Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Od donatora 1,8 milijardi evra za Srbiju i BiH
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 16.07.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Na donatorskoj konferenciji organizovanoj 16. jula u Briselu kako bi se pomoglo Srbiji i Bosni i Hercegovini u otklanjanju posledica od poplava prikupljeno je oko 1,8 milijardi evra za obe države. Za otklanjanje posledica poplava u Srbiji prikupljeno je 995 miliona evra, a za Bosnu i Hercegovinu 809 miliona. Ta sredstva, koja su obećali predstavnici 23 međunarodne organizacije i 60 zemalja, biće upotrebljena pre svega za obnovu infrastrukture, stambenih objekata, poljoprivrede i malih preduzeća. Ukupna šteta od poplava je u Srbiji procenjena na milijardu i po evra, a u BiH na oko dve milijarde evra.
Predstavnici 23 međunarodne organizacije i banaka, kao i 60 zemalja obećali su da će dostaviti dogovorenu sumu, najvećim delom vrlo povoljnih kredita, u roku od najkasnije šest meseci.
Na konferenciji "Obnovimo zajedno", ocenjeno je da su najpreče potrebe Srbije za otklanjanje šteta 830 miliona evra a Bosne - 650 miliona evra, dok je ustanovljeno da je ukupna šteta u Srbiji milijardu i petsto miliona evra, a u Bosni dve milijarde evra.
Prikupljeno je i 42 miliona evra za prekogranične projekte u regionu, mahom za izgradnju sistema za sprečavanje poplava i prirodnih katastrofa, a to je prevashodno uređenje slivova Save i Dunava, izgradnja brana, nasipa, sistema kanala i irigacije. Najveći deo sredstava biće upotrebljen za obnovu infrastrukture, energetike, puteva, stambenih objekata, kljucnog sektora poljoprivrede i malih preduzeća, piše u zaključcima donatorske konferencije.
Među najvećim donatorima je bila Evropska banka za obnovu i razvoj koja je Srbiji već stavila na raspolaganje preko 300 miliona evra za obnovu javnog sektora, a Bosni 58 miliona evra, dok je obema zemljama odobreno još po 100 miliona evra za potrebe malih i srednjih opština u otklanjanju posledica poplava.
Evropska investiciona banka je na konferenciji saopštila da je za Srbiju odobreno 170 miliona evra, a za Bosnu 90 miliona evra, Međunarodni monetarni fond je najavio 95 miliona za Bosnu, Svetska banka, pored ostalog, 200 miliona evra pozajmica Srbiji za mala i srednja preduzeća, 100 miliona za obnovu energetike i poljoprivrede, kao i 200 miliona BiH za srednja i mala preduzeća, Razvojna banka Saveta Evrope je Bosni odobrila pozajmice od 69 miliona, a Srbiji u visini od 32,5 miliona za podršku malim i srednjim firmama.
Međunarodna finansijska korporacija, članica Svetske banke, je odobrila zajedno Srbiji i BiH 370 miliona za obnovu infrastrukture i privrede.
Pojedinačno gledano, Japan dao po pet miliona nepovratnih sredstava Srbiji i Bosni, Danska zajedno obema zemljama 7 miliona evra, Švedska, pored ranijih 15 miliona evra, još po 2 miliona Srbiji i Bosni, Velika Britanija dva miliona funti, Kina je saopštila da će nastaviti da pomaže.
Turski predsednik je saopštio da je Vlada u Ankari već dala tri miliona evra Bosni i 400.000 Srbiji, a daće još dva miliona Bosni i 1.350.000 Srbiji.
Rusija je ukazala na veliku pomoć odmah u maju i predočila da je ukupna ruska pomoć preko 30 miliona evra, uz opasku da se u poplavama koje su pogodile Srbiju pokazalo koliko je koristan zajednički srpsko-ruski centar u Nišu za otklanjanje prirodnih katastrofa.
Italija je dala obema zemljama dva miliona evra, Norveška 4,5 miliona evra, Austrija 4 miliona, Međunarodni crveni krst 4 miliona, Crveni krst Austrije i ista organizacija u Nemačkoj po 4 miliona takođe nepovratnih sredstava.
