Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Bogdan Lisovolik kazao je 8. jula da je rebalans budžeta Srbije za 2013. godinu korak u dobrom pravcu, jer ograničava rashode, ali je istakao da je to nedovoljno da se izbegne rizik strukturnog fiskalnog deficita. Na skupu "Srbija se okreće ekonomiji" u Beogradu predstavnici međunarodnih finansijskih institucija su ukazali da Srbija nije počela važne strukturne refome i da bi morala da ih što pre sprovede.
"Potrebne su dodatne mere za smanjenje deficta, ali ne samo za budžet u 2013. godini, već i na srednji rok", kazao je Lisovolik na skupu "Srbija se okreće ekonomiji - odgovorno zajedno do izlaska iz krize" u Beogradu.
On je ocenio da Srbija nije počela važne strukturne refome i precizirao da za sada ništa nija napravljeno u reformi penzijskog sistema i načina isplate zarada u javnom sektoru, kao ni u reformi tržišta rada.
"U ovom trenutku kod izmena Zakona o budžetskom sistemu napravljeni su dobri pomaci, kao i u planovima za bolju naplatu poreza", rekao je Lisovolik, ali je istakao da je problem Srbije bolja primena propisa.
On je dodao da je "problem brzine implementacije propisa bio problem i 2009. godine, a izazov je i sada".
Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Lu Brefor izjavio je da bi strukturne reforme u Srbiji morale da budu što pre sprovedene i okončane, jer nema vremena za gubljenje.
Brefor je ocenio da je znatno teže sprovoditi reforme sada, kada je privreda u teškom stanju, nego što je to bio slučaj pre šest ili sedam godina, kada je situacija bila bolja.
Prema njegovim rečima, ako Srbija hoće da bude konkurentna mora da smanji birokratska opterećenja.
Ministar finansija i privrede Srbije Mlađan Dinkić je izjavio na skupu da nije realno da Srbija sada sklopi aranžman s MMF-om, jer vlada ne može da prihvati zahtev za smanjenje penzija i plata u javnom sektoru.
On je na skupu "Srbija se okreće ekonomiji" rekao da Srbija ne moze da prihvati stav MMF-a da bi za dodatno smanjenje budžetskog deficita trebalo za 10% smanjiti iznos plata u javnom sektoru iznad 40.000 dinara i penzija iznad 25.000 dinara.
Srbija, kako je istakao Dinkić, nije spremna da to prihvati jer to ne bi dovelo da potrebnog smanjenja manjka u budžetu, a smanjilo bi domaću tražnju i usporilo privredni rast.
Dinkić je kazao da je plan Srbije da umesto toga napravi aranžman sa Svetskom bankom kojim bi ta finansijska institucija podržala sprovođenje strukturnih reformi i završtak restrukturiranja preduzeća.
"Garantujem da će restukturiranje preduzeća biti završeno u roku", istakao je Dinkić. Kako je ranije rečeno, rok za okončanje tog procesa u 179 preduzeća u restrukturiranju je 30. jun 2014. godine.
Ministar finansija i privrede Srbije ocenio je da bi nakon završetak restrukturiranja tih preduzeća bili bolji uslovi za sklapanje aranžmana s MMF-om.
EurActiv Srbija
Problem strukturne reforme i primena propisa 
