci, tako da je budžetski deficit u Makedoniji bio viši od planiranog u prvim mesecima ove godini i brzo porastao na preko 70% ukupnog godišnjeg cilja".

U Srbiji je vlada morala da posegne za revizijom budžeta i parlamentu je predložila da se budžetski deficit utvrdi na znatno viši nivo od 5,2% BDP, a samo u Crnoj Gori, Kosovu i Turskoj je budžetska politika uglavnom bila usklađena s planom, ocenjuje Evropska komisija.

Izvor: Dragan Blagojević, dopisnik agencije Beta

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Građane EU sve više brine nezaposlenost
  
• 

  Vesti

  : Problem strukturne reforme i primena propisa
  
• 

  Vesti

  : Srbija i dalje na trećini prosečnog BDP po glavi stanovnika u EU
  
• 

  Vesti

  : Island obustavio pregovore o članstvu s EU