Kosovo je takođe, na poziv Evropske komisije, bilo predstavljeno na konferenciji s tablom na kojoj je bila zvezdica, što je znak posebnog statusa Kosova za EU, a ambasadorka vlade u Prištini je rekla da "narod na Kosovu saoseća s narodima zemalja koje su pogođene poplavama".
Katar je dao "poklon" od 10 miliona katarskih dinara Srbiji i BiH.
Predstavnici SAD su istakli da je američka pomoć Srbiji i BiH dostigla 16,5 miliona dolara, a da će još odobriti 10 miliona dolara, ali su takođe u jednoj političkoj poruci naglasili da su "impresionirani napretkom Srbije u pregovorima o članstvu s EU", uz napomenu da još treba dosta da se učini u bici protiv korupcije i uvreženju vladavine prava.
Američki predstavnici su ukazali i na to da je iduće godine 20. godišnjica od Dejtonskog sporazuma i da su - iako je međunarodna zajednica uložila više milijardi evra u BiH - tamošnji politički vođi malo učinili za trajni napredak te zemlje.
Poruka solidarnosti
Evropska komesarka Kristalina Georgijeva je na kraju ovog skupa ocenila da je to bio veliki uspeh i ponovila na srpskom jeziku poruku "Niste sami", upućenu zvaničnicima Srbije i BiH.
Organizatori donatorske konferencije u Briselu za otklanjanje posledica majskih poplava u Srbiji i BiH su bili Evropska komisija, Francuska i Slovenija. Evropski komesari Štefan File i Kristalina Georgieva, slovenačka premijerka Alenka Bratušek i francuski ministar Loran Fabijus ukazali su da su solidarnost i pomoć potrebni zato što BiH i Srbija ne mogu same da obnove pogođena područja niti da u kraćem roku oporave svoje privrede.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je u Briselu preneo da, po proceni koju je Vlada Srbije sačinila u saradnji sa Evropskom unijom i Ujedinjenim nacijama, šteta izazvane poplavama u Srbiji iznosi 1,5 milijardi evra. Nikolić je u govoru na donatorskoj konferenciji za pomoć Srbiji i BiH rekao da će se Srbija sa posledicama poplava boriti godinama, a da je sasvim izvesno da će tada nastala katastrofa izazvati privrednu recesiju.
Predsednik Srbije rekao je da Srbija ne može da nadokandi svu štetu samo iz donacija i pomoći, i da će možda tri četvrtine štete morati sama da podnese, ali da je u nevolji "sve što čovek dobije, svaki znak pažnje, solidarnosti i pomoći – znak za večnost".
U ime Vlade Srbije Marko Blagojević je predočio da su potrebe Srbije za obnovu infrastrukture i stambenih objekata 943 miliona evra, a da su za oporavak potrebna još 403 miliona. Blagojević je rekao da će srpska ekonomija zbog šteta od poplava, umesto očekivanog rasta od 0,5% BDP-a u ovoj godini imati pad od 0,4%.
On je rekao da ukupna šteta iznosi 1,5 milijardu evra, da od toga u proizvodnom sektoru šteta iznosi milijardu i šezdeset tri miliona, stambenom sektoru naneta je šteta od 230 miliona, infrastrukturi 192 miliona, a rudarstvu i energetici 487 miliona evra.
Predsednik trojnog predsedništva BiH Bakir Izetbegović ocenio je da je za najpreče potrebe otklanjanja štete u toj zemlji nužno da se sakupi milijardu i sedam stotina hiljada evra i da je najvažnije da se do zime obnove kuće i stanovi.
Šef diplomatije BiH Zlatko Lagumdžija, dajući podrobnu procenu štete, rekao je da je kratkoročno hitno potrebno 640 miliona evra. Lagumdžija je uputio i političku poruku svojoj zemlji, rekavši da je sada potrebno jedinstvo, i "ne priča, već posao".
Zvaničnici Srbije i BiH su potvrdili rešenost da se uključe u Mehanizam civilne zaštite Evropske unije.
Izvor: Beta, Dragan Blagojević dopisnik agencije Beta
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
